Los ojos de Julia (2010)

Alternativni naziv: Julia's Eyes
Kod nas nazvan: Julijine Oči
Žanr: Horor | Misterija | Triler
Režija:  Guillem Morales
Glumci:  Belén Rueda, Lluís Homar, Pablo Derqui ...

Priča:
Priča o ženi koja polako gubi vid dok pokušava da istraži smrt svoje sestre bliznakinje.

Moj osvrt:
Sve počinje misterioznom smrću žene. Posle toga se film pretvara u detektivsku priču u kojoj sestra nastradale pokušava da otkrije šta se zapravo desilo. Ta detektivska priča neko vreme deluje prilično standardno. Pojavi se novi dokaz, pa se on istražuje i tako u krug. Neke od tih scena su prilično lepo odrađene i imaju tu hororičnu atmosferu. Recimo kada glavna junakinja dolazi u prostoriju gde su slepe devojke, to prilično deluje i jezivo. Ako pažljivije pogledam, ceo prvi deo filma je prepun karakteristčnih scena koje predstavljaju pravo osveženje. 

Da se vratim još malo na detektivsku priču. Najviše sam se od svega plašio da će rešenje biti da je sve u glavi osobe čiju sudbinu pratimo. Previše se teži ka tome u zadnje vreme tako da mi to prilično ide na nerve jer se ispostavi da smo gledali gomilu ničega sa dvostrukim ličnostima ili plodovima umišljanja. Braćo i sestre, baš zbog toga što ovo ima realniju priču, prilično me podsetilo na ranije radove velikog Arđenta koga veoma cenim. Zbog tih činjenica, biću malo darežljiviji prema ovom filmu iako postoji nekoliko propusta, ali o njima nešto kasnije. Osim toga što je film lepo uslikan, scene imaju odličnu atmosferu. Glavni lik koji pratimo u filmu treba da izgubi vid, tako da postoji gomila scena sa njene tačke gledišta. Naravno imamo i scena u kojima ona ne vidi ništa. To dodatno pojačava mračnu atmosferu i rezultira u nekoliko prilično napetih scena. 

Ono zbog čega mi je ovaj film dodatno popravio raspoloženje su neki detaljčići koji mogu neopaženo promaći. Možda nisu epohalno bitni ni zbog čega ali eto, moram da ih navedem. Postoji jedan razgovor između Džulije i njenog supruga o tome šta ako/kada ona oslepi. Braćo i sestre, to je jedna opaka ljubavna scena. Potom scena u kojoj automobil umalo nije pregazio Džuliju, odličan prepad, vrhunski odrađeno. Takođe, nekim ljudima se uopšte ne snima lice. Ok, to je razumno i otvara vam mogućnost da pretpostavite da tu nešto nije ok i ko zapravo nije ok, ali kada bi samo jedna osoba bila u pitanju, to bi zaista bilo bezvezno. Ovde je ta formula u jednom delu filma lepo radila posao. Pomenuta scena sa slepim devojkama, pogotovu kada jedna primeti da nisu same... jezivo. 

E sada nekoliko stvari koje mi se ne dopadaju. Previše je slučajnosti za moj ukus, neke stvari su sasvim ok ali su donekle preterali. Tu pre svega mislim da to da kada god je u društvu, Džulija ubrzo ostaje sama. To je ok nekoliko puta, ali kasnije već postaje šablon. Druga i najgora stvar po meni je devojka koja želi misteriozno pomoći. Te scene su užasavajuće usilovane jer taj lik služi samo da napravi potrebnu pometnju. Moglo je to mnogo elegantnije. Mogli su smisliti nešto realnije što će otvoriti sumnju Džuliji a ne ovo baljezganje. Sledeće: znate li one likove koji žele da vam kažu da ste u opasnosti a ne govore vam ništa bitno, već vam pričaju neku tamo simboliku. E takve likove mi dođe da izudaram jer to njihovo mrsomuđenje je teško gubljenje vremena. I ovde imamo jednog takvog mrsomuda. 

Poslednja stvar koja mi se nije dopala je vezana sa samog ubicu. Odlično je osmišljen, njegova "bolest" mi je sasvim ok predstavljena ali taj motiv zašto baš Džulija i njena sestra, tu su morali mnogo više da se potrude. Ovde se ne dobije bog zna šta. I na kraju, za moj ukus, kako god to zvučalo, previše je slučajnih ludaka u filmu. Bez obzira na ove negativne stvari, za mene ovaj film predstavlja kakvo takvo osveženje. Ovakvu atmosferu u holivudskim hororima je preteško naći a o koliko toliko smišljenim zlotvorima da i ne pričam. Obično to budu deformisane budale, jednodimenzionalni mesari ili već ranije pomenuti slučaj kada smo pogledali jedno veliko ništa (ko je rekao Intruders?). Zbog ovih mana, realnija ocena bi bila neka šestica ali od mene ide sedmica baš zbog nekih specifičnih detalja.

Zanimljivosti:
U filmu se pominje čuveni The Invisible Man (1933)

Naj scena:

Pomenuta ljubavna scena.

Moja ocena: 7/10