Charlotte Gray (2001)

Žanr: Drama | Ratni | Triler | Ljubavni
Režija: Gillian Armstrong
Glumci: Cate Blanchett, James Fleet, Abigail Cruttenden...

Priča:
Devojka iz Škotske se pridružuje francuskom pokretu otpora tokom Drugog Svetskog Rata kako bi došla u mogućnost da spasi momka koji je član Kraljevske Avijacije.

Moj osvrt:
Perl Harbor (PH) je klasični pokazatelj kako ne treba napraviti film ovog tipa. Preser od patetike, patriotizma koji traje i previše za moj ukus. Šarlot Grej nije epohalan, ali kada se poredi sa PH, sasvim je ok filmić. Idemo prvo na pozitivne stvari. 

Za jedan ljubavni film, ovo je prilično lišeno patetike. To mi se baš dopalo jer mi je sve delovalo više ljudski od izveštačenog PH. Mnogim kritičarima smeta činjenica da je ljubav između Šarlot i ovog nesrećnika iz avijacije prilično neubedljiv razlog da ona prođe kroz sve ovo. Malo sutra nije. Šta bi bio dovoljan razlog? Da me neka lemezina iz vlasti odlikuje što sam svoje dupe poslao u prve redove dok je on sedeo bezbedan kući. Jok, to mi je tek neubedljivo. Ta njihova ljubav i jeste sasvim dovoljan i odličan razlog, ali ovde imamo jedan problem. Ta ljubav, kako mi je prikazana ovde, delovala mi je malo neubedljivo - ne razlog, već ljubav. 

Drugi problem je što se kroz film provlačila još jedna ljubavna priča ali koliko god se trudio da je otkrijem i iz drugog gledanja, nije mi uspelo. Nju nam ni iz čega serviraju na kraju. To i nije tako loše, čisto da ostaviš gledaoca zadovoljnim. Druga stvar kojom se film bavi je sam rat i špijunaža. Tu bukvalno ima svega i svačega. Ima napetih scena, ima potresnih scena ali ima i nekih u kojim ne vidim potrebu da ovaj glavni ženski lik bude prisutan. Kao da nisu umeli da ispričaju deo priče u kom glavni lik nije prisutan. Ispalo je da je ona najbitniji špijun koga su imali jer je učestvovala u bukvalno svemu. Možda ja opet zakeram ali ovolika sveprisutnost glavnog lika mi je zaista previše. 

Gluma je sjajna. Dvoje glavnih likova su Kejt Blanšet i Bili Krudup, i oni su standardno dobri, ali ono što je u nekoliko minuta pružio Majkl Gambon je velemajstorski. Nije mi jasno kako mi se taj lik godinama provlačio ispod radara a i nije mi jasno zašto je toliko potcenjen. Sada ga svi hvale kao Dambldora što je za ono što on može da pokaže, jedna smešna uloga. U svakom slučaju ovaj film vam nudi ok ljubavnu priču, ok ratno-špijunsku pričicu, solidnu dramu i to je to. Nigde naročito ne briljira, povremeno zablista ali nigde ni ne razočarava u potpunosti.

Zanimljivosti:
Po dogovoru, kada se snimalo u Saint-Antonin-Noble-Val-u, moralo se dozvoliti lokalnom stanovništvu da se pojave kao statisti. Film je zasnovan na istoimenoj knjizi.

Naj scena:

Jedna scena koja se vrti oko pisma je vrhunska ali zbog Gambonove glume, dolazak nacista u njegovu kuću mi je ostavio najupečatljiviji utisak.

Moja ocena: 6/10