Prey (2007)

Žanr: Avantura | Horor | Triler
Režija:  Darrell Roodt
Glumci: Bridget Moynahan, Peter Weller, Carly Schroeder...

Priča:
Američka porodica odlazi na odmor u Afriku. Nesrećnim spletom okolnosti, oni se gube u rezervatu i postaju potencijalni plen lavova.

Moj osvrt:
Ovo uopšte nije loša ideja. Ranije sam komentarisao Black Water i on je pravi pokazatelj kako se radi u filmovima ove vrste. Na žalost, ovde ljudima nije pošlo za rukom da pronađu pravu formulu kako bi film učinili napetim. Recimo u Black Water priča o vezama između prisutnih ljudi je svedena na minimum. Čemu bi ona služila u ovakvom filmu? Dovoljno je da znamo da su porodica i to je to. Ovde su se odlučili da to malo začine pa su iskoristili dobri stari idiotski šablon "ja mrzim moju novu mamu". Prva stvar koja me je obradovala je pojavljivanje majstora Pitera Velera (Robocop, Screamers...) ali sam se uplašio pojave Bridžit Mojnahan, žene čija gluma u filmu I, Robot je dosegla epske razmere i za mene je postala svetinja očajne glume. Ovde na sreću uopšte nije loša, pa mogu reći da je njen lik čak i dobar. Na žalost Velera ne vidimo mnogo u ozbiljnoj akciji. 

Najveći problem ovog filma su deca. Jedno od njih je "gladan sam, piški mi se, vrućina mi je, žedan sam, spava mi se, kaki mi se, gledaju mi se slike golih teta" idiot. Drugo je "mrzim svoju novu mamu i ako ona kaže da ne skačem lavu u usta, ona sigurno nije u pravu" idiot. Ta dva idiota umesto samo da predstavljaju teret tj. da otežavaju situaciju time što su deca, oni otežavaju situaciju time što su beznadežni idioti. Srećom, glavni ženski lik to nije što čini film znatno podnošljivijim. Nema film mnogo rupa, ako baš hoću da budem zakeralo neke stvari bih mogao da iskritikujem ali ipak treba biti realan i priznati da ljudi u panici mogu da naprave svakojakve gluposti a i da je moguće da nema telefonskog signala u ovoj zapizdini u kojoj se nalaze. 

Ono što je meni bilo čudno je to što u džipu u kom su se vozili nije postojao radio zbog veze sa kampom, jer ipak je taj džip vlasništvo kampa. Idiotizam vodiča neću komentarisati jer bez njega ni do čega od ovoga ne bi došlo, tako da decu i vodiča idiote možemo istrpeti. Sledeća stvar su sami napadi lavova. Njih nema puno a kad ih ima, nisu loše odrađeni. Možda nisu toliko vizuelno upečatljivi ali mi se dopadaju zvučni efekti gde se fino čuje šta se dešava tokom ugriza lava. U Black Water je odlično držana ta napetost tako da ko ima slab stomak, teško je gledao taj film. Ovde je ogroman problem što od toga nema skoro ništa. Lavovi se manje više ceo film šetkaju oko automobila, ovi u automobilu pričaju i u tom pričom ubijaju da gledalac doživi prekid mozga, samim tim isčezne i najmanja trunka napetosti. Druga stvar koja baš i ne ide u prilog je predvidivost. 

Ako je scena napeta, to znači da niste sigurni šta će da se desi. Ovde npr. imamo situaciju gde se naši likovi pitaju gde li su lavovi i da li su tu, i onda jedno kaže "hajde da upalim svetlo". Da li neko od vas u ovom momentu može pomisliti da lav nije bio ispred automobila? Ako već imamo filmove sa napadima životinja a od napetosti skoro ni traga, jedino što preostaje je da se nadamo čestim napadima. Njih na žalost nije bilo u željenoj meri pa je ceo film nekako mlak i dosadnjikav. Povremeno imamo scene iz ugla iz kog gledaju lavovi ali umesto samo da se bave pozicioniranjem kamere, oni su se odlučili tu za neke efekte tako da uvek znate da lav odatle gleda a ne da je to samo mogućnost. Finale je donekle ok ali generalno, ceo film mi je bio prilično mlak i dosadnjikav.

Zanimljivosti:
Ćerka koja je vegeterijanac u jednom delu filma kaže da ne jede likove iz crtanog filma Lion King.

Naj scena:

Finale

Moja ocena: 4/10