The Next Three Days (2010)

Kod nas nazvan: Sledeća Tri Dana
Žanr: Kriminalistički | Drama | Ljubavni | Triler
Režija: Paul Haggis
Glumci:  Russell Crowe, Elizabeth Banks, Liam Neeson...

Priča:
Policija upada u kuću porodice Brenan odvodeći Elizabet, suprugu i majku, optužujući je za ubistvo. Nemoćan da joj pomogne legalnim putem, suprug odlučuje da preuzme stvari u svoje ruke.

Moj osvrt:
O kako je ovo dobar pokazatelj kako treba praviti filmove ovog tipa. Od kako se pojavio čuveni Prison Break, svi se trude da što više spektakularizuju celu priču oko planiranja. Kao fazon je da glavni lik isplanira boga oca, što ne bi deset ljudi isplaniralo u deset života. To smo progutali jednom, zato što je bilo simpatično, zato što je prikazano na dobar način i zato što je bilo tako prokleto zarazno. Braćo i sestre, neko se odlučio da napravi nešto više, nešto prihvatljivije. 

Suprug optužene (Rasel Krou) videći da nema nade, pokušava na sve načine da isplanira njeno bekstvo. Način na koji je to ovde predstavljeno je za svako poštovanje. Ok, ima tu nekih sitnih detalja koji baš i nisu najuverljiviji, nekoliko zgodnih slučajnosti, ali imamo jedno realno planiranje, realno proučavanje situacije, realno sagledavanje okolnosti, što posle mnogo iskenjavanja u filmovima slične teme dođe kao melem na ranu. Najveći deo planiranja je vidljiv. Neke stvari će vam biti momentalno jasne, neke ćete tek kasnije skontati ali neke će biti ostavljene za finale, čisto da imamo i višnjicu na šlagu na torti. I to što je ostavljeno za finale, nije nikako nerealno, preterano ili nešto čega pametan čovek ne bi mogao da se seti. To je jednostavna stvar ali ispadne finesa. 

Uz nekoliko sitnica, postoji jedna jedina stvar koja mi se baš nije dopala. Glavni lik je isplanirao zaista dosta dobrih stvari, ali postoji jedan previd koji će podići celu dramu u filmu. Kontam da im je trebalo zbog pojačavanja napetosti ali nekako mi nije logično da je čovek prevideo tako nešto. Kada krene bekstvo, tu je dobri stari osećaj napetosti kada imate utisak da biste svarili topovsko đule pod uslovom da možete da ga progutate. Bez te tenzije, bekstvo u bilo kom filmu, seriji, priči nema smisla. Kada bi se film zasnovao samo na ovome, bio bi dobar, ali ništa više od toga. Filmom dominira opaka drama. Čovek koji ostaje sam sa sinom mora da se izbori sa tom situacijom, mora da se izbori sa činjenicom da mu je žena u zatvoru i da ništa ne može da uradi povodom toga. 

Genijalno je prikazano kako jedan običan čovek kreće da radi nešto što nikada nije mogao da zamisli. Ako ste gledali Prison Break, setite se kojom lakoćom je Skofild izveo tzv. pljačku banke. Laganini, elegantno, izbole ga... to radi svaki dan, zar ne. Malo sutra. Pogledajte samo jednu scenu u kojoj Krouov lik mora da radi nešto opasno i/ili nezakonito i videćete reakciju običnog čoveka, svu paniku, strah, preznojavanje, neodlučnost. Ono što pojačava samu dramu je i ono što je treći aspekt filma. To je pitanje da li je lik Elizabet Benks zaista izvršio ubistvo. Zamislite sada koliko je ovo dobro kada vam to pitanje visi nad glavom ceo film a njime se bave ukupno nekoliko minuta. 

Znači nema onog podsećanja "nisam kriv" ili konstatnog potenciranja da neko nije kriv gde odmah skontate da jeste, ili obratno, potenciranja da je sigurno kriv ali prc, ispostavi se da se desilo nešto što se desi ređe nego pošten čovek kod nas na vlasti. Nema toga. To pitanje vam ceo film visi nad glavom ali ne vidite skoro nikada nešto što bi moglo da vam da odgovor. To je vešto sačuvano za kraj. Na kraju, opet imamo po mom mišljenju suvišne stvari vezane za neko dugmence. Mislim da je to bilo potpuno nepotrebno, ali dobro, ne škodi mnogo.

Zanimljivosti:
Elizabet Benks je već igrala ženu optuženu za ubistvo u seriji Red i Zakon (Law & Order). Tehnika pravljenja lažnog ključa koja se vidi u filmu je predviđena za cilindrične brave. Na aerodromu, kada agent proverava lica traženih osoba, među licima na ekranu se vidi i Bin Ladenovo.

Naj scena:

Od momenta kada počne bekstvo, ne zna se koja je scena bolja od koje.

Moja ocena: 8/10