Kod nas nazvan: Metropolis
Žanr: Drama | Naučna Fantastika
Režija: Fritz Lang
Glumci: Brigitte Helm, Alfred Abel, Gustav Fröhlich ...
Priča:
U gradu budućnosti, prevelike su razlike između radničke i vladajuće klase. Sin glavnog čoveka u gradu se zaljubljuje u ženu iz radničke klase koja propoveda o dolasku osobe koja će ujediniti ljude.
Moj osvrt:
Pre svega napomena za ljude koji su možda ovaj film gledali pre 2008. Posle premijere, film je žestoko isečen i izbačene su mnoge sekvence. Original je bio izgubljen do 2008. kada je pronađen u Argentini. Iako su trake bile prilično oštećene, original je uspešno sačuvan. Sekvence koje su neoštećene su ispeglane i savršeno čiste, a na mestima gde je traka bila oštećena, primetan je pad u kvalitetu snimka. Srećom, takvih sekvenci nema mnogo.
Žanr: Drama | Naučna Fantastika
Režija: Fritz Lang
Glumci: Brigitte Helm, Alfred Abel, Gustav Fröhlich ...
Priča:
U gradu budućnosti, prevelike su razlike između radničke i vladajuće klase. Sin glavnog čoveka u gradu se zaljubljuje u ženu iz radničke klase koja propoveda o dolasku osobe koja će ujediniti ljude.
Moj osvrt:
Pre svega napomena za ljude koji su možda ovaj film gledali pre 2008. Posle premijere, film je žestoko isečen i izbačene su mnoge sekvence. Original je bio izgubljen do 2008. kada je pronađen u Argentini. Iako su trake bile prilično oštećene, original je uspešno sačuvan. Sekvence koje su neoštećene su ispeglane i savršeno čiste, a na mestima gde je traka bila oštećena, primetan je pad u kvalitetu snimka. Srećom, takvih sekvenci nema mnogo.
Kada bi se ovaj film pravio u sadašnjem vremenu, kako bi on bio relevantan, za celu scenografiju morale bi se utrošiti debele pare. To ovom ostvarenju daje na značaju jer iako rađeno daleke 1927, scenografija izgleda dobro, pa čak i savršeno. Ustvari, jedina stvar koja malo deluje neprirodno su neke zgrade, sve ostalo, pogotovu u krupnom planu, izgleda sjajno. Jurnjave po zidinama, po krivudavim stepenicama, kroz mračne ulice izgledju spektakularno. Zaista me zanima kako su uspeli 1927 stvoriti neke od efekata.
Snaga filma je sjajna, bajkovita priča. Iako napisana ko zna kad, i u današnje vreme ovo je relevantna naučna fantastika. Neke od scena su zaista maštovite, i što se tiče mašina i što se tiče izgleda samog grada. Ako vam kažem da je u 1927. u filmu Metropolis po prvi put predstavljeno nešto što će se kasnije zvati robotom/kiborgom/automatonom, onda vi vidite koliku vrednost ima ovaj film. Takođe, sama priča ima nekoliko odličnih ideja, sjajnih zapleta i iznenađujućih preokreta. Obično kada gledamo starije filmove, oni budu prilično predvidivi jer smo nešto slično gledali već mnogo puta. Ovde nije taj slučaj i prisustvovaćete prilično napetom kraju gde nećete biti sigurni šta vas čeka.
Ono što je svakako kvalitet nemih filmova je dinamika. Nije bilo para za bacanje kao danas gde uspeju da beskonačno produže film nabacanim, praznim stvarima, pa su morali da pokažu ono najbitnije. Metopolis (ova originalna verzija koju sam gledao) traje dva i po sata i to vreme je brzo proletelo. Ono gde ovaj film za mene dominira je simbolika. Videćete mnogo stvari koje parodiraju na ljudsku destruktivnost, na klasne razlike i možda najinteligentnije ali i najskrivenije na samu religiju.
Ono što mi se dopada je to što nijedna strana nije crna ili bela. Pokazano je i najbolje i najgore iz svake mogućnosti i svakog opredeljenja. Među vidljivim stvarima koje spadaju u ovu pomenutu simboliku, fascinirala me je scena u kojoj glavni lik prvi put uviđa koliko se ljudi iz radničke klase muče i to ga podseća na robove gde se scena ispred mašina pretvara u scenu ispred piramide u Egiptu. Velemajstorski izvedeno i za mene najbolja scena u filmu. Metropolis je film koji je bez konkurencije najviše išao ispred svog vremena. Svaka čast ljudima koji su ovo napravili.
Zanimljivosti:
U filmu je učestvovalo preko 37.000 statista. Pošto je koštao oko 5.000.000 nemačkih maraka, Metropolis je za malo oterao UFA u bankrot. Prvi film koji je registrovan u UNESCO Memory of The World registar. Snimanje filma je trajalo dve godine.
Zanimljivosti:
U filmu je učestvovalo preko 37.000 statista. Pošto je koštao oko 5.000.000 nemačkih maraka, Metropolis je za malo oterao UFA u bankrot. Prvi film koji je registrovan u UNESCO Memory of The World registar. Snimanje filma je trajalo dve godine.
Kada se izračuna inflacija, 2007. godine budžet za ovaj film bi bio $200.000.000. Robot iz ovog filma je bio inspiracija za pravljenje čuvenog C-3PO iz Ratova Zvezda. U knjizi po kojoj je film sniman pisalo je da se robot sastojao od stakla i metala. Film je bio inspiracija kreatorima Supermena da nazovu grad po njemu. H.G. Wells je za Metropolis rekao "quite the silliest film". Snimci iz filma su korišćeni u spotu za pesmu Radio Ga Ga britanske grupe Queen.
Naj scena:
Aludiranje na ropstvo.
Moja ocena: 8/10
Odličan film. Remek delo. Svakako u mojih Top 10 filmova naučne fantastike. Možda čak i na prvom mestu. On i eventualno Bladerunner dele prvo mesto.
ОдговориИзбриши