Forrest Gump (1994)

Kod nas nazvan: Forest Gamp
Žanr: Drama | Ljubavni
Režija: Robert Zemeckis
Glumci: Tom Hanks, Sally Field, Robin Wright...

Priča:
Forest Gamp, iako ne naročito inteligentan, prisutan je u mnogim istorijskim momentima, neočekivano postiže uspehe u mnogim stvarima i jedino što mu neprestano izmiče je Dženi, njegova najveća ljubav.

Moj osvrt:
Forest Gamp svoju priču započinje rečenicom "Nosio sam mnogo cipela". Iz njegovih usta, kao ne naročito inteligentne osobe, to može da se shvati bukvalno i ne zvuči naročito dobro. Ipak, ova rečenica znači mnogo, znači sve situacije u kojima čovek može da bude, sve zgode i nezgode u koje čoveka zadese. Cipele su nešto u čemu hodamo kroz život a te korake koje čini Forest vidimo u njegovoj priči. Ono što mnogi ljudi ističu je jasna razlika između inteligencije i pameti. Forest Gamp svakako nije inteligentan, ali nikako nije glup. Prosti bi izjednačili ova dva pojma, Forest Gamp im pokazuje da treba da se stide toga. 

Kao neko ko nije naročito inteligentan, Forest je osoba koja sluša druge. Možda nema intelektualnu moć da lako reši neki problem ali ima moć da rezonuje šta je dobar savet po njega, tačnije da li dolazi od osobe koju treba da posluša. Kao takav, on uopšte ne shvata istinsko zlo. Time dobijamo osobu koja ne vidi zlo u ljudima. Nijednog momenta Forest Gamp ni o kome ne priča loše, nijedog momenta ne uviđa zašto je nešto zlo. Samim tim ne shvata ni neke od aktuelnih problema. Ako krenemo od rasizma, videćemo jednostavan postupak kojim Gamp u osobama druge boje kože gleda čoveka istog kao on sam. I onda takozvani inteligentni njega nazivaju budalom? Vidite li besmisao sada nipodaštavanja osoba koje nemaju veliku intelektualnu moć? U svakom momentu, osim u jednoj određenoj situaciji o kojoj ću kasnije, Forest gleda ono najbolje u ljudima. To ga možda čini naivnim u očima drugim, ali on svet rezonuje na najlepši mogući način.

Zbog tog shvatanja vidimo da u mnogim neverovatno bitnim situacijama za sve, njegovo ponašanje je isto kao i u bilo kojoj drugoj situaciji. Da li je to rat, da li je to neki susret sa predsednikom ili bilo kakva druga karakteristična situacija, Forest pokazuje pravog sebe: sluša šta mu dobra osoba zapovedi, savetuje ili kaže i u svakom momentu je krvavo iskren. To možda izrodi sjajan humor, možda nekima to i deluje kao sprdanje sa bitnim istorijskim momentima, ali te situacije su genijalne upravo zato što pokazuju da dobar čovek može da bude iznad svih njih, da iznad svega toga postoji ipak nešto bitnije a to je čovek i ono što zapravo voli.

Što se tiče muzike, izbor je savršen. Naročito mi se dopalo kako su uklopljene numere najvećeg gitariste ikada, Džimija Hendriksa. Kada se čuju prvi tonovi All Along The Watchtower u toku Vijetnamskog rata, to ostavi bolesno dobar utisak. Humor je karakteirističan baš zbog načina na koji Forest rezonuje i (ne)shvata situacije. Kada kaže da su u toku rata u Vijetnamu tražili lika po imenu Čarli (Čarli je bio naziv koji je američka vojska koristila za Vijetnamce protiv kojih su ratovali), kada čuvenu kompaniju Apple nazove "nekom voćnom kompanijom", kada postane to što postane a šiša travu na stadionu besplatno zato što to voli, čik nemojte da volite ovog lika.

Kao što rekoh, Forest u svemu gleda ono najbolje i nikada nikome ne misli loše. Jedna jedina situacija gde on pribegava nasilju, gde on potpuno otkači je kada neko učini nešto nažao ženi koju voli. Kada pogledamo sve razloge za primenu sile, ne samo u tuči, već i u ratovima, nije li odbrana onog što volimo jedini pravi razlog za tako nešto. Forest Gamp još jednom objašnjava zabludelim šta je jedina stvar za koju se vredi boriti.  

Osim što je umešan u mnoge bitne događaje, film se fino poigrao sa Forestom tako da on utiče na mnoge bitne likove u američkoj istoriji kroz koju nas ovaj simpatični čovek vodi. Možda to nekom deluje preterano ali ovo je odlična simbolika. Na sve velike događaje, na sve velike ljude, na sve velike ideje uticale su male stvari. Svi već znamo priču o Njutnu i jabuci. Mali ljudi neretko stoje iza uspeha velikih. Koliko puta se poznati likovi zahvaljuju nekim tamo nepoznatim zbog kojih su postali to što jesu. Forest Gamp upravo pokazuje da svako može da napravi nešto veliko tako što će pokrenuti ili uticati na nešto veliko. I mali ljudi čine velike stvari a za najveći broj tih velikih stvari se i ne sazna. 

Kada pogledamo druge bitne likove u filmu, svi su inteligentniji od Foresta ali zapravo niko ne rezonuje kao on. Njegova velika ljubav je u konstantnom bekstvu. Neprestano beži od onog što je iz prostog razloga što ne rezonuje na pravi način. Slična situacija je i sa poručnikom koji je Forestov prijatelj. Za razliku od njih, Forest je prihvatio ono što je i on ima sjajne rezone u svojoj nevinosti. U jednom momentu Dženi govori Forestu da on zapravo ne zna ni šta je ljubav. To je velika greška većine. Svi rezonuju ljubav uz gomilu pravila, svi na nju u glavi gledaju kroz oči drugih. Ali ne i Forest. Forest voli Dženi bez obzira na to šta ona čini. Zar u tome i nije lepota ljubavi. Volite nekog zato što se uz tu osobu osećate presrećno, ne zanima vas šta drugi kažu, ne zanima vas kako drugi gledaju na nju. Forest zanemaruje glupava pravila i prepušta se iskrenoj ljubavi. On na savršen način pokazuje kako iskreno voleti nekog, bez karikiranja, bez šminkanja, bez oblačenja stvari u neko lepše ruho. Forest Gamp je ujedno i jedna od najboljih ljubavnih priča koje možete videti na filmu.

Potom imamo i čuveni trk preko cele Amerike. Iako deluje samo kao blesava ideja, taj trk predstavlja originalnost na najbolji mogući način. Retki će se osmeliti da urade nešto što niko drugi nije. Zbog toga će biti smatrani možda i ludim, možda će pokrenuti nešto veliko kao što sam već i pričao, možda će biti ismevani, možda će biti ohrabrivani itd. Ako radite nešto što volite a ne ugrožavate time nikog, zašto bi vas zanimalo mišljenje drugih. Učinite to zbog vas samih. Ne sutra, ne za nekoliko godina, ne kada dođe pravi momenat i kockice se slože - učinite to sada, zato što je sada pravi moment za to, zato što to želite i zato što je tako jebeno dobar osećaj kada radite nešto što volite. Budete li čekali, želja ostaje u prošlosti i u vama ostaje jedan prazan momenat. Ako činite ono što volite, proširićete svoje granice i osetićete se ispunjenim. Forest Gamp je time pokrenuo mnogo dobrih stvari, inspirisao mnoge ljude ali i pronašao lepotu u svetu.  

Na početku priče imamo pero koje nas dovodi do ovog neverovatnog čoveka koji priča svoju priču. Na kraju filma pero odleće dalje - traži sledeću osobu jer čudo je u svakom od nas. Samo je pitanje da li ćemo dozvoliti da nam se desi.

Zanimljivosti:
Bil Marej, Džon Travolta i Ševi Čejs su odibli da glume Forest Gampa. Noge Gerija Sinisa su bile umotane u plavi materijal kako bi mogle posle biti digitalno uklonjene. Mlađi Henksov brat ga je odmenjivao u mnogim scenama trčanja. Klupa na kojoj Forest sedi dok priča priču je uklonjena i premeštena u muzej. Kada mu je tokom govora mikrofon bio isključen, kako Henks kaže, Gamp izgovara sledeće: "Sometimes when people go to Vietnam, they go home to their mommas without any legs. Sometimes they don't go home at all. That's a bad thing. That's all I have to say about that." Rečenicu "My name is Forrest Gump. People call me Forrest Gump," je smislio sam Henks a Zemekisu se to dopalo pa je odlučio da je zadrži u filmu. 

Najviše pesama iz filma pripadaju grupi The Doors. U scenama sa stonim tenisom, zapravo nikada loptica nije prisutna. Uvek je dodavana specijalnim efektima. Skoro ceo Lenonov dijalog u filmu su reči iz njegove čuvene pesme Imagine. Henks nije imao platu u filmu već je uzeo procenat od ukupne zarade što mu je donelo nekih 40 miliona dolara. Kurt Rasel je pozajmljivao glas liku Elvisa Prislija. Vinston Grum, pisac knjige po kojoj je snimljen ovaj film, napisao je i roman koji je trebao da izrodi nastavak filma. Scena u kojoj Dženi naga svira gitaru je snimana 24 časa. Svo to vreme Robin Rajt je, iako prehlađena, bila potpuno gola. Kada Forestu objasne da je smisao stonog tenisa da nikada ne skida oči sa loptice, od tog momenta, kada god igra stoni tenis, on ne trepće.

Naj scena:

Upoznavanje

Moja ocena: 10/10