Man of Steel (2013)

Kod nas nazvan: Čovek od Čelika
Žanr: Akcija | Fantastika | Avantura | Naučna Fantastika
Režija: Zack Snyder
Glumci: Henry Cavill, Amy Adams, Michael Shannon...

Priča:
Mladić je primoran da se suoči sa svojim vanzemaljskim nasledstvom kada zemlju napadnu pripadnici njegove rase.

Moj osvrt:
Ne kažem da je to epohalno dobro niti naročito kvalitetno, ali ovaj Supermen je pokušao da nam da nešto malo drugačije. Ima ovde svega i svačega, i dobrih i loših stvari, i dobrih stvari loše izvedenih i loših stvari koje su podnošljive. Konačni sud je da ovo nije promašaj ali nije ni nešto što zavređuje kolosalnu pažnju. Imalo je veliki hajp, ali poput Dark Knight Rises ispostavilo se da je sav taj hajp ipak najavio izvikan film. 

Najbolji deo filma je sam početak. U dosadašnjim pričama, stripovima, filmovima i animiranim filmovima o supermenu mi znamo da je on došao sa Kriptona koji je uništen. To je bukvalno sve što saznajemo verovatno nikada ne pomislivši koliko je zapravo to jezivo i nikada ne videvši celu tu tragediju. Ovaj film nam upravo nudi kraj Kriptona. U malo vremena vidimo uzrok kraja, vidimo principe kojima se stanovnici te planete vode, vidimo na šta sve to liči. Scena u kojoj svedočimo propasti ove planete je jeziva i ostavlja snažan utisak. 

Nadovezaću se na prethodnu rečenicu i reći da je ta scena naročito jeziva zbog muzike koja je prati. Hans Cimer je uspeo u nečemu što je prilično teško. Ako zanemarimo ovu scenu koja je dobra, postoji gomila scena koje bi trebale da prouzrokuju neki impakt ali realno, prežvakane su i od toga nema ništa. Ali onda nastupi Cimer i njegovih par nota je sasvim dovoljno da scena postane znatno kvalitetnija, da vam privuče pažnju, prikuje pogled za ekran/platno pa čak i da od prosečne postane dobra. Svaka čast za ovo majstorstvo. Od svih stvari u filmu, muzika na mene ostavlja najbolji utisak. 

Henri Kavil odlično fizički odgovara za ulogu, kontam da i prija oku naših dragih dama, ali problem je to što momak ne može nikako da se opusti dok glumi, nikako da se uživi u ulogu, nikako da deluje prirodnije. Ne tražim ja ovde kvalitetnu glumu, da se razumemo. Recimo Hemsforta ne smatram za nekog kvalitetnog glumca, ali vidi se da čova uživa dok glumi Tora tako da je potpuno opušten u toj ulozi. Kavil se sve vreme ponaša kao da je na ocenjivanju glume u osnovnoj školi gde se vidi kolosalni strah od greške. Ok, njegov lik je taj koji je podložan oceni, on treba da bude nesiguran u svoja dela kao karakter, a ne da bude nesiguran u svoju glumu. Što se tiče ostalih glumaca, drago mi je uvek videti Kroua, Kostnera a Dajana Lejn uvek prija mom oku. 

Za pohvalu je to što su pokušali doneti nove stvari ali i ubaciti nešto što niko do sada nije. Ovde se bave pričom kako i zašto je supermen postao ono što je postao. U svakom slučaju, pokušaj, iako ne baš sjajan, zaslužuje poštovanje. Film se prvo bavi problemima koje je Klark imao kao klinac. To je recimo dobro, jer ipak on nije obično dete, teško se snalazi među onima od kojih se toliko razlikuje. Sa njegove strane, sa strane njegovih roditelja, to je prikazano odlično. Problem je uvek okolina. Ne kontam zašto uvek moraš da imaš brdo idiota koji će samo da iritiraju ne prihvatajući različitosti. Imali su dobru ideju kako Kenta dovesti do momenta kada treba da postane heroj. Problem je što su preterali u moralisanju. Toliko se morališe da je to prešlo svaku granicu, postalo dosadnjikavo i povremeno odšetalo u patetiku. Ovo su morali zauzdati, sve bi imalo većeg efekta. Ovako ta njegova transformacija je neubedljiva i on deluje baš kao onaj pomenuti prvak kojeg svi procenjuju. 

Kada dođe do momenta kada on prelomi šta će biti tj. otkrije ko je, tu ne mogu da se otmem utisku da je ovo loše izvedeno. Prvo me nervira "duh iz boce" koncept koji je primenjen u užasnom rimejku Clash of The Titans. Zbog tog "duha iz boce" tragedija sa početka gubi impakt, i to ne malo. Kada budete gledali ovo ako već niste, bićete svesni emotivne jačine scene kada se roditelji opraštaju od novorođenčeta. Ovaj "duh iz boce" pljuje na tu scenu a to mi baš nije leglo. Takođe, kada Klark saznaje šta je, nema neverice, nema neke eksplozivne reakcije već eto, on to tako prihvata, to je baš cool, sad ću da se presvučem, misteriozno obrijem i da letuckam okolo. Žestoko neubedljivo. Ipak, taj njegov prvi let je opasno dobra scena. On postaje svestan svoje snage, svestan da mora da pomera granice. To mi se baš dopalo. Veliki plus za prvi let, ne zbog izgleda već zbog osobe koju ovaj heroj prestavlja. 

Sam izgled filma je savršen. Bolesno dobri efekti pucaju na sve strane, pozicioniranje kamere tokom akcionih scena i tokom supermenovog leta je odlično, supermenov kostim napkon izgleda dobro tako da za sve to imam samo reči hvale. Problem je samo što ako niste neko ko ne voli akciju bez mozga koja predugo traje i nije zaluđen efektima, film će vam u jednom momentu postati zamoran. Zadnjih 45 minuta (barem) su skoro neprestana akcija u kojoj sve puca, pršti, eksplodira, raspada se itd. Ja spadam u ljude koji baš i ne lude za ovim pa me je film tu malo i zamorio. Da ova akcija ima veći impakt, verovatno bih je doživljavao drugačije. 

Nekako, sve što ne priprada priči o nastanku supermena (u koju ne uključujem 90% moralisanja sa svih strana) i što nije priča o glavnom negativcu, sve je to već viđena isprazna priča i sve je to mlako. Recimo, Klark postaje to što postaje kad eto ih negativci i traže da se Klark preda inače će uništiti zemlju. Zemljani odmah naravno poveruju u to, jer zaboga, mi znamo da ta jedna letelica može da uništi celu zemlju bez da ih napadnemo. Njaaa. Sve to proizvodi još gomile moralisanja, patetisanja tako da sam samo čekao finalni okršaj i kraj filma. 

E tu dolazimo do jednog meni veoma zanimljivog lika, čak zanimljivijeg od samog supermena. Prvo sam imao odbojnost prema negativcu jer sam mislio da Majkl Šenon nema dovoljnu harizmu da ga odglumi. Pogrešio sam jer mu i nije trebala ta harizma. On je sasvim dobar glumac i dobio je odlično izrađen karakter. Prilično me nervira kada kod negativaca ne vidim motiv, užasno me nervira kada je neko zao samo zato da bi imali negativca u filmu. Ovo je nešto sasvim drugačije. Ovaj čovek ima kodeks, ima stav, ima razloge. Uslovno rečeno, on ne mora biti negativac. Ok, jeste, ali ne mora biti. Evo paralele. Ako znamo da je naseljavanje Severne Amerike dovelo do istrebljenja Indijanaca, zašto niko nikada za to nije odgovarao, niko nije smatran tiraninom. To se ispostavilo samo kao usputna greška, nemili, žalosni gubitak koji je bio neminovan ili šta već. Možemo mi to da osuđujemo koliko god hoćemo, ali sila diktira istoriju, pravo, pravila i titule. Ovaj čovek ima plan kojim ne stavlja sebe ispred svih, već stavlja svoj narod ispred svih. Bez obzira što je taj plan genocidan po ljude, kada bi se izveo, ovaj čovek bi mnogo godina kasnije bio slavljen i to možda od strane dobrih "ljudi". Ova ideja zaslužuje ovacije, negativac sa ovakvim stavom, sa ovakvim kodeksom se zaista retko sreće. 

Problem koji sam imao sa Pacific Rim, imam i ovde a to je nedostatak ozbiljnosti. Ok, superherojski je film, kontam, ali ovo nije Avengers tip filma. Avengersi ne teže tome da budu ozbiljni već da zabavljaju a u tom segmentu su odlični, da ne kažem i savršeni. Supermen pokušava da kopira Betmen recept i igra na kartu ozbiljnosti, pokazivanja onog ljudskog u heroju. I onda dođe pretnja za uništenje sveta i ja od drame ne vidim ništa. Opet samo brdo moralisanja, opet se ljudi ponašaju kao nesposobni idioti, opet kada treba istaći ljudske kvalitete koristiš patetiku. To jednostavno ne prolazi. Ok, ljudi jesu i takvi ali nisu SAMO takvi, patetika i žrtvovanje nisu jedini kvaliteti koje oni mogu pokazati. 

Ponoviću, ovaj supermen zaslužuje pohvale za pokušaj da se donese nešto drugačije, zaslužuje pohvale za dobro osmišljenog negativca, zaslužuje pohvale za efekte i najviše od svega zaslužuje pohvale za muziku. Ono zbog čega zaslužuje kritike je previše (ali baš previše) moralisanja koje neretko pređe u patetiku, bezobrazno rastegnute akcione scene pravljene kako bi se prikazale gomile razaranja a zapravo postanu monotone, nepotreban "duh iz boce" koncept umesto kog je jednominutni hologram bio dovoljan, i veliku neubedljivost u skoro svim ključnim momentima. Fasciniran nisam ali daleko od toga da sam razočaran. Supermen je baš ono što sam očekivao da će biti, simpatičan akcioni film sa nekoliko odličnih detalja i sa nekoliko očekivanih propusta.

Zanimljivosti:
Henri Kavil je prvi neamerikanac koji igra Klarka Kenta. Rasel Krou je drugi oskarovac koji glumi lik Džor-Ela. Prvi je bio Marlon Brando. Prvi Supermen film koji nema reč "Supermen" u naslovu. 

U najvećem broju scena supermenov ogrtač je plod specijalnih efekata. Supermenov kostim je zasnovan na novim stripovima. Prvi Supermen film u kom se pojavljuje Stiv Lombard. Kada Klark otvori vrata na naftnoj bušotini, nafta iznad njegovog stomaka formira oblik slova S. Kavil je odbio da koristi steroide tako da je morao žestoko da radi i vežba kako bi dostigao željenu formu. Henri Kavil je zahtevao da supermen treba da ima malje po grudima i odbio je da ih odbrije.

Naj scena:

Kraj Kriptona

Moja ocena: 6/10