Monsters (2010)

Kod nas nazvan: Čudovišta
Žanr: Drama | Naučna fantastika | Triler
Režija: Gareth Edwards
Glumci:  Scoot McNairy, Whitney Able, Mario Zuniga ...

Priča:
Šest godina posle invazije vanzemaljaca, novinar mora da sprovede Amerikanku kroz opasnu zonu do granice SAD.

Moj osvrt:
Još jedan žestoko najavljivan i veoma hvaljen naslov odlučih baciti na meni. Odmah na početku skontah da će ovo biti neka varijanta slabašnog Cloverfield-a. Ustvari prevario sam se, Cloverfield je za ovo oskarovac. Iskreno, ne pamtim da sam još od mučenja sa Hunger Games gledao veću glupost od filma. Na samom početku se pojavi čudovište koje hrabri marinci srede i onda imamo sat i po priče kako jedan novinar mora da otprati devojku do Amerike. Prvo joj pronalazi prevoz koji će je voditi bezbednim putem ali se to naravno zakomplikuje pa moraju ići opasnim. 

U principu ovaj film sadrži balavljenje dvoje užasavajuće dosadnih likova. Kao ona ima verenika, kao on je razveden od žene i ima sina koji i ne zna da mu je ovaj otac, kao on joj se posle 5,6 sati od prvog susreta udvara, kao ona ga odbije, pa se kao ujutru ona predomisli ali je on kao bio tužan pa se napio pa u krevetu skončao sa nekom prostitutkicom, pa se kao ona uvredi time što vidi, pa kao njih dvoje putuju narednih sat vremena filma do Amerike, pa se kao utvrdi da je i tamo sranje, pa se kao pojave one zveri, pa se ovih dvoje trijumfalno poljube, pa se kao ja pitam da li sam normalan kada ovo smeće nisam prekinuo gledati posle pola sata. Namerno nisam upozoravao da vas ovde čekaju spoileri zato što biste morali biti debelo unazađeni da ne skontate šta je poenta filma i šta će se u njemu desiti. Opet smo mi ljudi veća čudovišta od samih čudovišta. Gle čuda i originalne ideje. Kao da nam to stotine filmova nisu servirale. 

Od sat i po filma, najviše 5 minuta ćete videti neka čudovišta i to je to. Ostalo vreme ćete osećati silovanje mozga ekstremno glupim konverzacijama dvoje nezanimljivih i antipatičnih likova sa sve predvidivim i jadnim romantičnim predznacima. Ko to voli, nek izvoli, ali ovo smeće, bez pretnje smrću ili za ogromne novce, ja više pogledati neću. Što se tiče tih čudovišta, prvi snimak je televizijski pa se ne vidi najbolje kako izgledaju, pa to može i da prođe. Kada ih vidite, utvrdićete da su to CGI oktopodi kojima su dodali još pipaka koji će izigravati noge. Ona vazda kritikovana čudovišta iz Mista su mama za ovaj očaj ovde. A uostalom, kakva god da su bila ta čudovišta, nije vredelo čekanja da ih vidim. 

Snimajte dvoje običnih likova kako pričaju o svojim bakama, bubuljicama, o tome šta vole da rade, kakvu kafu piju, koji im je omiljeni hit Branke Sovrlić i ubacite šablonska muvanja i predvidiva zaljubljivanja i dobićete ovaj film. Čudovišta zanemarite, ona ovde nemaju svoje mesto. To je nezavisan filmić od 5,6 minuta koji je dodat u ovo đubre da bi ono dobilo na publicitetu. Sve one pohvale o jezivoj priči, o sjajnoj ideji, o neverovatno prikazanoj ljudskoj sudbini zanemarite. Ko je o tome pričao, nije gledao ovo. Mogao bih svaku od tih pohvala da opovrgnem gomilom činjenica, ali mislim da vam je već jasno. Kloverfild, iako je omanuo, barem je zanimljiv za pogledati i ima nekoliko odličnih scena. Ovo, ovo je skoro pa ništa.

Zanimljivosti:
Nije postojao scenario sa dijalozima između dva glavna glumca pa je to prepušteno njima da improvizuju (i posle se čudim zašto je sve ovako prazno i dosadno).

Naj scena:

Prva scena sa čudovištem

Moja ocena: 2/10