Wolf Creek (2005)

Kod nas nazvan: Vučji Potok
Žanr: Horor
Režija: Greg Mclean
Glumci: Nathan Phillips, Cassandra Magrath, Kestie Morassi...

Priča:
U sred pustare, troje turista ostaje zaglavljeno u pokvarenom automobilu. Na prvi pogled dobroćudni lik im nudi pomoć ali ubrzo oni postaju njegove žrtve.

Moj osvrt:
Kada pogledam australijski horor "biser" na sličnu temu, The Loved Ones, ovo još ispada i solidan film. Naravno to mu nikako ne ide u prilog jer teško je napraviti moronskiji film od gore pomenutog. Po imdb-u ovaj film traje 99 minuta što je apsolutno netačno. Prvih 25 minuta slobodno preskočite jer nećete propustiti bukvalno ništa. Probajte slobodno tako odgledati film i onda se vratite na tih prvih 25 minuta i recite da nisam bio u pravu. Troje likova ide do tog Wolf Creek-a. 25 minuta mi gledamo glupave fore, opijanje, vutru, nebitne dijaloge... Taman kada sam došao u iskušenje da gledanje odložim za neki drugi put, film je zapravo počeo. 

Posle ovog prvog dela koji neću nazvati filmom, počinje već da se vidi ogroman uticaj The Texas Chain Saw Massacre-a. Bukvalno imamo isti pristup i ovde. Priča je naravno neoriginalna. Likovima se pokvario auto (kao slučajno) i neko im nudi pomoć pa se (gle čuda) ispostavlja da je to zao batica. Kome je ovo originalno, Wolf Creek mu je u vr glave peti horor film u životu. Ono što je dobro, nemamo morone kao u The Loved ones niti tako idiotsku priču. Ovaj zli bata u odličnom izvođenju Džona Džarata zaista može da prođe kao neko ko je dobroćudan, tako da smo ostali pošteđeni za onu idiotsku scenu iz npr. House of Wax (2005) "hej, ovaj zaostali lik sa Rambo nožem oko pojasa izgleda kao neko koga se treba kloniti. Hajde da se malo provozamo sa njim".

Film je i dalje bio malo spor ali je sjajno gradio atmosferu jer kada je jednom krenulo da se ispostavlja da stvari nisu onakve kakve smo uslovno rečeno očekivali, tenzija je brzo rasla što je svakako pozitivna stvar za ove filmove. Još kada tome dodamo odličnu muziku, hororistima jednostavno krene voda na usta. Mučenja imamo ali ne puno što je pozitivna stvar. Sve ostalo je nekako "ni tamo ni ovamo". Taman je tenzija počinjala da raste, taman smo počeli da se vezujemo za likove, neki od njih su doneli nerezonsku pa čak i kretensku odluku ili je ono što sledi postajalo predvidivo. Sve to je značajno uticalo na kvalitet svake scene. 

Iz početka koji je ništa, prešli smo u solidan pa mlak nastavak, osrednju završnicu a sam kraj, kada nam kao daju objašnjenje .... a da, zaboravih reći, ovo je rađeno po "istinitom" događaju. E sada, to objašnjenje koje su nam dali je toliko umobolno da je to za priču. Kao nema dokaza, nisu uspeli da pronađu nešto bla bla bla. Imamo napušteni rudnik u sred pustare, imamo put u sred pustare na kom imamo skršeno vozilo, i to kao helikopterom nije moglo da se pronađe... ma daj. Wolf Creek je prosečan filmić koji je ok za jedno gledanje, pravljen pod uticajem čuvenog Teksaškog Masakra, predstavlja istinit događaj (al juče), koji vas neće oduševiti ali kada se setite Kill List-a, The Divide-a, The Loved Ones-a i sličnih idiotarija, ne možete biti toliko nezadovoljni.

Zanimljivosti:
Po scenariju nije trebalo biti scena po kišnom vremenu ali pošto nije bilo vremena za odlaganje snimanja, morali su snimati po nevremenu. Inače na mestu gde je snimano, pre ovog nevremena, deset godina nije padala kiša. 

Vlasti su tražile da se prikazivanje filma odloži do kraja suđenja Džonu Murdoku koji je bio optužen za ubistvo jednog turiste. Krater koji se vidi u filmu se zaista nalazi u Zapadnoj Australiji ali se zove "Wolfe Creek". Nekoliko dana pre početka snimanja, filmskoj ekipi se desila ista stvar kao i likovima u filmu. Automobil se pokvario pri čemu im je stranac, koji dosta liči na ovog iz filma, ponudio pomoć. Džon Džarat je proveo nekoliko nedelja sam u pustinji kako bi se pripremio za svoju ulogu. On je ostajao u ulozi i između snimanja scena. Nejtan Filips je sam dizajnirao svoje tetovaže.

Naj scena:

Horor počinje

Moja ocena: 5/10