Le fabuleux destin d'Amélie Poulain (2001)

Alternativni naziv: Amélie
Kod nas nazvan: Čudesna Sudbina Amelije Pulen
Žanr: Komedija | Fantastika | Ljubavni
Režija: Jean-Pierre Jeunet
Glumci: Audrey Tautou, Mathieu Kassovitz, Rufus...

Priča:
Ameli, nevina i naivna devojka iz Pariza, sa svojim smislom za pravdu, odlučujući da pomogne drugima oko sebe, otkriva ljubav.

Moj osvrt:
Braćo i sestre, Ameli je filmski lik u koji se lako zaljubiti. Ovaj lik koji pomaže drugima na najsimpatičniji, najljupkiji, najromantičniji način za mene je najlepši filmski lik ikada. Do nje, prvo mesto je držala Maria (Džuli Endruz) iz filma Sound of Music (Moje Pesme Moji Snovi). Ujedno, uz taj, ovo je, po mom mišljenju, najlepši film ikada stvoren. Volim kada ljudi brinu i o najsitnijem detalju. Film počinje tako što nas upoznaje sa Ameli i u tom upoznavanju ima toliko blesavih i genijalnih ideja i detalja da me je film kupio prvom scenom. Iskreno nisam mogao da verujem koliko je tu genijalnih detalja ubačeno i većina njih me je slatko nasmejalo. 

Nisu samo ti detalji ono najbolje, u filmu ima toliko dobrih ideja da zaslužuju stojeće ovacije. Kada je romantika u pitanju, ne postoji film koji se može meriti sa ovim. Zašto? Zato što ni deseti deo ovih romantičnih stvari nećete videti ni u jednom filmu, zato što su one fenomenalne, originalne i neponovljive. Pazite samo jedan od detalja na koji način Ameli pomaže ljudima oko sebe. Ona pronalazi kutijicu sa stvarima koje su nekada davno pripadale nekom dečaku. Ameli se trudi da pronađe tog dečaka koji je već sada čovek u zrelim godinama, i na originalan način mu vraća tu kutiju tako da on ne zna ko je to učinio. U isto vreme ona uživa u njegovoj sreći. To je samo jedan od mnogo razloga zašto je Ameli najlepši i najdraži filmski lik ikada. 

Još jedna velika vrednost su svi ostali likovi u filmu. Ko god od njih se pojavljuje, bićete zainteresovani za njegovu sudbinu i nećete ostati ravnodušni prema stvarima koje im se dešavaju, bilo da je to stari slikar, radnik u piljarnici, žena u baru, čovek koj non stop posećuje taj isti bar... Sve njih, Ameli tka u jedan savršeni svet. Bravo Genijalci. Iskreno, ovo ako nije rađeno po knjizi, scenaristi zaslužuju titulu romanopisca. Svaka scena je savršena, svaka nosi neku emociju, neku ideju, svaka prikazuje ljubav na najlepši mogući način. 

Odri Tatu prosto oduševljava u glavnoj ulozi. Ona naprosto blista i ovaj lik i njena gluma spadaju u one najveće u kinematografiji. Sledeća savršena stvar je muzička podloga. Ja posedujem ceo soundtrack i mogu ga neprestano slušati. Kada je muzika iz filmova u pitanju, ovo spada u sam vrh. Šta da vam kažem, braćo i sestre, ovo jedino može da vam ne prija ako ste namćor koji nikada nije bio zaljubljen. Za sve ostale, ovo je remek delo. Film je toliko dobar da je pravljenje sličnih u budućnosti potpuno besmisleno. Bolje od ovoga ne može.

Zanimljivosti:
Glavni lik je specijalno pisan za Emili Votson ali je ona odbila ulogu zato što ne priča francuski. Boje su digitalno prepravljane. 

Bukvalno na svakom setu gde je film sniman, Žan-Pjer Žene je tražio da se pokupi svo smeće, da se izbrišu svi grafiti i da se uklone sve stvari koje su oštećene. Zbog toga je za scene na železničkoj stanici trebalo najviše vremena. Žene je 1974. počeo skupljati priče i ideje za ovaj film. Glavne boje u filmu (crvena, zelena i žuta) su tu zbog inspiracije slikama Brazilskog umetnika Huareza Mačada. Odri Tatu ne zna da pravi žabice pa su u tim scenama korišćeni specijalni efekti. Osim telefonskog poziva u kom Ameli daje informacije Ninu, ta dva lika nisu razmenila nijednu reč u toku filma.

Naj scena:

Nema teorije u gomili savršenih scena naći onu najbolju. Možda je ova vožnja samo zaokružila sve viđeno.

Moja ocena: 10/10