Sex, Lies, and Videotape (1989)

Kod nas nazvan: Seks, laži i video trake.
Žanr: Drama
Režija: Steven Soderbergh
Glumci: James Spader, Andie MacDowell, Peter Gallagher ...

Priča:
En nema normalan seksualni život sa svojim suprugom koji ima aferu sa njenom sestrom. Sve se to dodatno komplikuje dolaskom još jednog čoveka.

Moj osvrt:
Sex, Lies and Videotape je film o seksu, lažima i još nekim stvarima koje film maskira u ovaj "videotape" deo naziva. No krenimo prvo od seksa. Hm, ovo je zvučalo pomalo čudno. Ok, u filmu imamo četiri osobe, En (Endi Mekdauel), njenog supruga Džona (Piter Galager), njenu sestru Sintiju (Laura San Đakomo), prijatelja njenog supruga Grema (Džejms Spajder). Ništa komplikovano na papiru - jako komplikovano u izvedbi. I onda pogledamo odnos svake od ove četiri osobe prema seksu. Džon je onaj standardni seksualni zavisnik. Sintija je neka verzija Džona ali ona u seksu pokušava da pronađe još nešto što joj nekako izmiče. En još nije upoznala pravu vrednost i lepote seksa dok je Grem, koliko god čudno zvučalo, neka kombinacija ovih prethodnih. 

Elem, za film koji se bavi seksom, čiji naziv sadrži reč seks, očekujemo dooosta seksa na filmu, zar ne? Nop, greška. Ako se ne varam, sveukupno ćete videti tek koji sekund od svega toga. Pa kako onda? Lepo, film se bavi celom tom temom mnogo drugačije. Sex, Lies and Videotape sve to rešava odličnim dijalogom i što je prelepo, on to radi bez ikakvog uvoda, zastoja i glavolomki. Likovi su otvoreni od prvog momenta po tom pitanju, ne kreira se veza između njih nekom dramoserijom. Oni su već povezani kako ih vidimo i kako se upoznaju. Uprkos tome, sve deluje jako spontano. Likovi su pitki, dobro napisani i odlično odglumljeni. 

Krenimo prvo od Džona. On je uslovno rečeno negativac. Njegova priča o seksu je najdosadnija moguća. Čovek voli seks. Tačka. Pobrljavi, zapusti posao čim mu je seks opcija. Neki ćemo ga razumeti, to je sigurno. Ali ovako gledano sa strane, on je najmanje inspirativan. Nema neke posebne emocije, nema neke posebne želje, ne unosi se previše. Pogledajmo širu sliku - takav je i van seksa. Karakteriše ga taj neki egoizam i odsustvo neposvećenosti bilo čemu. Ne uzimajmo ovo negativno. Mislim, videće ga neki kao negativca jer se ne pronalaze u njegovoj priči. Ima ljudi koji su jednostavno takvi. Film tek na kraju odlučuje da sudi o ovome i kažnjava ga što je manje više šablonska, nebitna scena. 

Onda dolazi Sintija. U jednom momentu nam izgleda kao da je ona isto što i Džon. Potom pomislimo da je nemoralna, tupava, šablonska uloga koja treba da bude tu da napravi spletku. I onda zapravo shvatimo da je pred nama još jedan i te kako bitan lik sa vrednom pričom. Za razliku od Džona mi smo svesni da Sintija traži to nešto više i kako se stvari odvijaju, nikako nam nije jasno šta to. Ona jeste inteligentna osoba, nije rutinska uloga, nemojte da vas prevari ovo što ona radi. I momenat u kom shvatite šta joj to treba je odličan. Mnogo govori i o njoj ali i o samom seksu. O tome kasnije. 

En priznaje da ne zna u čemu je fora sa tom famom o seksu. Ne očekujte ovde neko veliko seksualno otkrovenje sa njene strane. Jasno je od prvog momenta da tu postoji odsustvo želje, strah, odsustvo nekog ko bi je možda movtivisao, podstakao, naterao je da poželi nešto tako intimno. Ali to je nešto i van same teme seksa. Tu su još neke emocije. Film priča o njima. Seks je samo posledica njih. Tu je upravo i priča o različitim stvarima koje neko želi. I ako gledamo nepažljivo, učiniće nam se da film to sve svodi ja jednu jedinu stvar ali to nije tako. Džon je površan i kod njega nema neke posebne priče. On je samo pokazatelj onog što nedostaje Sintiji i En da bi se ostvarile u svom seksualnom životu. 

Na kraju dolazi Grem. Rekao sam već, on je kombinacija ovo troje na neki način. On je komplikovan i on je samim tim, na neki način, ključ ove priče. I on je na početku misterija. Tako da dolazimo do ovog dela iz naslova koji govori o lažima. Laži čine život komplikovanim. Uprkos svemu, vidimo da su Džon, En i Sintija nezadovoljni konstantno. Ali dolaskom Grema na scenu, stvari počinju da se razmrdavaju. Laži nam skrivaju ljude i konstantno nas vode krivim putem. Dok su te laži na snazi u ovoj priči, konstantno pogrešno procenjujemo i likove i pogrešno nagađamo gde će sve ovo da vodi. Film je na toliko mesta dao šansu da pretpostavimo ono očekivano, ono što smo videli gomilu puta. Ni jednom nećemo biti u pravu. 

I dolazimo do "videotape" dela. Kada gledamo prvu traku, jasno je da je reč o iskrenosti, o otvaranju. Prvo iskreno otvaranje vidimo kod Sintije. I upravo tada vidimo šta je njoj potrebno. Potom se uključuju i ostali likovi. Sva ta iskrenost je tako jednostavno donela na scenu sve te želje i potrebe. I ispada da je rešenje lako, da je rešenje za sve jednostavno. Ceo film je jedan set dijaloga i upravo dijalogom sve rešavamo. Zašto? Zato što otvaranjem ka drugom poklanjamo nekom poverenje ali u isto vreme sebi priznajemo šta je to što nas vodi. To je jedan vid oslobađanja koji nas čini rasterećenijim, koji nekako pronalazi odobrenje i potvrdu za ono što skrivamo i čega se plašimo. I onda sve to prenesite na temu seksa. Jasno je kao dan šta je potrebno među ljudima. 

No ovim otvaranjem dolazimo ne samo do pokazivanja emocija i želja, dolazimo do priznavanja i sebi i nekom drugom da imamo problem. Film je lukav dovoljno da ne ide patetičnim stazama tražeći od drugih da reše tvoj problem. Drugi mogu biti rešenje tvog problema ali problem je tvoj i sam ga moraš rešiti. Ne, braćo i sestre, nije ova rečenica besmislena. Uprostiću. Ako ste žedni, čaša vode je rešenje, zar ne. Ali neće voda sama doći do vas. Vi ste ti koji morate uložiti trud i otići po tu vodu. Drugi vam neće rešiti problem ali su tu da pomognu u njegovom rešavanju.

Postoji još nešto što nam film govori a vezano za to otvaranje. Mnogo lakše se otvaramo pred nepoznatim osobama. Film to dokazuje čak tri puta. Prvo vidimo En koja priča o detaljima sa svojim terapeutom. Drugo, imamo Grema kojem se otvaraju i Sintija i En. Na kraju, video trake su iskorišćene za to. Traku snima skoro potpuno kompletni stranac. Postoji šansa da će je videti takođe neki stranac. I ta težina emocija koju ljudi kriju od najbližih se upravo oslikala kroz probleme, nezadovoljstva i tenzije koje likovi doživljavaju. Svu negativnu energiju koju nose stvaraju stvari koje ne izgovaraju jedni drugima.  

Kao što rekoh, ovo je film o seksu bez i jedne scene seksa. I to je fenomenalna odluka. Neke scene koje su glumci izveli potpuno odeveni su erotičnije od većine erotskih scena koje ćete pogledati. Dali su nam razlog, dali su nam instinkt, emociju, strast, sve je tu. Sve te emocije su sjajno donete dijalogom i odličnom glumom. Svo četvoro zaslužuju pohvale bez trunke sumnje a moram da priznam da Džejmsa Spajdera do ovog filma nisam uzimao za ozbiljno. No i od ovog filma nisam ništa očekivao pa je ispao sasvim dobro ostvarenje kome vredi posvetiti pažnju.

Zanimljivosti:
Film je u Zapandom Berlinu prikazan posle pada Berlinskog zida i to u najvećoj dvorani. Mnogi stanovnici Istočnog Berlina su došli da gledaju sa ubešenjem da će to biti neka vrsta zapadnjačke pornografije. Dženifer Džejson li je odbila da glumi Sintiju i odlučila se da glumi u filmu Miami Blues (1990). Kasnije je izjavila kako se pokajala zbog te odluke. 

Zbog ovog filma, Soderberg je postao najmlađi dobitnik Zlatne Palme. Zanimljivo je da ovaj film nije ni trebao biti u konkurenciji za nagradu ali je ušao u izbor zato što je neki drugi film isključen. Sam Soderberg je bio skeptičan oko toga da li da ulazi u izbor jer je očekivao velike kritike od strane novinara. 

Soderberg je napisao scenario za ovaj film za samo osam dana i on tvrdi da je inspiracija došla od njegove neuspešne veze. On je izjavio da su sve četiri osobe zapravo zasnovane na njemu i da svaka predstavlja jednu stranu njegove ličnosti.

Naj scena:

-I think it's gonna rain.
-It is raining.
Možda najviše emocija budi konačna rasprava koju čujemo između En i Grema ali ova scena je nekako došla kao konačno oslobođenje svih tenzija. Napolju je nevreme, kreće kiša ali ljudi su konačno nasmejani i slobodni. Potpuna suprotnost sceni iz Terminatora u kojoj je lepo vreme ali se sprema oluja i najavljuje se zlo.

Moja ocena: 7/10