Hell or High Water (2016)

Kod nas nazvan: Po Svaku Cenu
Žanr: Kriminalistički | Drama | Vestern
Režija: David Mackenzie
Glumci: Dale Dickey, Ben Foster, Chris Pine...

Priča:
Dva brata osmišljaju očajnički plan kako bi spasili porodični ranč u Teksasu.

Moj osvrt:
Dva burazera pljačkaju banke. Njihove životne priče su one klasične, srceparajuće. Majka je preminula, jedan nije bio prisutan, drugi se teško nosio sa tim, siromašni su, ovaj drugi se razveo od žene i nije video decu godinu dana bla bla bla bla bla. A ja sedim, gledam u to i ne mogu manje da marim za njihovu situaciju. Možda da nam je film prišao sa druge strane, da smo videli sve te teškoće pa odluku da se banke pljačkaju, možda bi tada mario više za priču ovog dvojca. 

Ako se pogleda malo bolje, imamo klasičan vestern smešten u današnje vreme. Imamo dva odmetnika i šerifa koji ih juri a svi su teksašani. Komotno možeš sve gradove koje vidiš zameniti sa onim starim, drvenim, ne bi ni skontali razliku. Takav je i odnos svih likova u filmu. Svi dijalozi su takvi kao da su ispali iz pomalo zapuštenih gradića iz starih vesterna. Tako da mogu slobodno reći da je ta atmosfera odlično preneta na filmsko platno. 

No ovo liči na još nešto a to je No Country for Old Men. Svakako je taj film ubedljiviji od ovoga i nije mi se ta sličnost svidela. Nisam želeo da mislim na taj film dok sam gledao ovaj. Zapravo, ovo si komotno mogao staviti kao usputnu priču u No Country for Ol1d Men i imala bi mesto unutra. Ovakva kakva jeste, nije toliko ubedljiva. Skoro u svakoj sceni se vidi Mekenzijeva fascinacija filmom braće Koen. 

E sada ono što je perfektno. Film je sjajno režiran. Pomenuh već onu vestern atmosferu ali ima tu nešto bolje. Konstantno nam se serviraju slike koje opisuju krizu današnje egzistencije. Na sve strane su reklame o lakoj zaradi, na sve strane vidimo reklame za kredite, upire se prst u dužnike, pustoš je na sve strane, konstantno se potencira na tome kako banke sve uzimaju sebi itd. Ne bih smatrao ovo za neki veliki kvalitet bilo kog filma da nije ovako dobro dočarano. Na to dodajte perfektnu muziku koja nosi barem 50% ovog utiska i dobijate nešto što izgleda i zvuči za desetku. Ovo je komotno jedan od najboljih soundtrackova koje sam čuo do sada. 

Nepravedno bi bilo ne reći koju reč o glumi. Pajn i Foster zaista rade dobar posao i ovo su im sigurno jedne od najboljih uloga. Ali onaj koji lagano dominira ovde je vazda odlični Džef Bridžis. Nekako jedva čekaš svaku scenu sa njim, iako te scene, ako izuzmemo njegovu perfektnu glumu, ne nose naročit kvalitet. Bez obzira na sve, naklon do poda majstoru. 

Najbolji komentar koji mogu ovde dati je da je ovo savršeno upakovan prosečni film. Upravo zbog takvog "pakovanja" dao sam mu ocenu više iako je jaka šestica plafon. Sve što on donosi, videli smo bezbroj puta. Fazon je u načinu na koji on to predstavlja. Od prvog do poslednjeg minuta, film je praznik za oči i uši ali sadržaj je previše bled da bi se ovo dugo pamtilo. Suviše ovo liči na No Country for Old Men i suviše je prazno idejom i sadržajem da bi bilo ovako promovisano kao možda i najbolji film prošle godine.

Zanimljivosti:
Fraza "come hell or high water" obično znači po svaku cenu. Koristi se i u situaciji kada isplata mora da se izvrši bez obzira na teškoće onog ko plaća. Oba tumačenja imaju veze sa zapletom filma. Mekenzi je posvetio film svojim roditeljima koji su preminuli tokom snimanja ovog filma. Iako se radnja filma odvija u Teksasu, ni jedna scena nije snimana tamo. 

Teksas je jedna od 10 američkih država koja dozvoljava maloletnicima da konzumiraju alkohol u određenim situacijama, recimo kod kuće pod nadzorom roditelja. Ovo je bitno zbog scene u kojoj Tobi nudi pivo svom sinu. Kris Pajn koji tumači mlađeg brata je dva meseca stariji od Bena Fostera koji glumi starijeg brata.

Naj scena:

Na nišanu

Moja ocena: 7/10