Pearl Harbor (2001)

Žanr: Akcija | Drama | Ljubavni | Ratni

Režija: Michael Bay

Glumci: Ben Affleck, Kate Beckinsale, Josh Hartnett...

Priča:

Ovaj film prati priču o dva najbolja prijatelja, njihovom odlasku u rat i ljubavi njihovih života.

Moj osvrt:

Kada se neko usudi napraviti film od tri sata, očekujem jednu od tri stvari: Spektakl sa vrhunskom pričom koji obuhvata veliki vremenski period (Ben-Hur), nešto što može da se razbije u serije (The Best of Youth) ili nešto što je konstantno zanimljivo, izgleda dobro i drži vam pažnju do samog kraja (Avatar). Majkl Bej je upravo osmislio četvrtu kategoriju, tročasovni film sa sat i po viška. Da bih ga iskomentarisao kako treba, razbiću ga na delove.

Prvih 1h:30m: Ovaj deo filma je veoma slojevit. Imamo sloj dosade, sloj patetike, pomalo preseravanja od američkog herojstva i to se ponavlja u celih sat i po. Upoznaju nas sa svim likovima koje uglavnom tumače sjajni glumci, i povezuju jedne sa drugima. Ako u ovom delu filma postoji nešto što do sada niste videli, onda smatram da niste odgledali više od deset filmova u životu. 

1h:30m - 2h:00: U ovih pola sata, Bej nas podseća da gledamo Pearl Harbor. Ovde ide taj čuveni napad na američku luku u kom naša dva lika idu prsa u prsa sa gomilom Japanaca, gde jadni Japanci izvlače deblji kraj. Ova borba je prikazana sjajno i imamo gomile spektakularnih scena.

2h:00m - 2h:30m: Ovde se film bavi posledicama svega i pripremama za kontraudar. Bej je video da nije patetisao i smarao u prethodnih pola sata pa se potrudio da to ispravi u ovom delu. Dosadu je ipak sveo na minimum ali povremeni momenti patetike i preseravanja o njihovom herojstvu dolaze do potpunog izražaja. Pod preseravanjem o njihovom herojstvu ne mislim na stvari koje oni rade, mislim na herojstvo na rečima i to ne samo rečima Amerikanaca. 

Pazite sledeće dve scene: Jedan od glavnih likova odlazi u Britaniju da im pomogne. Preskočiću njegovo patetično objašnjenje kako Ameri hoće da naprave razliku. Kasnije, jedan Britanac mu kaže nešto tipa, "Ako ste u Americi svi takvi, jao ostalim ako uđu u rat s vama". I vrh debilnosti od scene. Japanskom generalu stiže izveštaj o pobedi i čovek mu kaže da ako pošalju sledći talas, sravniće američke snage sa zemljom. Japanski general odustaje od napada na skoro sravnjene Amere sa obrazloženjem "Čini mi se da smo probudili uspavanog džina". 

2h:30m - 3h:00m: Sigurno najbolji deo filma u kom se odvija rasplet što opet kulminira gomilom patetičnih scena. Na kraju, film je mogao biti dobar ali teško je podneti sledeće četiri stvari: 1. Jednoipočasovni uvod u film koji predstavlja agoniju koliko je dosadan. 2. Patetika. 3. Preseravanje od njihovog herojstva o kom se toliko priča da se zapitate da li je Pearl Harbor njihova pobeda ili poraz. 4. Predvidivost. 

Zanimljivosti:

Ovaj film je ušao u Ginisovu Knjigu Rekorda po tome što je iskoristio najviše eksploziva u istoriji kinematografije. Japanski novinari su pobesneli kada su videli film zbog činjenice da se njihovi generali sastaju napolju, što se kod njih smatra za necivilizovan i varvarski čin. 

Naj scena:

Deni pokazuje Evelin zalazak sunca.

Moja ocena: 5/10