Tenet (2020)

 

Žanr: Akcija | Naučna fantastika
Režija: Christopher Nolan
Glumci: John David Washington, Robert Pattinson, Elizabeth Debicki...

Priča:
Naoručan jednom rečju, "Tenet", boreći se za spas sveta, čovek putuje u mračni svet međunarodne špijunaže na misiju koja se odvija van stvarnosti koju poznajemo.

Moj osvrt:
Nekako su mi pomešane emocije posle gledanja Teneta. Sveukupno mogu da kažem da mi je namera koju su imali sasvim ok. Nema ovde skoro ništa originalno, ali opet, uklopljeno je u nešto što je moglo biti jako dobar film. Zašto nije na kraju ispalo tako dobro - mislim da je to svima jasno. U pitanju je Nolanova težnja da previše misli, da tovari lopatom tamo gde ne treba i da nam ostaje dužan tamo gde treba da pokaže više. Nekako su sve te dobre stvari zanemarene odsustvom umeća da se na pravi način ispriča priča.

 

To teženje spektaklu koje Nolan ima vidno sakati njegova dva novija filma. Ok, ima tih stvari i u Inceptionu recimo ali Inception je neuporedivo uverljiviji, bolje priča priču, ima dramu i ima atmosferu. Interstellar je zabava za klince, Tenet je nešto između te zabave i pokušaja da se bude ozbiljan. Da je Tenet gluplji ali zabavniji poput Interstellara verujem da bi bio isto cenjen. Ovako Nolan nije uspeo da se dodvori niti onima koji traže zabavu niti onima koji traže priču. Upozorenje, ako niste gledali film, pogledajte ga pre čitanja. Biće spoilera. 

 

Tenet je mešavina tri filma: Terminatora, Timecrimes i nekog James Bond filma. I kroz ova tri pomenuta ću se malo i baviti Tenetom. Krenimo od Bonda. Ceo film je koncipiran poput onih o Agentu 007. Imamo negativca koji je pojam preterivanja, dovoljno je karakterističan i nadasve opasan. Imamo agenta koji je i šarmer i čovek od akcije. Problem je što je Tenet u principu prilično dosadnjikav film kada ga gledamo u ovom svetlu. Bondovi su zabavni bez obzira imao na ekranu akciju ili ne. Akciju u Tenetu sam prezevao. Nemaštovito i dosadnjikavo. Da ne pričam o likovima. Likovi u Bond filmu su prilično karakteristični. Ovde je i glavni lik teški tunjavac i čovek kojeg ćete zaboraviti sutradan. Recimo MekKonahijev lik iz Interstellara nije epohalan ali opet je čova za kojeg ćeš da se vežeš. Tenet je lišen takvih likova. Gedžeti u Bondu su garant zabave, ovde su glupavo preterivanje o kome je suvišno diskutovati. 

 

Tenet je lišen i drame. Previše mi je šablonska ta priča o heroju, čednoj djevi i negativcu koji je njen ljubavnik. Nema tu hemije. Veću hemiju imate u onim usputnim avanturama agenta 007. Iskreno, ovde su mi donekle vredna pažnje dva lika: negativac (Kenet Brana) i Nil (Robert Patison). Čini mi se da su priče ove dvojice trebale imati više vremena u filmu. Možda bi sudbina jednog i drama drugog bile jasnije. Ovako moramo da ih uzmemo zdravo za gotovo. Ovde na žalost nema emocije. Ako se vratimo na Interstellar, tu je Nolan bolje odradio ovaj segment. Ok, ima vazda patetike i gluposti ali opet ima neke emocije u odnosu između oca i ćerke, u onom starom profesoru, u tome da se raspada svet koji zovemo dom. To su značajno bolje emocije od ovih. 

 

E sad ono što je trebalo prodati film - to je ta šetnja kroz vreme i izvrnuti predmeti, ljudi, univerzumi, garnišle, štagod. To je takvo mrsomuđenje, takva gomila gluposti, takav bulšit da mogu u detalj pisati o tome deset ovakvih tekstova. U principu te stvari su ovde da se dečica primaju. Ok, šetnja kroz vreme - nemam ništa protiv. Čak neću tu ništa ni zamerati. Ako krenemo o rupama u filmovima gde vidimo putovanje kroz vreme možemo pronaći previše nelogičnosti, pa čak ionako tragičnu kao u Interstellaru. Ne želim da zalazim u to uopšte. Ali ovi izvrnuti meci... Ma daj. Kao taj izvrnuti metak je razorniji. Zašto? Ide u rikverc moš mislit. U je vidi ti to, umesto da izlazi iz pištolja ulazi u pištolj. Pa ne. Daj oskara čoveku za ideju. Vidi ovaj auto juri u nazad a ovaj drugi u napred. Uuuuu je. BOOOOOORIIING. Ovo je jedna od idiotija koja je lagano sakrila mnoge stvari u filmu koje vrede. 

 

Dolazimo i do Timecrimes. Taj suludi filmić je iskoristio putovanje kroz vreme kako bi maksimalno zakomplikovao jednu malu priču. E sada zamislite koliko velika priča može da se zakomplikuje? Vidite potencijal? Nolan na žalost nije iskoristio ovo kako treba. Krenuo je u rikverc i obrnuo smer scena koje smo gledali. Sada bi trebalo da vam je jasno zašto je Tenet u principu dosadan film. Gledamo sada šta se dešava, vidimo tu neke izvrnute likove i mislim da svi shvatamo da su to naši heroji samo u drugom vremenu. I onda čekamo taj momenat kada će oni da krenu u nazad kroz vreme. I onda gledamo sav taj put u nazad i gledamo sve ono što smo već videli. Čemu to? Heeej ali vidi kako je sad ono što smo prvo gledali izvrnuto i ide u rikverc. Uuuuu pa vidi kako brod plovi unazad. Zezate me? Nađite video broda kako plovi i pustite ga unazad i eto. Evo da vam čika outsider da još bolju ideju: nađite videe visokog kvaliteta na kojima nešto puca ili se raznosi u gomilu delova i pustite ih unazad. Snimite kevu kako pegla i gledajte unazad. Da li je to nešto što treba da znači kvalitet u filmu? Nolan misli da da. Ja mislim da je to teško, neupotrebljivo smeće od ideje. 

 

Sad neko može da kaže "pa i Inception je imao gomilu tih efekata i trikova" O da, jeste, ali oni su bili deo priče. Pokazivali su mogućnosti, pokazivali pretnju, pokazivali su potencijalni razvoj događaja. Šta ovde imamo? Zgradu koja eksplodira pa odeksplodira pa eksplodira. Wooow. Čemu to služi? Ničemu. Dosadna akcija dok čekamo da se nešto desi, da dobijemo barem neki odgovor, da vidimo zbog čega se ta akcija odvija. Ne smetaju mi ni trikovi ni efekti ako su u službi priče. Ovde Nolan očekuje da se izupišavamo od oduševljenja na ove lagarije ne dajući nam razlog zašto se to odvija i zbog čega sve to gledamo. Uporedimo onda scenu sa ovom zgradom i onu šetnju kroz san u Inception u kojoj Leo objašnjava Elen kako stoje stvari. I kada se menja okolina u onim suludim scenama, vidimo kako će to biti upotrebljeno u službi priče. Vidimo potencijal tog trika. Ovde je to gubljenje vremena. 

 

Dijalog je uglavnom loše napisan. Pogotovu kada slušamo negativca. Brana je jako dobar u svojoj ulozi ali na žalost njegov lik ne ume da priča kao svi normalni ljudi već tu čujemo gomile metafora. U svim razgovorima ćete čuti metafore, mudrovanja, popovanja, moralisanja. Kada imamo u vidu da su likovi mrljavi i nezanimljivi, mogu samo da kažem da im ovakav dijalog ne pomaže ni malo. Kažem, vreme su morali posvetiti negativcu, pre svega da bi nam njegove sulude namere bile uverljivije. Nije ovo mala stvar. Njegova namera je veća od svih zlikovačkih koje smo videli u Bond filmovima. Za ovako nešto moraš da mi daš ubedljiviji karakter. Ne možeš da mi kažeš "on je lud, majke mi". Pogotovu što imaš Branu koji može da ti dočara takvog lika. Takođe i Nil je tu. Simpatičan, neizbrisivi deo svih tokova ove priče. I o njemu ništa posebno ne znamo. Da ne pominjem glavnog lika koji bi trebao biti veliki mastermajnd. Slabo je ovo braćo i sestre.

 

Sećate se i one scene u Interstellar u kojoj devojče u misiji u kojoj treba da spasi svet vara svoje saborce da idu da spase njenog dečka pa se brani sa "možda je ljubav ta nova dimenzija koja će spasiti svet" ili tako nešto. I ovde ima sličnih idiotija mada nisu tako veliki udarci kao ovaj pomenuti. Recimo kada se upoznamo sa onim izvrnutim mecima, pomene nam se mogući kraj sveta. I šta se dešava sa tom pričom? Ništa jbg, bitno je da likovi idu u rikverc da spase druge likove. Ono, ljubav će pomeriti granice, jebeš svet kad dvoje mladih ne mogu da opstanu u njemu i da se vole do kraja života. Da ne pominjem odluku u finalu gde jedan od likova iz čiste pakosti radi nešto iako će to sprečiti spas sveta. Zašto? Da napakostiš nekom dve jebene sekunde je bitnije od sigurnosti da svet bude spašen? Koga boli patka, vidi kako galeb kenja u sebe po plaži.

 

E sada na ono što valja. Terminator. U tom filmu, mašine iz budućnosti šalju kroz vreme mašinu da ubije čoveka koji znači spas za čovečanstvo. Ovde imamo put iz budućnosti koji može da znači kraj našeg čovečanstva ali i potencijalni spas nečeg drugog. Hajde da baš ne otkrivam sve te razloge za one koji nisu gledali film a nisu slušali upozorenje sa početka. Ono što je ovde najbolje, Nolan nam daje moralne dileme. Nemojmo se baviti "paradoksom dede" koji film pominje i na kraju se ispostavi kao potencijalno najveća moguća rupa. Ovde imamo baš dobru moralnu dilemu, žrtva za bolje sutra ili spas za neizvesnu budućnost. I posle dva i po sata nerviranja, dosade, gluparija nama kažu oko čega se sve ovo vrti. Ovo si trebao da mi daš ODMAH. Onda bi mogli da istražujemo motive i opcije, onda bi videli mrak koji nas čeka, onda bi likovi bili u dilemi šta činiti, onda bi nešto u filmu imalo poentu pre samog kraja. Ne, bolje da gledamo kako lik prdi u see a ženine suze teku u oči. 

 

Svim tim inverznim mecima i efektima ništa nije dobijeno. Imamo gomilu rekla kazala scena, imamo gomilu dosadnih akcionih scena gde neko ili nešto ide u nazad. Da imam 25 godina manje, možda bi mi ovo bilo wow. Uspeo si da kopiraš Bonda ne davši nam dobre likove i učinivši ga dosadnim. I ceo takav film je teško mučenje. Kada sam na kraju čuo ideju, popustio me je bes koji sam imao. Ali kako pišem o filmu, taj bes se ponovo budi jer vidim šta je film mogao da bude. Opet idiotske odluke sapliću Nolana u nameri da napravi film visokog kvaliteta. Setimo se obrta u Dark Knight Rises. Obrt je obesmislio celu priču koju gledamo i jednog mega zlikovca učinio kučkicom. Ali heeeej, niko nije očekivao taj obrt. Ovde je sve što valja zapravo u nekoliko minuta u finalu filma. 

 

Još jedna stvar koja mi je jako išla na živce je zvuk. Nemam ništa protiv muzičkog skora, on je sigurno dobar. Ali toliko je glasan i isforsiran u svakom momentu da nije prijatno za gledanje tj. slušanje. Ok, kontam da tom nekom bučnom muzikom i efektima želiš da digneš tenziju ali ovo je baš loše izvedeno. Čovek ulazi u zgradu najnormalnije u sceni nebitnoj za bilo šta, čujemo u pozadini BAAAAAM... BRRRRRRRRM... KRRRRRRRRRRRRRM... TUUUUUUUBM... Hajde što dosadnu akciju moram da gledam uz sav taj napor po uši ali nebitne scene i dijaloge - previše je čoveče.

 

Tenet je imao veći potencijal od Interstellara. Na žalost, Interstellar je podnošljiviji film. Iako tupav, prepun rupa, on je kako tako zabavan, ima nekoliko memorabilnih scena, nekoliko finih kadrova i to za jedno gledanje može da bude ok. Tenet je dvoiposatno mučenje, lišeno drame, lišeno priče ali je za razliku od Interstellara imalo neku ideju koja je mogla da izrodi mnogo bolji film. Na žalost, sve to dobro je zatrpano gomilom šablonjarija i gluposti. Ne verujte onima koji kažu da ovaj film treba gledati dva puta. Nema potrebe. Daleko je ovo od pametnog. Daleko je ovo od nečeg gde će vam bitna stvar promaći pa morate da se vratite na početak. To je samo pokazatelj da ono što smo čuli na kraju, trebali smo znati na početku. Možda bi onda film imao drugu dimenziju. Tenet je toliko razvučen i dosadan da vam neće promaći ama baš ništa. I kada posle dva i po sata mučenja dođete do suštine, jasno je da vam na glavna pitanja niste dobili ubedljive odgovore. Jasno je da glavne teme nisu razrađene. Ispod hrpe gluposti i lagarija, ostala je da čuči jedna solidna ideja. E pusti sad to, vidi kako vetar duva unazad. Ludilo čoveče.

Zanimljivosti:
Kupljen je i slupan pravi avion za potrebe snimanja filma. Scena jurnjave automobilima snimana je tri nedelje. Glumačka postava je naučila da priča u nazad.  Elizabeth Debicki je tražila audiciju za ulogu iako joj je Nolan ponudio ulogu i bez audicije.

Naj scena: 

Konačno o čemu se radi u filmu.

Moja ocena: 5/10