Kongen av Bastøy (2010)

Alternativni naziv: King of Devil's Island
Žanr: Drama | Akcija
Režija: Marius Holst
Glumci: Stellan Skarsgård, Benjamin Helstad, Kristoffer Joner ...

Priča:
Norveška zima, rani dvadeseti vek. U popravni dom Bastoy dolazi neko čiji nemiran duh kreće da se protivi brutalnom režimu. Koliko daleko je spreman ići da bi došao do slobode?

Moj osvrt:
Onom ko je gledao odlični film Sleepers (kod nas talentovano preveden kao Osvetnici), ovaj film će biti nešto najsličnije tom ostvarenju. Što se tiče kvaliteta, meni je King of the Devil's Island za nijansu bolji. Evo i razloga za to. Konstantna zima, oblačno vreme, magluština i činjenica da se ovaj popravni dom nalazi na ostrvu, grade jednu specifičnu atmosferu koji nema nijedan sličan film. Dečaci nisu kao u Sleepers dobrice koje su zbog nestašluka dospele u popravni dom. Ovde nema nevinih. Čak i kada se vežete za neke od momaka, i kada budete navijali za njihovo izbavljenje i opstanak, zlo ne izlazi iz njih. Ako spadate u onu razmaženu vrstu gledaoca koji voli Holivudski kliše i "naučio sam svoju lekciju", bolje zaobiđite ovaj film. Prerealan je za vaš ukus. 

Recimo stražari u filmu Sleepers su bili budale koje su se iživljavale nad nevinim klincima. Ne kažem da je to loš pristup, ali ništa drugo u tim likovima nisam video. Ovde je karakterizacija na vrhunskom nivou, i što se tiče dečaka i što se tiče čuvara, direktora, stražara i ostalih zaduženih za bezbednost popravnog doma. Ta karakterizacija vas genijalno vodi kroz film i videćete zaista realno ostvarivanje prijateljstva, netrpeljivosti, simpatija i mržnje između likova. Nemamo ovde, braćo i sestre, ovce koje su lako podvodljive, glupave likove koji su tu samo da otežaju posao, likove koji menjaju mišljenje kako vetar duva... Ovde i deca i odrasli imaju kefalo, što je prava retkost za filmove koji se bave velikim grupacijama ljudi. 

Recimo evo nekoliko glupavih primera kako to ne treba raditi. U najnovijem Betmenu, Bejn dolazi u grad, preti ljudima da će ih sve dići u vazduh bla bla bla, i onda pokaže da je neko iz vlasti lažljivac i svi kreću da slušaju njega. Ala si ga smislio maaaajstore, za oskara. Nemoj mi pričati, neko iz vlasti lažljivac. Ma šta kažeš. A ti si odličan lik koji će nas sve dići u vazduh, ali nas ne lažeš pa ću da te slušam kao praznoglava ovca... Izvinite braćo i sestre, zaneo sam se. Drugi primer je skoro komentarisani Spartak gde imamo dvadeset (ne baš toliko) scena u kojima Spartak mora da objašnjava Kriksu zašto je glup, zašto razmišljanje u njegovom slučaju boli i zašto treba da ćuti do kraja života. Ja ne trpim te stvari a Norvežani kao da su znali, pa su me častili ovim odličnim filmom. 

Većina ovakvih filmova se bazira na pokušaj i samo bekstvo. Ne braćo i sestre, ovo nije tako plitak film. Bekstvo ćete imati ali mnogo ranije i ono pokreće grudvu koja raste, pokreće niz događaja i sve će se na kraju pretvoriti u lavinu. Svemu tome dodajte još vrhunsku glumu. Osim uvek sjajnog Skarsgarda, ne znam ni jednog drugog glumca, ali svi do jednog su odlični. Na kraju, onaj ko je komponovao muziku za film, zaslužuje oskara, ali ne ovog što se danas dodeljuje Džuliji, Anđelini, Foksu, onda nekim filmovima u kategorijama "umetnički dojam", "estetski dojam", "artistički dojam", "vreli uzdah", "utisak sa WC šolje" i ostalim jadibedusima i skrnavim kategorijama. Ovaj čova je zaslužio sve pohvale, ne samo zbog kvaliteta muzike već zbog toga što je znao kakva je potrebna ovom filmu. Norvežani, svaka čast!

Zanimljivosti:
Film je zasnovan na istinitim događajima. Snimanje filma je trajalo 54 dana. U snimanju su učestvovali ljudi iz barem 14 zemalja.

Naj scena:

Oslobađanje besa...

Moja ocena: 7/10