Some Like It Hot (1959)

Kod nas nazvan: Neki To Vole Vruće
Žanr: Komedija
Režija: Billy Wilder
Glumci: Marilyn Monroe, Tony Curtis, Jack Lemmon...

Priča:
Kada dvojica muzičara budu svedoci mafijaškog ubistva, oni beže državom sa bendom obučeni kao žene što nadalje komplikuje njihove živote.

Moj osvrt:
Moram da priznam da sam do vaše preporuke izbegavao repriziranje ovog filma. Prvi i poslednji put sam ga gledao kada sam bio golobradi klinja i znam da mi je sve ovo bilo užasno zabavno. Svestan sam da je u pitanju klasik, svestan sam da to ne može biti loše, ali sam se plašio da će ovo biti previše dečiji humor. Nakon gledanja slobodno mogu da kažem da je ovo jedna od najboljih, ako ne i najbolja komedija ikada snimljena. 

Kada gledamo komedije, ne samo ove današnje već uopšte, svesni smo da ne možemo da dobijemo konstantni humor. Čak i u najboljim komedijama imamo scene koje dovode do nekog gega, fazona ili šale. Tu ovaj film svima beži u startu. Bukvalno ne postoji scena koja ne sadrži nešto duhovito. Nemamo pripremu za fazon pa onda fazon, ovde sve to teče zajedno. Ako na to dodamo da je film užasno dinamičan, da konstantno gledamo neku frku, onda je jasno koliko je ovo spektakularno. 

Neću pričati o tome da ovo kao romantična komedija zaobilazi glupave šablone (toplo-hladno-toplo) jer je snimana pre nego što su glupavi šabloni nastali. Iskreno, nije mi jasno kako neko može da pravi ta generička sranja. Ako već kradeš, kradi od majstora i kradi šmekerski. Niko se nije usudio da barem malo kopira ovaj film. Ovde taj romantični deo filma ide sasvim polagano, sasvim prirodno i odlično je maskiran u komediju. Može ta ljubavna pričica da deluje naivno, ali nekako ima svoj šarm na samom kraju. Moram malo to da razjasnim. Devojka se zaljubljuje u navodno milionera i non stop priča kako je fascinirana tim bogatstvom. To deluje malo bezvezno zar ne? Ali na kraju imamo pokazatelj da se čovek ne zaljubljuje iskreno u bogatstvo već u osobu. To je pokazano u još jednoj neverovatnoj, uslovno rečeno ljubavnoj pričici. Zašto je išta bitno ako te ta osoba čini srećnim? Maestralno, a opet maskirano u neverovatno zabavnu i blesavu komediju.

Verujem da ste gledali mnogo filmova gde se muškarac maskira u ženu. Retko kada je razlog bio drugačiji od toga da se on približi i osvoji neku tamo devojku. E sada, devojci je po pravilu u svim tim filmova potrebno samo da bude lepa i zaljubljena u nekog dobroizgledajućeg idiota. Uglavnom su to bili lepuškasti plićaci od devojaka koji će kasnije shvatiti gde greše. Ovde imamo jednu simpatičnu devojku koja baš i nema sreće. Tom liku je posvećeno brdo pažnje i ničim se ne potencira na tome koliko je ona lepa i zanosna. Realno, zašto bi neko morao da mi objašnjava u filmu zašto je Merilin Monro lepa. Čoveče, dovoljno je da je vidiš i jasno ti je da ne možeš da odvojiš oko od nje. Umesto fascinacije likova tom devojkom, odlučili su da nam pričaju priču i da nas konstantno vode iz frke u frku. Sjajna odluka. 

Ovde prosto moram da pomenem jednu stvar koja mi je zapala za oko. Merilin Monro zaista oduzima dah. Iskreno, svaki detalj na njoj je ovde savršen. Međutim, za današnje uslove bi je neko nazvao debelom. Nadam se da će bar neko sada uvideti svu besmisao današnjih "pravila" kako devojka treba da izgleda. Drage moje dame, ne dajte da vam budale nabijaju komplekse. Od vas ništa na ovom svetu ne postoji lepše i zato se ne trudite da zadovoljite kriterijume frustriranih. Budite zadovoljne sobom.

Ovde je razlog za maskiranje bio spašavanje sopstvenog života. To znato pojačava svaku frku u koju likovi upadaju. Naravno, tu imamo gomilu problema koje i očekujete u ovakvim situacijama, ali i gomilu neočekivano dobrih stvari. Prvo, veliki respekt za Tonija Kertisa i Džeka Lemona. Vidi se da su se temeljno pripremali za uloge. Neretko oduševljavaju ženstvenim pokretima (naročito Lemon) kroz koje povremeno blesne ona muška trapavost. I ženstvenost i ta trapavost dovode do smeha. Situacije u koje likovi dolaze su originalne, dinamične i blesave - sve ono najbolje što komedija treba da sadrži. Bukvalno svi likovi, ne samo ovi glavni, nose solidnu dozu humora i dosta karakterističnih elemenata. 

Moram da se osvrnem na još jednu karakterističnu situaciju. Jedan od likova će se suviše uneti u ulogu žene. U jednom momentu to deluje prilično otkačeno. Proizvodi to odličnu dozu humora i iako blesavo, pokazatelj je kako se čovek lako navikne na situaciju u kojoj se prijatno i bezbedno oseća. Možda to deluje malo preterano ovde, ali svakako pogađa u centar. Uz ovo, dodao bih odličan prikaz pravog prijateljstva dva čoveka. Kao i mnoge stvari i ove dve navedene su maskirane u odličnu komediju. 

Ovo je neverovatno zabavna komedija prepuna dobrog humora, sjajnih gegova i odličnih likova. Garantovano popravlja raspoloženje ali i pokazuje jednu žalosnu činjenicu - danas se nešto ovako ne pravi. U vreme pravih komičara i majstora koji su znali da prave komedije, nekakvi Ben Stileri i slični papani ne bi ni prišli setu. Some Like it Hot je besmrtno delo kinematografije uz koje može samo da se uživa. Uživajte.

Zanimljivosti:
Bili Vajlder je originalno želeo Sinatru u ulozi Džerija. Bilo je potrebno 47 pokušaja da Merilin Monro izgovori "It's me, Sugar" kako treba. Konstantno je izgovarala Sugar, it's me" ili "It's Sugar, me". Druga rečenica sa kojom je imala problem je "Where's the bourbon?" koju je trebala izgovoriti dok pretura po fiokama. Bili Vajlder je posle 40 pokušaja hteo da stavi papir u fioku na kojem bi pisala ta rečenica ali kako Merilin nije mogla da zapamti u kojoj fioci je taj papir, Vajlder je u svaku fioku stavio po jedan. Neke scene su morale biti ponovo snimane zato što se filmska ekipa toliko smejala da se nisu čuli delovi dijaloga. 

Kako je Merilin bila u velikim psihičkim problemima, Vajlder je želeo da se snima film na jednoj lokaciji koja je njoj odgovarala kako ona ne bi morala da putuje. Tokom snimanja ona je bila trudna a kako je pre toga imala mnogo pobačaja, imala je dosta psihičkih problema. Kertis je izjavio kako je ona svakog dana kasnila po 2,3 sata na snimanje i nekada nije želela da izađe iz garderobe. Film je neko vreme bio zabranjen u Kanzasu zbog toga što su u njemu muškarci u ženskoj odeći. Merilin je želela da se ovaj film snima u boji ali ju je Vajlder ubedio da je bolje da on bude crno beo jer će Kertisova i Lemonova transformacija biti ubedljivija. Rimokatolička Legija Pristojnosti (Roman Catholic Legion of Decency) je anatemisala ovaj film.

Naj scena:

Uzbuđenje zbog veridbe.

Moja ocena: 9/10