Delicatessen (1991)

Kod nas nazvan: Delikatesna Radnja
Žarn: Komedija | Fantastika | Naučna Fantastika
Režija: Marc Caro, Jean-Pierre Jeunet
Glumci:  Marie-Laure Dougnac, Dominique Pinon, Pascal Benezech ...

Priča:
Priča prati grupu stanara jedne zgrade u post-apokaliptičnom periodu. U zgradi živi mesar koji stanarima prodaje specijalitete ljudskog porekla. Kako se zalihe bliže kraju, svi željno očekuju sledeću žrtvu. Međutim novi stanar je neko koga zaista nisu očekivali.

Moj osvrt:
Braćo i sestre, nastavljam sa vašim sjajnim predlozima. Pred vama je vrhunska crna komedija, možda i najbolja koju sam gledao iz tog podžanra. Jedan od dva režisera koji potpisuju ovaj film je Žan Pjer Žene, čovek koji je zaslužan za Amelie, najbolju romantičnu komediju ikada. I ovde je više nego očigledan njegov rukopis. Najbolje stvari kao i u fenomenalnom Amelie su genijalni detalji. Kasnije ću vam otkriti tek nekolicinu njih, samo da bih vam pokazao koliko je ovo dobro osmišljeno. 

Prvo ću se pozabaviti idejom mesara koji ljudima prodaje ljudsko meso, pri čemu su oni svesni toga. Pogledajmo gomilu glupavih horora gde je to slučaj. Deformisani degenerici žive u šumi prepunoj divljači ali njima se to ne jede već im je ljudsko meso ukusnije pa love ljude kako bi utolili glad. To može da pije vodu u Hills Have Eyes jer ti degenerici žive u pustari. U ostalim slučajevima, bez obzira na kvalitet filma, to je prilično glupava ideja koja ne pije vodu. Šta ovde imamo? Imamo pustaru post-apokaliptičnog perioda, ljude u hotelu koje ta pustara sprečava da idu negde, hrane nema jer sve je uništeno. Meni je to sasvim dovoljno da prihvatim ovu ludačku ideju o kanibalizmu. Što je najbolje, ta ideja je sjajno eksploatisana pa imamo gomile odličnih (ne bljutavih) scena na tu temu. 

Obično se svi u post-apokaliptičnim temama ubijaju trudeći da predstave kako je sve otišlo dođavola, kako je svet u ruševinama, kako su ljudi jedni drugima neprijatelji... Žene i Karo su se ovde bazirali na fenomenalno osmišljene likove. Evo nekih detaljčića, čisto da vas još više privučem filmu: imamo devojku koja sve kupuje duplo zato što ne vidi i neretko slomi mnoge stvari, imamo ženu koja na sve načine pokušava da oduzme sebi život i te scene su zaista otkačene, imamo čoveka koji krpi kondom na kom se vide dve zakrpe, a on ima dvoje dece, imamo dva lika koja prave predmete koji proizvode zvuk, iako takve stvari nemaju kome prodati u ovakvoj budućnosti... Bukvalno svakom liku je dodato toliko detalja tako da sa ja ne bih usudio da nekog ovde smatram centrom priče. Sve te detalje nećete otkriti odjednom već se čuvaju kao sjajno iznenađenje za svaku scenu. 

Takođe, imamo sijaset karakterističnih scena kao što smo imali i u Amelie. Fasciniran sam načinom na koji je u svom ovom crnilu u svim tim scenama prepunim živih boja sačuvana vedrost i svaka od tih scena će vam izmamiti osmeh. Evo jedne jednostavne ideje, ali u isto vreme je genijalna jer se niko toga do sada nije setio. Svako od stanara u jednom momentu radi nešto što proizvodi određeni zvuk (škripanje kreveta, krečenje, sviranje, trešenje tepiha...) i svi ti zvukovi koji istovremeno menjaju tempo su uklopljeni u jednu melodiju. Previše je detalja koje bih mogao hvaliti ali smatram da su i ovi dovoljni da Delicatessen-u posvetite pažnju. Ovo je verovatno najbolje što crna komedija može da dostavi.

Zanimljivosti:
Žan-Pjer Žene je došao na ideju za ovaj film dok je boravio u Americi. On je izjavio da je hrana u hotelu bila loša kao da su mu servirali ljudsko meso. Takođe, imao je mesara za suseda i kada god bi taj mesar išao ujutru na posao, čuo se zveket noževa, na šta je Ženeova devojka rekla da je mesar verovatno iskasapio susede. Tako je Žene došao na ideju za film i mesara.

Naj scena:

Kao i u Amelie, previše je dobrih detalja ovde da bih mogao izdvojiti jedan.

Moja ocena: 7/10