Adams æbler / Adam's Apples (2005)

Alternativni naslov: Adam's Apples
Kod nas nazvan: Adamove Jabuke
Žanr: Komedija | Kriminalistički | Drama
Režija: Anders Thomas Jensen
Glumci: Ulrich Thomsen, Mads Mikkelsen, Nicolas Bro...

Priča:
Neo-nacista je osuđen na društveno korisni rad u crkvi gde se sukobi sa neverovatno posvećenim sveštenikom.

Moj osvrt:
Braćo i sestre, odavno nisam gledao film koji se ovako dobro igra sa borbom između dobra i zla kao i sa temom vere. Toliko je ovde paradoksa, toliko poigravanja sa klišeima, toliko simbolike da film mora da se gleda više puta. Na momente sve deluje apsurdno i može se učiniti da niste baš sigurni šta on hoće da vam ispriča. Budite strpljivi, budite pažljivi i pronaći ćete mnogo dobrog. Tekst sadrži dosta spoilera tako da vam toplo savetujem da pogledate film pre čitanja.

Adam je neo-nacista koji je poslat na društveno korisni rad u manastir gde ga dočekuje Ivan koji mu je sušta suprotnost. I tu se odmah poteže tema jabuka iz naslova. Ivan traži od Adama da izabere jedan realan cilj koji će ostvariti dok se nalazi ovde. Adam bira jednostavan cilj - da napravi pitu od jabuka kada one budu zrele. Hajde da pričamo o Adamovim ciljevima koje je imao pre dolaska ovde. Šta može biti cilj jednog neo-naciste? Šta on od toga može realno da ostvari? Ovde dobija jedan jednostavan zadatak i film te natera da pomisliš da ovaj čovek konačno dobija jedan cilj u životu koji ima smisla.

Ovo je prelep pokazatelj toga da zapravo ne postoji mali clj. Koliko god taj cilj bio mali, ako je smislen, on povlači mnogo stvari. Tako je i ovde. Te jabuke moraju da sazrele i sam Adam mora da bude spreman da napravi tu pitu. Koliko nevolja samo ovde ima, to je neverovatno. Prvenstveno, tu su problemi sa vranama koje napadaju jabuke. Potom, isto to rade i crvi... Imamo i druge probleme koji se isprečuju i odjednom shvatiš da taj cilj nije tako jednostavan. Da moraš da radiš za njega. Da moraš da napraviš mnogo dobrih stvari kako bi došao do toga što želiš. I upravo to film koristi da razvija Adamov lik. I ne samo njegov...

Još jedna genijalna stvar je što ta ista jabuka oslikava Adamovu ličnost. Jabuka je zelena Adam dođe što jasno oslikava mladost. Nedugo potom napadaju je vrane. Ako posmatramo Adama kao to drvo jabuke, te vrane su upravo spoljni uticaji koji loše utiču na mladog čoveka, koji ga razdiru a da on nije ni svestan toga. O da. I tu nam film servira dosadašnje Adamove saborce iz naci pokreta. Potom jabuke postaju crvljive. To je ono što je Adam iznutra. To sve treba da se reši. Čekaj stani, zar ono nije bio samo običan cilj pravljenja pite od jabuka? Ne. Cilj je da pronađemo sebe. No, nije samo to Adamov cilj. I Ivan je na istom tom putu.

Adam, jabuka ... jel vam to malo liči na nešto? Biblija? Film to naravno radi malo drugačije nego kako nam predanja govore. Ono što je zadržano iz biblije je da je ta jabuka na drvetu spoznanja dobra i zla. Ključna stvar je što tu pitu Adam ne jede sam već sa Ivanom. Ivanova priča je na neki način ekranizacija jedne od najmračnijih priča iz biblije - priče o Jovu. Ako je Ivan zapravo Jov, Jov čija vera ne jenjava ni jednog momenta iako mu se samo loše stvari dešavaju, čiji duh nije klonuo uprkos odsustvu bilo čega lepog u životu, zašto bi on morao da jede jabuku pomoću koje će doći do spoznanja dobra i zla? E tu me film kupuje.

Nisu samo Adam i Ivan ovde u centru priče. Još nekoliko likova su ovde ništa manje bitni. Ne samo da i oni nose imena biblijskih likova, tu su da nam se pokaže koliko je ova priča univerzalna. Prvo, svi su u iskušenju. Svako od njih može da donese dobru i lošu odluku i svuda su vidljive posledice tih odluka. Svako od njih je u problemu ali kako tako, uspevaju da se održe? Da li je to vera u svevišnjeg? Izgleda tako, barem neko vreme. Svi su oni došli kod Ivana i dobili spasenje, utočište i oprost tako da je prirodno da pomislimo da su u veri pronašli spas. I jesu, ali ne na onaj klišeizirani način na koji smo navikli gde likovi ni iz čega spoznaju gospoda i izađu na pravi put. Ovde je ključan čovek koji im je pomogao da se kako tako drže puta - Ivan. I tu dolazimo do jedne od glavnih tema filma - vere u čoveka.

Ako izuzmemo Adama, svi ostali veruju Ivanu i veruju u njega. Ako pogledamo te likove, oni i dalje prave greške. Zašto je to genijalno? Zato što smo svi ljudi. I kada izađemo na pravi put, postoje stvari koje nas iskušavaju. I to je genijalno i sa one religijske strane. Konstantno smo pod iskušenjem da napravimo grešku. Niko nije od kamena. Pre ili kasnije volja će oslabiti i napravićeš grešku. Ali bitno je da postoji nešto ili neko ko će te vratiti na pravi put. Ovde je to Ivan. Kada Ivan padne, to postaje jasno kao dan. Tako da i kada ovde dolazimo do vere u Boga, došla je kroz veru u čoveka. Kada taj čovek bude pogođen svim silnim zlom i padne, zapitamo se da li tako treba da prolazi onaj ko je odan Bogu. Da li je Jov zaslužio da izgubi porodicu i sve što ima samo da bi Bog dokazao da će mu taj čovek i dalje verovati? Film te na pametan način natera da razmisliš o tome. Ako je najbolji među nama kažnjen, šta ostaje onda za nas?

Sada dolazimo do jedne sjajne paralele. Ivan se ponaša tako da ne vidi ništa loše ni u čemu. To dovodi do gomile komičnih scena. No to izluđuje Adama koji konstantno pokušava da mu nanese zlo i trudi se da mu na taj način omogući da uvidi zlo. Tu smo. Koliko god bio dobar, Ivan je u užasnoj zabludi. On poriče zlo ili ne vidi zlo ili je nesvestan postojanja zla iako mu se ono konstantno događa. Sa druge strane, Adam se gnuša i odbija sve što izgleda kao gest dobrote. Pogledajmo, ti Adamovi pokušaji da Ivanu pomogne da vidi zlo su zapravo nanošenje zla ili pokušaji da uništi sve ono u šta Ivan veruje. No, ako pogledamo Adama, i on je u istoj situaciji. Ono što radi ne smatra za zlo. Poznaje li onda on dobro i zlo kako bi trebao?

Vratimo se na pitu od jabuke. Pitao sam zašto bi Ivan morao da je jede sa Adamom. Sada imate odgovor. Ta pita je samo simbolični rasplet onog što sve vreme gledamo. Imamo Ivanov put da uvidi i prepozna zlo koje mu se desilo. To je put svakog od nas na kom moramo da budemo svesni i odvojimo loše od dobrog. Isto tako, moramo da prigrlimo to loše. Ne možemo ga uvek pobediti, ne možemo ga izbeći. Moramo da budemo jaki, moramo biti spremni da ga prihvatimo i voljni da nastavimo dalje uprkos tome. Sa druge strane, Adam uspeva konačno da nađe svoj cilj i razluči dobro od zlog kao i da pronađe veru. Kao što rekoh, vera u čoveka je nešto što film i te kako propagira. Kada se Ivan podiže - kada prihvati postojanje zla i samim tim vrati veru u Boga ali i u čoveka. Te dve vere je izgubio u istom momentu. Adam je izašao na pravi put kada je odlučio da se bori za Ivana. Onog momenta kada je shvatio Ivanovu ulogu, kada je počeo da bude svestan šta se gubi Ivanovim odsustvom, tada se u njemu rodila promena. Tada se pojavila ta zdrava jabuka. Tada je počeo da veruje u stvarnog čoveka.

Ono što je najlepše, pričao sam vam tek o nekoliko stvari. Film je prepun svega i svačega. Za mene je bio baš prijatno osveženje. Nasmejao me je više puta i naterao me je da se zamislim skoro u svakoj sceni. Nekoliko dana posle gledanja i dalje me drže utisci. To je najbolji znak da ću se filmu vraćati još nekoliko puta jer sam ubeđen da ima tu još stvari koje nisam video a koje zavređuju pažnju. Ne bih ga zvao crnom komedijom jer uči više o životu od mnogih drama.  Bilo bi nepravedno da ne spomenem glumu. Tomsen i Mikelsen pre svega su perfektni. Pominjao sam već ovo ali moram opet, za deset puta manje od ovoga Holivud dodeljuje oskare.

Zanimljivosti:
Scena sa vranama je trebala biti plod specijalnih efekata. Međutim, nekoliko ljudi iz Češke se pojavilo sa treniranim vranama i pomogli su u snimanju scene tako da su troškovi na kraju bili znatno manji.

Naj scena:

Rasplet

Moja ocena: 8/10