The Abyss (1989)

Kod nas nazvan: Ambis
Žanr: Avantura | Triler | Naučna Fantastika | Drama
Režija: James Cameron
Glumci:  Ed Harris, Mary Elizabeth Mastrantonio, Michael Biehn...

Priča:
Tim ronilaca koji se bavi podvodnim iskopavanjem nafte pridružuje se "fokama" kako bi pronašli izgubljenu nuklearnu podmornicu. Tokom istraživanja događaju se mnoge nevolje ali i iznenađujući susreti.

Moj osvrt:
Ovaj Kameronov film je efikasan na više nivoa. Pre svega ako ga gledamo kao avanturu, nudi pregršt dobrih stvari. Recimo ako ste gledali Armagedon, videli ste koliko gluposti se dešava i kako ništa ne ide po planu i to u tolikoj meri da vređa inteligenciju. Ok, trebaju nam nevolje kako bi dobili malo adrenalinske akcije ali to je moralo mnogo elegantnije. Abyss je pokazatelj kako se to radi. Nevolja kreće i onda borba za izbavljenje traje dugo. Naravno, kako bi održavali atmosferu konstantne pretnje, morali su da smisle još koju nevolju. Kameron je tu pametno postupio gde jedan problem vuče drugi pa je sve to smisleno i dobro logički povezano. U Armagedonu je to tako očajno da se u jednom momentu zapitate da li likovi mogu vezati pertle bez problema. 

Druga stvar na kojoj ovaj film dominira je nešto čemu ipak žanrovski ne pripada, a to je horor. Kameron je već radio na jednom sličnom okruženju a to je film Aliens. Takođe su likovi zatvoreni na malom prostoru okruženom tamom. Ovog puta oko tog prostora imamo vodu. To čini ovaj film nekako prizemnijim od Aliens-a. Ipak većina nas je dolazila u susret sa velikom vodom. Ja sam se kao klinac čak i davio ali srećom nemam strah od vode ali kako god to zvučalo imam strahopoštovanje. Na sve to, lako se saživim sa likovima u filmu, pod uslovom da nisu kompletni moroni. Sama ideja da se neko nalazi u malom, zatvorenom prostoru duboko pod vodom zaista proizvodi jezu. 

To crnilo beskrajne vode ovde kulminira u sceni kada se glavni lik spušta u ambis. Prosto se vidi ka kakva god sranja pravili i proizvodili, koliko god destruktivni bili, priroda je ipak mnogo jača sila od ljudi. Film prilično koketira i sa prevrtljivošću medija i političkim ciljevima koji ne biraju sredstva. To je ovde upotrebljeno iz dva razloga. Prvi je kako bi donekle opravdali ludilo jednog lika što je opet prouzrokovalo gomile nevolja. Drugi je naravno finale filma koje treba da nas nauči pameti. Sama priča je jednostavna. Nuklearna podmornica se skršila pod vodom i poslat je tim "foka" i tim likova koji se bave podvodnim iskopavanjem nafte da istraže šta se desilo. Naravno da tu imamo nešto sasvim drugo i da se tu krije mnogo više od istraživačko spasilačke misije i da je vlada umešana u te stvari, ali opet, nije se tu pridavala tolika pažnja toj misiji što bi u nedogled razvlačilo nešto što već i sami znamo. I to je fino dozirano tako da je i više nego podnošljivo i opet je podloga za ludilo onog istog lika. 

E sada uz sve to, provlači se jedna misteriozna pojava. Nešto što može biti da nije sa ove planete povremeno poseti naše likove, čisto da se tu ubaci i malo više naučne fantastike i da zagolica maštu. Ono što je dobro, ovde imamo sasvim drugačiji pristup od onog agresivnog na koji smo navikli. Ono što mi se nije baš najviše svidelo je sam epilog. Nekako me je podsetilo na ovo novo smeće The Day The Earth Stood Still. Imamo strašan problem, napravili smo gadna sranja, ali nam patetika spašava guzicu. Srećom ta patetika je ovde dozirana tako da nemamo taj blagi užas iz pomenutog filma. Ima i ovakav kraj šmeka i logike, ali mi je suviše naivan i previše bajkovit. Bez obzira na to, ovaj film je jedinstven i verovatno najbolji film "pod vodom" koji sam do sada gledao. 

Namerno ostavljam najbolje za kraj. Nedavno sam kritikovan od strane poštovanog čitaoca zato što sam napljuvao smeće od filma Canyon. Razlog zbog kog sam kritikovan je što nisam uvideo jezivost scene u kojem jedna osoba drugoj (voljenoj) osobi mora da odseče nogu. Ta scena me nije dirnula iz prostog razloga što su to dva morona koja umesto da potroše 5 minuta da obiđu strmo planinče zaključe da će se brže popeti na njega i dok se penju odluče da koriste mobilni telefon. Ne želim da opisujem ponovo njihove gluposti jer ne zaslužuju pažnju. 

Zbog svega toga ta scena nije ni imala nikakav efekat na mene. Ovde imamo nešto mnogo upečatljivije i pravi pokazatelj kako se radi.  Pre svega ovde su likovi odlični, inteligentni i lako se vezati za njih. Drugo, likovi nemaju izbor već moraju da učine ono što učine. Treće, čovek bez noge može da preživi, ovde je odluka deset puta jezivija i tu imamo nekoliko užasno upečatljivih i emotivnih scena. Genijalni Ed Heris je ovu scenu izneo vrhunski i ona će vam izazvati opake emocije. Čak i da je ona imala drugačiji epilog, bila bi iste snage. Ne želim da je dalje spoilujem ljudima koji nisu gledali film jer želim da je u potpunosti osete. Još jednom, Kameron nam dostavlja odličan film koji smatram obaveznim za gledanje.

Zanimljivosti:
Glumačka ekipa je usavršavala ronjenje pre početka snimanja. Tečnost za disanje je stvarna kao i scena u kojoj se ona testira na pacovu. Scene sa vodenim efektima su napisane tako da se mogu ukloniti iz filma zato što Kameron nije znao kako će efekti izgledati. 

Ovo je prvi film prikazan u bioskopu na kom je prilikom snimanja korišćen Fotošop. Alan Silvestri je komponovao muziku za film. Majkl Bin je jedini glumac koji se pojavljuje ovde a da je prethodno radio sa Kameronom. Ed Heris se umalo udavio tokom snimanja. Tokom ronjenja, ostao je bez vazduha i signalizirao roniocu koji je pazio na njega, ali se ovaj zakačio za kablove tako da je jedan od kamermana stigao u pomoć. Ni Ed Heris ni Meri Elizabet nisu nikada pričali o snimanju filma.

Naj scena:

Odluka, posledice i epilog

Moja ocena: 8/10