The Omen (1976)

Kod nas nazvan: Predskazanje
Žanr: Horor | Misterija
Režija: Richard Donner
Glumci: Gregory Peck, Lee Remick, Harvey Stephens...

Priča:
Ocu saopštavaju da mu je dete umrlo na rođenju. Bez znanja majke, on prihvata drugo dete za koje kažu da mu je majka umrla na porođaju i da nema nikakvu rodbinu.

Moj osvrt:
Prema ovom filmu osećam strahopoštovanje. Bez ikakve sumnje, ovo je jedan od barem 5 najboljih horora ikada. Film otvara bez konkurencije najbolja horor muzička tema "Ave Satani" koju je komponovao Džeri Goldsmit. Ona vam na početku utera strah u kosti i napravi genijalan uvod za ono što sledi. Pre svega, odluka oca da prihvati tuđe dete kao svoje bez zanja majke bila je jeziva. Kada su već počele da se dešavaju čudne situacije vezane za dečaka, bilo je kasno. Kod tih čudnih situacija je napravljena odlična gradacija tako da je svaka sledeća sve čudnija, jezivija i šokantnija. Takođe, nema gubljenja vremena niti šablonskih, predvidivih scena kao u većini današnjih horora gde uzmu više od pola filma za pripremu nečega što će se desiti na kraju. 

Imamo i samu misteriju vezanu za poreklo dečaka kao i za tu nesrećnu noć kada je rođen. Bukvalno svaki podatak koji nam malo rasvetli deo te misterije donosi veliki šok i nevericu, i svaki od njih zaslužuje stojeće ovacije kako je dobro osmišljen. The Omen je izuzetno višeslojan film i nosi snažnu priču. Ona se ne bavi samo dečakom i porodicom koja ga je usvojila, već je svaki lik koji se pojavljuje genijalno iskarakterisan i nosi nešto novo. Čak i neki likovi koji ne uzimaju mnogo vremena na ekranu ostavljaju upečatljiv utisak i sjajno su utkani u priču. Sve ovo ne važi samo za likove već i za ideje. Ako ste mislili da je ideja u trećem delu Final Destination-a koja se sastoji od toga da se na fotografijama vide čudne senke i tragovi oko likova koji će nastradati, nadasve originalna i sjajna, ja vam kažem da je to jedna besramna krađa ideje koja postoji u ovom filmu. Tamo ona nije ni blizu dobro iskorišćena kao ovde. 

Bitna stvar za horor je i sama atmosfera. Ovde vam nije bitno da li se scene dešavaju po noći ili danu. I jedne i druge nose sablasnu sjajnu atmosferu. Ova Naj scena se dešava po danu i sve što ćete tu videti osim njenog šokantnog završetka je nevreme. Braćo i sestre, to nevreme tako sablasno deluje da uliva strah u kosti. Bukvalno svaka scena je savršeno odrađena. Od običnih scena u kojima se priča o glavnom problemu, preko sablasnih i čudnih scena nesreća, jezivog psa koji se pojavljuje, načina snimanja i pokreta kamere koji će vas pošteno isprepadati u jednoj sceni na groblju... Još kada to sve protkaš sa "Ave Satani" rezultat je nezamislivo jeziv. 

Svi znamo da ćemo u današnjim hororima teško naleteti na nekog glumca. Uglavnom su sve tinejdžeri koji se razumeju u glumu kao i režiseri tih filmova u horor. Kada mi u današnji horor dovedu nekog velikana kao što su nam u ovom filmu doveli Gregori Peka i Dejvida Vornera, možda ću početi i da ih smatram za ozbiljno. Braćo i sestre, ovo je film koji svakako morate odgledati. Ne postoji način da vam prenesem koliko je on dobar pa sve i da napišem hiljadu puta duži tekst od ovoga. Što je najbolje, na svako sledeće gledanje on sve više oduševljava. Genijalna, snažna, inteligentno smišljena jeziva priča, neponovljiva atmosfera, savršene scene, najbolja horor tema ikada, serija fenomenalnih šokova, vrhunska gluma... čista desetka i po mom mišljenju, najbolje što je horor dao.

Zanimljivosti:
Da bi naterali babune u zoološkom vrtu da napadnu automobil, prvo su bebu babuna uneli unutra ali babuni nisu reagovali, ali kada su glavnog babuna zatvorili, ostali babuni su poludeli. Kada akvarijum pada na pod, mrtva sardina koja je obojena kao zlatna ribica je iskorišćena jer Doner nije želeo ubiti pravu ribicu. 

Da bi se film bolje promovisao, pretpremijera je bila 6. juna 1976. Publika je bila prestravljena jer je datum sadržao tri šestice. Pek je pristao na smanjenje plate ali je u njegovom ugovoru stajalo da dobija 10% od zarade filma tako da je ovo njegova najveća zarada u karijeri. Harvi Stivens koji glumi Damiena je zapravo plav ali je režiser zahtevao da mu kosu oboje u crno. "Večno more" koje otac Brenan pominje nije biblijski izraz već je napisan za potrebe filma. Teri Volš koji je bio dubler Dejvida Vornera je zadobio teške povrede u sceni sa napadom pasa iako se temeljno pripremio za nju. U sceni kada Pekov lik ide da poseti ženinog psihijatra, vidi se senka obrnutog krsta na stolu.

Naj scena:

U mnoštvu zaista genijalnih scena, za dlaku ispred svih je sudbina nesrećnog sveštenika.

Moja ocena: 10/10