Žanr: Misterija | Horor
Režija: Guillermo del Toro
Glumci: Federico Luppi, Ron Perlman, Claudio Brook...
Priča:
Misteriozna naprava koja je u stanju da onom ko je koristi da večni život, pronađena je posle četristo godina. Njena upotreba ostavlja neizbrisive posledice i pokreće splet nesrećnih događaja.
Moj osvrt:
Ovo je slabo poznat film čuvenog režisera. Kao što sam već rekao, nisam neki fan Giljerma del Toroa. Ume on da napravi film koji lepo izgleda, ali nije uspeo da me dotakne ničim do sada. Ostao je Panov Lavirint za reprizu ali nisam naročito veliki optimista kada je i taj film u pitanju. Sa Cronosom je slična situacija. Ovo je sasvim ok filmić, ali nije uspeo ničim da me fascinira. Cronos ću podeliti u tri segmenta. Ne znam da li je del Torou namera bila da tako podeli film, ali meni su razlike u ta tri segmenta baš izražene.
Najbolje dolazi na početku. Uvod nam pokazuje kako je alhemičar došao ideju da napravi spravu koja će mu dati večni život. Način na koji je on skončao je prikazan samo nakratko, kroz naraciju, ali rečenica koju poslednju izgovara prikazuje veliki bol i nesavladivu patnju. To predstavlja odličnu pripremu za priču koja sledi. Brzo se tu priča razvija. Za spravicom traga jedan čovek koji je na samrti a pronalazi je drugi čovek. Oba su u već poznim godinama što je veoma bitno za celu priču. E tu del Toro pokazuje dve krajnosti koje ipak imaju nešto zajedničko. Jedan čovek ima moć, nema naslednike i slepo se vodi time da želi večni život. On pored života nema šta da izgubi osim bogatstva.
Drugi čovek ima suprugu, ima unuku i deluje kao bilo koji dobar čova. Ovaj drugi zapravo dolazi do misterioznog uređaja. Kada donekle shvati kakvu moć ima to čudo, nije spreman da ga se odrekne. Ovo mi se sviđa iz prostog razloga što ni jedan jedini čovek na ovoj planeti nije savršeni čistunac. Zašto pozitivac uvek mora uvek da odoli iskušenju? Razlika između ova dva čoveka je ta što jedan može da izgubi prave vrednosti u životu a to su supruga i unuka, dok drugi gubi materijalne stvari, što ovaj koji ima šta da izgubi nije svestan šta ima u posedu, dok ovaj drugi zna pravu snagu sprave.
Tu bih već mogao naći neke zamerke filmu. Recimo upoznajemo se sa tim kako uređaj funkcioniše ali ni u jednom delu filma nam se ne servira barem malo njegove konstrukcije. Tu je mogao biti ubačen jedan mali zanimljiv segment o pravljenju ove mašine. Ovako imamo samo neko teoretisanje o njoj. Druga stvar je što postoje zapisi o njoj. Pominje se kako ona zapravo funkcioniše ali ništa od tih zapisa mi ne vidimo. Vidimo na delu šta se dešava, ali naspram tog šta su mogli sadržati ti natpisi, ono što smo videli nije toliko maštovito. Moglo je tu biti ubačeno mnogo više opcija i začkoljica koje bi varijacijama podigle dramu na viši nivo. Sledeća mana je zapravo drugi segment filma.
Prvi segment obavija misterija. Pitamo se šta je zapravo ta mašina, čemu služi, koje su posledice. U drugom segmentu mi vidimo posledice njenog korišćenja. Same posledice deluju zanimljivo i intrigantno. Još se ne zna ka čemu to vodi, ali je ovde film baš na granici da postane ili mnogo dobar ili samo ok. Teško da je mogao postati naročito loš jer se ipak videlo po ovom prvom segmentu da ima dosta dobrog materijala. Problem je što ovde film postaje prilično neozbiljan. Ne razumite me pogrešno, šale su odlične. Više puta sam se slatko nasmejao, što zbog sjajnog Perlmana, što zbog situacija i/ili drugih likova. Ali mračnoj misteriji u raspletu svakako nije bio potreban ovakav humor. Neozbiljnost je za mene prilično ubila svu tu misterioznost. Ponavljam još jednom, humor je odličan, ali trebali su se zadržati samo na sjajnom Perlmanovom liku. Ostalo je bilo nepotrebno.
Kada se rasvetli priča, nisam mogao da ne budem razočaran. Naravno, to ne mora da znači da vi nećete biti zadovoljni, ali mislio sam da ću dobiti neki originalniji uzrok besmrtnosti, nadao sam se da će ona čudna spravica doneti mnogo varijacija i uneti mnogo više komplikacija od onog što vidimo. Ovde nije akcenat na takvom raspletu, da se sazna uzrok svega toga. Moglo je i to čak da upali.
Rasplet se sastoji od te drame kako čovek da se sada pomiri sa tim što postaje. Mogla je i ovde da se napravi jezivo dobra priča koja bi poništila onu neozbiljnost prethodnog segmenta. Ovde su se odlučili prvo za malko patetike koja je prilično trapavo odrađena. Posle toga imamo akciju koja i nije morala da se desi jer nije donela nešto naročito epohalno. Imamo nešto posledica korišćenja one sprave, tj. posledica onoga što čovek postaje, što izgleda ok. A tu pravu unutrašnju dramu, to šta čovek zaista gubi i na šta se mora spremiti u ovom slučaju, to su samo zagrebali. Jedino gde se vidi neka snaga toga je poslednja scena u filmu. Možda i ona otvara pitanje, ali kao npr. u filmu Inception, obe varijante su jezive.
Zaboravih napisati par reči o samoj spravici. Njen izgled je odličan i zagonetan. U isto vreme deluje i prelepo i opasno. Način na koji ona funkcioniše je sjajno osmišljen i dostavlja nekoliko opasno dobrih scena ali moglo je biti još detalja vezanih za sam mehanizam tj. njegovo funkcionisanje u svrsi koju ima. Misterija koja je obavija je sjajna ali zaista slabo iskorišćena. Da su se pozabavili malo više istorijom i varijacijama na temu te spravice, da su malo popravili dramu u finalu, ovo bi bio zaista vrhunski film. Ovako, on je sasvim ok za jedno gledanje. Ima dobru ideju, odlične Lupija i Perlmana, simpatičnu spravicu oko koje se gradi priča tako da ga svakako vredi pogledati.
Zanimljivosti:
Za specijalne efekte i mehaničke objekte bila je zadužena kompanija Necropia koja je pripadala del Torou a koja više ne postoji. Kako je budžet filma narastao, Perlman je pristao na značajno manju platu. Zbog toga su del Toro i on veliki prijatelji i dan danas.
Zanimljivosti:
Za specijalne efekte i mehaničke objekte bila je zadužena kompanija Necropia koja je pripadala del Torou a koja više ne postoji. Kako je budžet filma narastao, Perlman je pristao na značajno manju platu. Zbog toga su del Toro i on veliki prijatelji i dan danas.
del Toro je počeo da piše scenario za ovaj film još 1984 i inicijalni naziv je bio "Vampiri Sivog Svitanja". Lik Hesusa Grisa je trebao glumiti Maks Fon Sidou. Imena Jesus Gris i Angel de la Guardia u prevodu znače Sivi Isus i anđeo čuvar. Angel ovde čuva svoj ujaka a u filmu se vidi povezanost Jesusa sa sivom bojom.
Naj scena:
Naj scena:
Otkrivanje funkcije naprave
Moja ocena: 6/10
Interesantno, pre nekoliko meseci sam se dvoumio između ovog filma i "Get Carter", ali sam se odlučio za ovaj drugi, nikad se ne vrativši Del Torovom tripu. Šta znam - čitajući tvoju recenziju, vidim da tu nisam mnogo pogrešio, ali i dalje nameravam da ga jednom i sam overim, čisto da vidim odakle inspiracija onima koji ga kuju u zvezde. :)
ОдговориИзбришиDobar tekst, uzgred. ;)
predlozi za gledanje:
ОдговориИзбришиhttp://www.imdb.com/title/tt1480295/
http://www.imdb.com/title/tt0268995/