The Hobbit: An Unexpected Journey (2012)

Kod nas nazvan: Hobit: Neočekivano Putovanje
Žanr: Avantura | Fantastika
Režija: Peter Jackson
Glumci: Martin Freeman, Ian McKellen, Richard Armitage...

Priča:
Mlad i nedruželjubiv Hobit, Bilbo Bagins sa grupom hrabrih patuljaka kreće na neočekivano putovanje do Samotne Planine kako bi povratio njihov dom od zmaja Šmauga.

Moj osvrt:
Kada je pokrenuta priča o snimanju filma o Hobitu, nisam bio naročito oduševljen. Kao fan Tolkina kao ubedljivo najvećeg pisca epske fantastike, smatram da ako je već trebala da se pravi cela ova saga, da su trebali da uključe jedan film o Hobitu i nekoliko o Gospodaru. Ali ok, prihvatio sam to nekako ali kada sam čuo da će biti pravljena dva a kako sam kasnije čuo i tri filma o Hobitu, već sam postao i besan. Ako Hobit koji je mala knjiga zaslužuje tri filma po tri i više sati, proporcionalno tome, Gospodar Prstenova zaslužuje barem osamnaest. 

Glavni problem koji većina kritičara ima sa ovim filmom je što ga konstantno poredi sa Gospodarom Prstenova. To zaista nema logike jer ovo je sasvim druga stvar. Ako i vi očekujete da nešto što je toliko manja priča treba da se poredi i nosi sa znatno spektakularnijim Gospodarem Prstenova i da vam je samo zato Hobit loš, onda sa istim pravom neko može da tvrdi da su skoro svi filmovi jadni zato što ne mogu da se porede sa Kumom. Hobit nije bolji od Gospodara Prstenova, ali uspeva u mnogim stvarima u kojima je Gospodar debelo omanuo. Neću pričati o vizuelnom spekatklu, scenografiji, glumi, sve što tu važi i za Gospodara, važi i za Hobita. 

Ono gde ovaj film može da drži predavanje čuvenom prethodniku je poštovanje knjige i Tolkina. Apsolutno podržavam ovde par sitnih detalja koji su izbačeni iz knjige, par sitnih detalja koji su izmenjeni i dodati. Zašto? Zato što ništa nije činjenično izmenjeno, nije se to radilo da se ispatetiše kao recimo Aragornov pad sa planine, pa se kao on sudbonosno vrati pri čemu svi prijatelji dožive orgazam na njegovu pojavu. Od tih jeftinih stvari, ovde nema skoro ništa. Ono što je dodato, dodato je da još više zabavi jer ako je već rešio da razvuče Hobita na dva ili tri filma, morao je i ponešto dodati. Recimo tu sam mislio ili da će smoriti sa otezanjem scena ili da će ubaciti gomile stvari koje ne postoje u knjizi. Opako sam se prevario jer je potpuno ispoštovana Knjiga i ubačeno još ponešto za užitak gledaoca. Film nijednog momenta ne izgleda razvučeno. 

E sada, ako neko kaže da jeste razvučen, on ili nije čitao Tolkina ili ga priča ne zanima već samo efekti i akcija. Postoji scena u kojoj Gandalf i Saruman razgovaraju. Em su to dva najbolja glumca u sva četiri dosadašnja filma, em je razgovor odličan, bitan i zanimljiv i neko u bioskopu reče da smoriše. Taj isti se smejao kada god je nešto letelo u lice (pošto je film u 3D-u) i vikao "letiiiiii ahahahaha"... svaki prokleti put. Šta da vam kažem braćo i sestre... 

E sada, za mene glavna stvar. Jedan od čitalaca mi je obratio pažnju na jedan intervju sa Džeksonom. Pročitah to i on je rekao da je svestan da je nekim stvarima izneverio Tolkinove čitaoce i da Hobitom to želi da nadoknadi. Kada sam čitao Hobita, Tolkin se baš potrudio da predstavi veličinu Torina Hrastoštita. To je bila prva knjiga epske fantastike koju sam čitao i nikako nisam sebi mogao da predstavim veličinu jednog patuljka. Ogroman respekt Džeksonu za način na koji je predstavljen ovaj lik. Jednostavno, šta god radio, pričao ili borio se, vi vidite Torinovu veličinu. Najveći takav lik je recimo bio Aragorn. U filmu njegovu veličinu vidite u borbi, ali kada priča sa drugima, non stop njanjavi, non stop se prenemaže, non stop je u nekom setnom pesničkom nadahnuću. Ok, Mortensen fizički možda ne odgovara za taj lik, ali garantujem da je mogao da odglumi pravog Aragorna a ne onog patetičnog marinca. Takođe od Teodena je stvorena obična sisica a ne veliki kralj koji on zapravo i jeste. Ovde sam uvideo veličinu Torina Hrastoštita mnogo bolje nego kada sam čitao knjigu. Bravo, bravo, bravo. 

Sledeća stvar koja mi je fascinantna je Azog. Kada sam video glavnog Uruk Hai-a u Družini prstena, zaista sam osetio jezu. Kada Uruk-Hai jure kroz šumu za družinom i kada taj gmaz ubije Boromira, sve to izgleda zaista zastrašujuće. Nekako je Džekson u tim scenama (i manje više u svim tim scenama sa neprijateljskom vojskom) uspeo da dočara svu opasnost i celu atmosferu pre i za vreme borbe. E ovaj Azog deluje deset puta jezivije od svakog Uruk Hai-a. Gospodar Prstenova je malo koketirao sa hororom, što je najbolje izgledalo u scenama sa crnim jahačima. Ovde imamo još bolje scene tog žanra i bukvalno sve sa ovim Azogom uteruju strah u kosti.

Verujem da će skoro svi biti zadovoljni ovim filmom ali da će retki biti fascinirani. Jednostavno, teško ćete ovde videti nešto što niste videli u Gospodaru Prstenova. Osim priče, malo je novih stvari. Povremeno sam imao utisak čak i da gledam neke od scena koje sam video u prethodna tri filma. To je utisak kao da ste odgledali finale svetskog prvenstva u fudbalu pa tek onda polufinale. Kao što gore napomenuh, to ne znači da je Hobit loš film. Da je prikazan pre Gospodara Prstenova, ocena koju mu dajem bila bi sigurno dvocifrena jer Tolkin je ispoštovan što automatski znači da su priča i likovi odlični, vizuelno, film je spektakularan, zanimljiv, dinamičan, i prepun akcije, fantastike i humora. 

Iskreno, išao sam u bioskop sa osećajem da će ovo biti promašaj i sa opako negativnim stavom, a vratio sam se zadovoljan, sa utiskom da Džekson razume Tolkina i da je svakako mogao napraviti bolju trilogiju od one koju je stvorio. Po mom mišljenju, kada je Hobit u pitanju, od ovoga bolje ne može.

Zanimljivosti:
Film je inicijalno trebao da režira Giljermo Del Toro. Takođe, jedna od uloga je bila rezervisana za Rona Perlmana ali je on napustio projekat zajedno sa Del Torom. Kako se Golum pojavljuje samo u jednoj sceni, a ta scena je snimana na početku, Endi Serkis je brzo završio glumački posao ali je ostao kao režiser u drugoj postavi. Azog se zapravo ne pojavljuje u knjizi već u jednom od dodataka na knjigu Gospodar Prstenova. Tačno je da je on ubio Trora kako je i prikazano ovde. 

I Ian Holm (stariji Bilbo Bagins) i Kristofer Li (Saruman) su snimali svoje scene u Londonu u studiju zato što zbog zdravstvenih problema nisu mogli da lete za Novi Zeland. Kristofer Li je izjavio kako ima želju da pozajmljuje glas Šmaugu. Kada Gandalfa pitaju koliko postoji čarobnjaka, on odgovara pet: on, Saruman, Radagast i dvojica čijih imena ne može da se seti. Ta dvojica su Alatar i Palando i pojavljuju se u Tolkinovoj knjizi "Nezavršene Priče".

Naj scena:

Priča o Torinu Hrastoštitu

Moja ocena: 8/10