The Grey (2011)

Kod nas nazvan: Sivilo
Žanr: Akcija | Avantura | Triler | Drama
Režija: Joe Carnahan
Glumci: Liam Neeson, Dermot Mulroney, Frank Grillo...

Priča:
Pošto im se avion srušio na Aljasci, grupu radnika u borbi protiv lošeg vremena i čopora krvoločnih vukova predvodi iskusni lovac.

Moj osvrt:
Evo nam još jednog novijeg proizvoda koji nit smrdi nit miriše. Poput recimo Buried imao je ogroman potencijal, ali nije uspeo da ga ostvari. Za razliku od pomenutog nedela, zahvaljujući jednoj jedinoj stvari, nije totalno omanuo, ali o tome kasnije. Početak nam pokazuje glavnog lika, njegovu tešku sudbinu i tužnu životnu priču. Postavlja se pitanjce, ako nam ovde prikažu čoveka koji je spreman da se ubije, kako posle da nas ubede da on ima nešto za čim vredi živeti. Generalno, svaki lik u filmu ima neku tešku priču što se pretvori u jedno te isto kada god neko nastrada. Uvek budemo potreseni time "zaboga pa on ima decu". Isti recept ponavljati toliko puta, mislim da i nije baš pametno. 

Posle pada aviona imamo nekolicinu koja je preživela. Što se tiče ovoga i činjenice da je zimski predeo u pitanju, imamo sličnu situaciju kao u filmu Alive. Čak se taj film pominje posprdno ovde od strane jednog od likova. Zanimljiva stvar je kada poredim ova dva filma, The Grey ispada potpuna sprdnja naspram odličnog Alive. Ono što je ovde otežavajuća okolnost a što nemamo u Alive je činjenca da ove naše likove jure vukovi. Veliki plus su zvučni efekti. Recimo imamo mrak svuda oko naših likova i čuje se režanje i zavijanje. To bi trebalo da stvori opako napetu atmosferu. U tome ponekad ovaj film i uspeva ali mnogo velikih propusta onemogućava da se to ostvari često. 

E sada o propustima i poređenju sa Buried. (spoileri slede za ljude koji možda nisu gledali taj film). Sećate se kako je u tom pomenutom filmu recimo lik koristio upaljač u prostoru sa premalo kiseonika, pa je uletela i zmija, pa je čuo glasove spolja, pa je jedna daska pukla, pa on ima i nož u ruci. Ok, sve je to govorilo da je on zakopan najviše ispod pola metra peska. Sve ove stvari bih lako stavio u stranu da od lika za kog treba da brinemo nije napravljen moron koga je mrzelo da gurne napuklu dasku, ugleda svetlost dana i udahne malo vazduha. Ne, on je ležerno sačekao da ga pesak prekrije i da se fino uguši. Bravo momak. I o takvom liku sam ja brinuo veći deo filma... Nije problem, ako su hteli da ga eliminišu, bolji kraj za mene bi bio da je izašao negde na sred nepregledne pustare i to bi bila završna scena. Upečatljivo i genijalno. E to je ono gde je ovaj film jak za razliku od Buried. 

Ima The Grey ogromnu količinu mana. Recimo vukovi postupaju kao organizovana banda koja ima određeni plan. Zašto bi tolike zveri ubile samo jednog lika a ostale ostavile da spavaju pa kasnije polako jednog po jednog eliminisale. Ova i još mnoge kolosalne bezveznosti u ponašanju vukova ubijaju skoro svu draž filma. Potom mnoge gluposti na koje se troši vreme: U gadnoj trci sa vremenom likovi skupljaju novčanike preminulih kako bi ih odneli njihovim porodicama. Potom mora tu i neki govor da se održi. Pa imamo lika koji se protivi vođi grupe bez toga da da neku alternativu, pa ga vođa naravno nauči pameti. Pa lik pređe boga oca puta da bi na kraju odlučio da umre. Ok, našetao sam se, borio sam se za život nekoliko dana. Sad ću lepo da sednem da umrem zato što mi je dosadno da šetam. I na kraju najbolje, skok koji izvodi jedan lik u istoriji kinematografije nisam video da je neko izveo. Čovek iz zaleta lagano preskače udaljenost koja je misaona imenica i za Majka Pauela. 

To su sve one mane sa kojima bih poredio pomenute iz Buried. Ono gde je ovaj film jak i gde je uspeo da održi koliko toliko kvaliteta je sam kraj, i tu smatram poslednjih pola minuta. Slučajnost do koje je pre toga došlo me je ostavila potpuno ravnodušnim, ali način na koji se film završio je ipak pokazao silna muda. Za one koji se pitaju šta se posle desilo, pomenuću samo da pogledate scenicu posle odjavne špice. Mogli su i nju da ubace u regularni deo filma jer ima donekle šmek poput one u The Thing (1982), doduše ne toliko upečatljiv ali zaista dobar. Time svakako ništa ne bi pokvarili niti epohalno popravili. Još jedna stvar za kojom donekle žalim je ta što nikada ne vidimo barem jednog vuka kako treba. Uvek je neka magla, mrak, loš ugao, velika udaljenost ili krupni plan. U svakom slučaju film ima svetle momente ali ipak previše je ovo grešaka da bih bio naročito zadovoljan.

Zanimljivosti:
Bredli Kuper je trebao glumiti u glavnoj ulozi ali je kasnije zamenjen sa Nisonom. Nison je izjavio kako je tokom snimanja temperatura padala i do -40 stepeni.

Naj scena:

Once more into the fray
Into the last good fight I'll ever know
Live and die on this day
Live and die on this day

Moja ocena: 5/10