Death and the Maiden (1994)

Kod nas nazvan: Smrt i Devojka
Žanr: Drama | Misterija | Triler
Režija: Roman Polanski
Glumci: Sigourney Weaver, Ben Kingsley, Stuart Wilson...

Priča:
Žena je ubeđena da je slučajni gost njenog supruga čovek koji ju je u prošlosti mučio i silovao više puta...

Moj osvrt:
Braćo i sestre, ovo je tip filmova sa kojim je teško izboriti se. Recimo obično naprave film tako da vas vuku da sumnjate u jedno i na kraju naprave kao "neočekivani" preokret. Prvo i osnovno pravilo, ne ističi stvari tako da gledalac užasno sumnja ili ne sumnja na određenu osobu. To po pravilu uvek rezultira preokretom koji ste očekivali. Dobar način kako se to radi je Primal Fear. Naravno u takvoj ulozi moraš da imaš velemajstora a tamo je to Norton a ovde Ben Kingsli. U celom filmu ćete videti samo tri glumca, uvek odličnu Sigurni Viver, maestralnog Kingslija i za mene potpuno nebitnog Stjuarta Vilsona. Kada je Polanski u pitanju, sve što sam do sada gledao je u najmanju ruku odlično tako da sam svoju listu obogatio sa svim filmovima koje je ikada režirao a željno i iščekujem naredne stvari. 

Ono što je sjajno, nema mrsomuđenja i otezanja u filmu. Od prvog do poslednjeg momenta, svaka scena u filmu je takva da ne može da se makne. Kada već dođe do priče o potencijalnom silovatelju, tu Polanski pokazuje zašto je veliki. Lako vam pozicionira pažnju na više stvari. Da li je čovek kriv ili ne, nije sve čime se film bavi, niti je to cilj ove plemenite veštine. Prvo će vam sve izgledati kao ludilo osobe koja je doživela sve te užase, potom ćete joj i poverovati povremeno ali ni u jedno momentu nećete biti sigurni da li joj verujete ili ne. Čućete njenu jezivu priču i to u delovima tako da svaki segment filma nosi nove bolne uspomene. Tu sam očekivao da će koristiti scene umesto samo obične priče. Da li bi to bilo bolje, ne znam, možda bi odalo puno a opet, možda bi sve doživeli jezivije. U istoriji kinematografije, samo jedan čovek je pričom uspeo da pobedi scenu o kojoj priča a to je naravno profesor, doktor, car, bog,  Entoni Hopkins u Kad Jaganjci Utihnu, zbog koga je scena o kojoj priča izbačena iz filma. Veoma sam zadovoljan kako je i Sigurni izvela ovo. Možda nije pobedila takvu scenu opisom, ali je to definitivno uspela odličnom glumom žene koja u glavi prolazi kroz sve traume. 

Dopada mi se i to što nikako nisam bio siguran šta ona želi, kakvu osvetu ako je priznanje ono što joj je potrebno... To baš natera da razmišljate. Za mene je ovo genijalno, jer svet i danas zanemaruje ovakve stvari. Svi se bave tim neko vreme i pređu preko toga. Kada opet dođe do sličnih slučajeva, svi su u fazonu kritike "kakva smo banana država" i slične pizdarije. Moje pitanje za sve koji samo kritikuju a ne čine ništa, šta ste učinili da situacija ne bi bila ovakva? Ako nemate moć da promenite nešto, odakle vam moć i pravo da kritikujete druge koji to ne mogu ili ne umeju. Najlakše je odgovoriti sa "šta ja sam mogu"? Ako se pokrenete vi, pokrenuće se još neko blizak vama... jednostavno zar ne.. samo treba pomeriti zadnjicu. Da li vam je sada jasna situacija u kojoj se ova žena nalazi. Pokušava da istera pravdu bez da joj neko pomaže. Ako nemate ničiju podršku u pravednoj borbi za velike i dobre stvari, onda se duboko zabrinite u kakvom ste društvu. 

Postoji realna mogućnost da ovaj film kod većine prođe kao samo ok filmić sa jasnim krajem i očekivanim preokretom. Ako ga tako doživite, debelo se zapitajte da li ste sve pohvatali. Pogledajte još jednom finale sa monologom lika kojeg tumači Ben Kingsli. Ok, verujem da će ljudi koji pohvataju u čemu je fazon biti oduševljeni Kingslijevom glumom, ali taj monolog je genijalan iz prostog razloga što izgleda užasno jednostavno, ali u isto vreme i nije. U toj kratkoj savršenoj sceni ovaj film blista u punom sjaju. Kako bih vam malo približio sve, koristiću poređenje sa još jednim filmom. Recimo kada imamo lude krajeve filma, svi će pomenuti Inception za koji vas uskoro čeka nov tekst. Ok, super je kraj, ima odličnu simboliku i definitivno ostavlja otvoreno pitanje. 

I ovaj kraj donekle ostavlja pitanje, ali glavno je što vas natera i da ponovo razmislite o svim likovima i svim viđenim situacijama u filmu, a pogotovu o vremenu koje sledi posle filma. Kraj iz Inceptiona nije ovako dubok. Monolog zaista otkriva ovog lika na ovaj ili onaj način... upravo u tome je genijalnost svega ovoga. I dalje, Polanski ostaje garant vrhunskog filma. Bravo!!!

Zanimljivosti:
U Bugarskoj ovaj film je preveden sa Doktor Smrt (naravno zbog ovakvog idiotskog prevoda, film gubi smisao). Sigurni Viver je izjavila kako je Polanski povremeno, na opšte iznenađenje svih, pucao iz pištolja kako bi glumačka postava na najbolji način prikazala strah.

Naj scena:

Finale

Moja ocena: 8/10