Straightheads (2007)

Alternativni naziv: Closure
Žanr: Triler
Režija: Dan Reed
Glumci: Danny Dyer, Gillian Anderson, Adam Rayner...

Priča:
Posle preživljenog silovanja i zlostavljanja, žena u zrelim godinama i njen 23godišnji dečko odlučuju da se osvete. Ubrzo nastaju sukobi oko sprovođenja tog plana.

Moj osvrt:
Kako su silovatelji najveća gamad koja hoda ovom zemljom, iskreno sam se nadao filmu koji će predstaviti jednu brutalnu osvetu. Ono što sam dobio je poražavajuće a to je jedan potpuno trapavo napravljen filmić. Prvi njegov deo se svodi na to da žena u zrelim godinama zavodi dvadeset trogodišnjeg zamlatu koji joj instalira bezbedonosni sistem. Ideja vredna pornića. Kako film traje 76 minuta sa sve uvodnom i odjavnom špicom, dvadeset minuta potrošenih na loženje ove budale kao mladog majmuna mi je baš bilo tralalala. 

Sa ovakvim bednim uvodom, likovi mi uopšte nisu postali bliži. Mogli su to lepo i jednostavno biti muž i žena koji se voze noću kroz šumu i bivaju napadnuti, i sve je to moglo da se spuca u pet minuta. Bilo bi efektno. Ovako veza između ovo dvoje mi je na sve ovo bila samo teret. Što se tiče nemilih događaja, nisam zadovoljan predstavljenim. Jednostavno likovi su bili suviše površni, i imamo to da su ovog balvana pretukli a ženu silovali. Nisam manijak koji želi da gleda takve scene ali moglo je ovo upečatljivije. Džilijan Anderson obožavam iz vremena dok sam kao golobradi klinja gledao X-Files kada mi je ova dama predstavljala jednu od omiljenih fantazija. I uprkos tome ovde skoro ništa nisam osetio. Ima malo šmeka sledeća scena kada ona sedi u šumi ali sve to kvari ovaj balvan koji jauče. 

Što je najgore njihova veza se nastavlja i kasnije, mada ne vidim iz čega i zbog čega bi. Da mi kao gledaoci uz to što smo potreseni onim što se desilo jadnoj ženi žalimo i ovog bilmeza koji je izgubio oko a i polnu moć. Bukvalno sve scene su sa njim mučenje jer pokazivanje njegove polne nemoći i glupavo suprotstavljanje ženskom liku su mi zaista išli na nerve. On ima veliku ulogu na kraju ali tu me baš i film nije naročito zanimao. Sve scene u filmu mi nekako dolaze ni iz čega. Hop ona muva ovog mladića, hop vodi ga na neku zabavu, hop silovanje, hop neka fioka, hop puška u njoj, hop hajde da se ubijamo nek se snajper puši, hop silovatelj ima ćerku ne ubijaj ga, hop ma hajde ipak da ga ubijemo, ćerka mu je nesrećna... Niđe uvoda ni u šta, niđe smisla, niđe logike, niđe veze. 

Barem sam se nadao nekoj osveti ovde jer dileme da li ubiti ili ne silovateljsku stoku su mi bile prilično zamorne. Taman kada je osveta trebala nastupiti, uz ove dileme pojavljuju se i mali obrti, a vezani za jednog od silovatelja. Sada kao nije baš sve tako kao što nam je izgledalo. Prc! Baš sam želeo da čujem o teškoj sudbini jadnog silovatelja. Ma daaaaj. Samim tim i priča i ovaj film odlaze u totalnu besmisao. Ako hoćete nešto dobro (a verovatno i najbolje) na ovu temu, ranije komentarisani Bergmanov The Virgin Spring mora da vam bude obavezno gradivo. Tu je prvenstveno bolna i potresna sudbina mlade žene a onda osveta koja je veličanstvena u svojoj brutalnosti. Na sve to došla je brilijantna gluma Maksa Fon Sidoua i Naj Scena iz tog filma koja je za mene jedna od najboljih scena na filmu ikada. Straightheads zaista nije bio vredan neke pažnje tako da ću za sada Džilijan pamtiti samo kao doktorku Skali.

Zanimljivosti:
Times Online je izabrao ovaj film kao jedan od 100 najboljih u 2007. godini.

Naj scena:

Epilog nesrećnog događaja

Moja ocena: 3/10