Obavestenje

Obaveštenje: Listu sa vašim predlozima možete videti ovde .

петак, 4. децембар 2020.

C'est arrivé près de chez vous / Man Bites Dog (1992)

Alternativni naziv: Man Bites Dog
Kod nas nazvan: Čovek ujeo psa
Režija: Rémy Belvaux, André Bonzel, Benoît Poelvoorde
Glumci: Benoît Poelvoorde, Jacqueline Poelvoorde-Pappaert, Nelly Pappaert...

Priča:
Filmska ekipa prati surovog lopova i nemilosrdnog ubicu u njegovim navikama ali sve se komplikuje kada oni gube objektivnost i polako postaju saučesnici.

Moj osvrt:
Trebalo mi je malo vremena da svarim ovaj film. Nije to jedan od onih posle kojih se zapitaš "šta sam to gledao" i moraš da misliš dugo o tome, repriziraš, istražuješ šta je neko pametniji imao da kaže na tu temu. Ovaj film je jedan od onih koji ti ćućore na uho a sve vreme si svestan gadosti. Ovaj film je nešto što bi nekadašnji Bora nazvao "hleba igara i mnogo krvi". Ovaj film je rialiti šou koji plitkoumni gledaju dok sede u blatu. Ovaj film je vlast koja se razmeće izmišljenim uspesima dok ljudi oko njih umiru na sve strane. Ovaj film je realnost koje ne možemo da se otresemo. 

 


Gledamo dokumentarac o ubici. To je doneto na taj način da nas ovaj film zabavlja. Da li ste dovoljno "zabavljeni". Ovo je toliko višeslojno da mogu pisati do sutra na temu. Hajde prvo da pričamo o opčinjenošću medija nasiljem. Kad hoćeš nekom da zgrabiš pažnju - daj nasilje. Kad hoćeš nekog da držiš prikovanim za ekran ili privučeš ga naslovom - daj nasilje. Hoćeš da šokiraš - daj nasilje. Nasilje izvire sa svih strana, bile to emisije ili članci informativnog karaktera, zabavne emisije, serije, filmovi, šta god. Da li je nešto od toga lišeno nasilja? 

 


Ono što je jako bolno, barem za mene bilo, to je što nam taj ubica ceo film slatkorečivo drobi na sve žive teme: od onih socijalnih, društveno aktivnih, pa stvari iz opšte kulture, umetnosti, kulinarstva, bilo čega. Ne, to nije prlitkoumno patetični način kojem nas svakodnevno časte naše vođe obraćajući nam se kao idiotima. Pametan čovek to prepozna. Pametnom čoveku je muka od toga. Ovaj lik je nešto sasvim drugo. Da, on je po malo egocentričan. Da, ume da bude i pompezan. Ali sve te teme o kojima priča, ima tu nešto. Donekle je u pravu ali ne u onoj meri u kojoj njegova samouverenost to govori. Problem je što taj lik trubi ceo film a mi ga slušamo bez ikakvih problema. Zanima nas šta ima da kaže ili uradi, zanima nas njegov odnos sa drugim ljudima. Jasno nam je šta je on ali ga pratimo u toj priči. Braćo i sestre, šta to govori o nama? Nismo li se zasitili ovoga? Rekao bih da ne. 

 


Mislite li da sam preterao? Mislite li da fantaziram ili sam prestrog kada kažem da se identifikujemo sa ubicama? Ne bih rekao da grešim. Hoćete dokaz? Koliko pratioca ima morončina poput Čarlsa Mensona? Koliko su ljudi fascinirani Gejsijem? Koliko ljudi opravdava Hitlerova načela? Koliko ljudi gleda onog ružičastog ubicu? Koliko ljudi prati vođu koji u jeku zaraze lažira rezultate i šalje ljude na izbore kao ovce na klanje? Nemojte mi pričati o tome da se ne identifikujemo sa ubicama. Pravdamo njihova nedela, lažemo sebe gledajući ih kako oštre nož, nesvesni da ta oštrica može preći i preko našeg grla. 

 


No ko je tu glavni kada ubicama treba pomoć? Ko je tu da uvek priskoči u pomoć i pruži oružje, opravdanje ili alibi? Mediji. Upravo to gledamo ovde. Prateći ubicu mediji postaju saučesnici. Ne samo saučesnici, oni postaju i ubice. Na sve to, oni se hrane tim ubistvima. Ubica im daje novac kako bi film snimili. U jednoj suludoj sceni, oni zatrpavaju i sklanjaju leševe. Sve je to perfektna simbolika današnjeg društva. Neretko poželim da svima dođe to u glavu sledeći put kada pritisnu zeleno dugme na daljinskom upravljaču svog TV-a. Ali nada me polako izdaje. Sve više tonemo u glib i ne vidim kako ćemo se izvući iz ovoga. Mislite da preterujem? Ovaj film je snimljen 1992. Ne vidim da su ti mehanizmi danas drugačiji. 

 


"Man bites dog" nije originalan naziv filma. Ovaj naziv je više iskorišćen kao vest koja treba da ugrabi pažnju ljudima. Tačniji prevod je recimo "Dogodilo se blizu vašeg doma". Šta vam to govori? Pogledajte ovog ubicu. On deluje blesavo, prijateljski nastrojen. Kao što rekoh, pomalo je naporan ali deluje srčano, deluje kao neko ko je dobroćudan. I u celoj toj veseloj slici, u tom vedrom duhu on seje smrt ni jednog momenta ne menjajući raspoloženje. Da, to su ljudi koji hodaju među nama. Za njih je ubistvo najnormalnija stvar. Šta je sa medijima? Za njih je to samo spektakularana vest. Šta je sa žrtvom? Ko jebe žrtvu. Bitan je spektakl. 

 


I kada pogledaš celu priču, svestan si svega. Skoro svi odgovori su tu sem onog jednog, nezgodnog - Zašto? Zašto ovaj čovek ubija? Da li zaista verujete da se neko ovde bavi razlozima? Da li je razlog ubistva tako bitan? Naravno da jeste ako je to šokantno, ako je to vest, ako je to bum. Ako nije, meh - nikog ne zanima. Razlog ubistva retko pravi bombastičnu vest. Ako od razloga možeš da napraviš vest, tada ćeš se baviti time. Znam to. Prošao sam kroz to. Kolega mi je ubijen. Braćo i sestre kakvih sam se gadosti načitao i naslušao. I sve te gadosti imaju prednost u odnosu na informaciju. To je definicija današnjih medija: spektakl pre informacije. 

 


No, iz ovog što pišem bi se moglo zaključiti da je to jedna određena medijska kuća koja ima određeni cilj. Ma ne. Ne brinite. Film se pobrinuo i za to u jednoj suludoj sceni gde se susreću dve ekipe na istom zadatku. Film u raspletu radi jednu genijalnu stvar a to je da svog heroja na neki način lišava njegove uloge. Gledajte to ovako: da je on toliko bitan, hajpovan, da je toliko upirano prstom na njega, on bi na neki način bio to zlo i on bi bio taj neki izlovani slučaj kojem možeš da presudiš. Ali to nije tako. I sami znate, kad jedan ubica izgubi moć, podršku ili život, tu je drugi, spektakularniji, da ga nasledi. Mediji su tu da isprate tog novog. Ovaj stari može da bude neko od koga peru ruke dok se priklanjaju novom. Još davno veliki Fredi reče, "Show must go on". 

 


Kada pogledate film, jasno će vam biti koliko je tu života izgubljeno. Da li je neki od tih života bio vredan? Ne kaže nam se. Da li je oduzimanje i jednog života probudilo trunku sumnje ubici u ono što radi? Ne. Da li je jedan izgubljeni život likova iz tv ekipe dovoljan da zaustavi ludilo na njihovoh strani? Ma dajte. Bilo čiji život nije vredan jednog spektakla. I zato kada završite čitanje ovog teksta, brzo na portale, brzo palite TV da vidite da li imamo još neku smrt, još neko ubistvo, još nečiji izgubljen život koji je deo spektakla koji nam se servira. No pre toga, samo jedna napomena. Ta ista vest sutra možete biti vi. "Are you not entertained?"

Zanimljivosti:
Porodica glavnog glumca zaista tumači njegovu porodicu u filmu i oni nisu imali ideju šta je zapravo zaplet cele priče. Zbog malog budžeta, snimanje filma je trajalo predugo i više puta je prekidano. Benov koktel "Petit Grégory" je referenca na ubistvo četvorogodišnjaka koje se desilo u Francuskoj.

Naj scena:


Dečak

Moja ocena: 8/10


Нема коментара:

Постави коментар