Le gendarme de Saint-Tropez (1964)

Alternativni naziv: The Gendarme of St. Tropez
Žanr: Komedija | Kriminalistički
Režija:  Jean Girault
Glumci: Louis de Funès, Geneviève Grad, Michel Galabru ...

Priča:
Ambiciozni policajac Krušo je poslat u Sent Trope. On se bori protiv nediscipline svojih saradnika, protiv nudista, protiv hirova svoje ćerke tinejdžerke i na sve to upada u nevolje vezane za ukradenu Rembrantovu sliku.

Moj ostvr:
Ovo je vrhunska komedija i početak jednog od najboljih ako ne i najboljeg komedijaškog serijala. Šta ovde imamo? Perfektan lik. Luis de Funes je čovek koji može da stoji ispred kamere, ne radi ništa i zasmeje vas do suza. To su pravi majstori svog zanata. Čovek genijalno prenaglašeno prenosi svaku emociju svog lika, bilo da je to nervoza (koja na svu sreću ovde dominira), strogoća, veselost, što se genijalno uklapa u sve nedaće koje mu se dešavaju. 

Sledeća vrhunska stvar su sporedni likovi. Zaista je mizeran broj komedija gde kreatori filma ovako dobro brinu o sporednim likovima. Ovde imate npr. lik blesave časne sestre koja je verovatno u isto vreme i najgori i najbolji vozač ikada viđen na filmu. Ona se pojavi na dva minuta i u ta dva minuta ćete bukvalno vrištati od smeha. Potom, svi ostali žandarmi su karakteristični po nečemu, a sve te njihove karakteristike su ono najbolje za jednu komediju. Film ne cedi sav potencijal iz samo jedne situacije već baca Krušoov lik u više zapetljancija. Prvi problemi sa kojima se sudara je nedisciplina njegovih žandarma. 

Uz svo dužno poštovanje Policijskim Akademijama, ali za mene je ovo najbolja parodija i najbolja komedija na račun policije. Bukvalno ćete videti sve što treba, i sprdanje sa disciplinom i strogoćom prema onim nižeg čina, kao i uvlačenje tamo gde sunce ne sija onima iznad. Prvi slučaj sa kojim se Krušo mora nositi kao žandarm su nudisti koji ne bi smeli da se skidaju na javnom mestu. Koliko je ovo samo blesava ideja. Sledeća stvar sa kojom se Krušo mora nositi je odrastanje njegove ćerke. Tu konzervativnost njegovog lika dolazi do izražaja u još nekoliko zaista dobrih scena. Treća stvar je nevolja u koju Krušo upada. 

U dobrim komedijama se uvek nešto iznenađujuće i neverovatno zakomplikuje pa i ovde imamo istu stvar gde Krušo, kako bi zadržao svoju reputaciju i spasao svoju ćerku, upada u prilično nezgodne situacije, od onih gde mora lažno da se predstavlja gde opet dolaze do izražaja nevolje da mora da se krije od ljudi koje poznaje kao i povremni ispadi koji su posledica profesionalne deformacije, pa do onih gde mora da se obračuna sa tamo nekim negativcima. Jedina stvar koja mi u filmu nije naročito odgovarala su delovi posvećeni Krušoovoj prelepoj ćerci. Te tinejdžerske "voli me-ne voli me" stvari su mi ovde delovale nezanimljivo ali na svu sreću, toga nema puno. Ako volite komediju kao žanr, ovaj film je nešto što jednostavno morate pogledati. Jednom rečju klasik.

Zanimljivosti:
Pored ovog filma, snimljeno je još 5 filmova o simpatičnim žandarmima. Jedna od poslednjih scena u filmu u kojoj se Krušo sukobi sa negativcima je parodiranje na seriju Thierry la Fronde (1963).

Naj scena:

Vožnja

Moja ocena: 7/10