Once Upon a Time in America (1984)

Kod nas nazvan: Bilo Jednom U Americi

Žanr: Kriminalistički | Drama | Istorijski

Režija: Sergio Leone

Glumci: Robert De Niro, James Woods, Elizabeth McGovern...

Priča:

Gangster iz vremena Prohibicije, inače Jevrej, posle 30 godina se vraća u Bruklin. Još jednom mora da se suoči sa duhovima i kajanjima iz prošlosti.

Moj osvrt:

Once upon a time in America ne bih svrstavao u gangsterske ili filmove o mafiji. Kao takav, on nije ni malo impresivan. Ono što definitivno možemo reći, dok on priča priču o svojim likovima u isto vreme se priča bajka o Americi. Priča se hrabro i kritički. Naslov kaže "Once upon a time..." ili kako bi mi rekli, "nekada davno". Tako počinju bajke. Na neki način film govori da ta bajkovita Amerika, Amerika šansi nije baš takva kakvu zamišljamo. Kroz ceo film, sve ono dobro ljudima je na dohvat ruke i nekako izgleda da je lako doći do toga. Ali opet, sve to što je dobro svima njima konstanno izmiče. I kada je san dosanjan, on nije ono iz očekivanja. Surova istina je ta da san ne traje dugo. 

 

Film predstavlja jedno veliko sećanje. Lepo je ovo predstavljeno. Kada bi svako od nas pričao priču, osvrnuo bi se na momente koji su nam obeležili život, na stvari za koje nas i dalje vežu jake emocije. Kroz priču nas vodi jedna osoba (Nudls - De Niro) ali ovo nikako nije priča samo o njemu. Ne zaluđujmo se da je samo ovaj čovek taj čiju priču pratimo. Pogledajte emotivne momente na koje se on vraća. Da li postoji jedan jedini od tih momenta koji nije značajan za još nekog? Da li je ovaj čovek sam u nekom od tih momenata ili se i drugi likovi provlače kroz scenu ili priču? Nikada samo njegova emocija nije pod svetlom. 

 

Hteo sam da ovo sačuvam za kraj ali nekako je prirodno naišlo sada. Kao gangestrski film, ovo je za mene totalno nezanimljivo. Ovi ljudi su mogli biti bilo šta drugo. Ovaj film je kolekcija emocija koja je pretočena u prelepe slike i tonove. Nema puno ovakvih filmova koji donose život kroz jednostavne, lagane scene. Scene su spore, nekad se čine predugim i skoro nikada se ne dešava nešto neviđeno i spektakularno. Ali opet, svaka od tih scena je za mene predstavljala stoprocentnu emociju i veliko uživanje. Za primer, uzeću scenu kada Nudls posećuje grobnicu svojih prijatelja. Scena traje dugo. Nudls razgleda grobnicu, razgleda linije građevine, vrata, imena. Vidite, ništa se tu ne dešava posebno ali ta scena govori toliko o svima njima i o trenutnom emotivnom stanju čoveka. 

 

Postoji nešto bez čega te scene ipak ne bi bile uspešne. Koliko god da su dobro usnimljene ako zapušite uši, najveći deo, ako ne i cela emocija će nestati. Veliki Morikone je kroz svoju muziku doneo ne samo emociju i raspoloženje već i neku notu doba koje pratimo. Na osnovu njegove muzike ćete prepoznati ne samo ljubav i tugu, već i to da li je ono što gledamo sećanje, prošlost, sadašnjost ili potencijalni događaj. Kroz muziku ovog čoveka se ocrtava sva snaga umetnika i genija. 

 

Zanimljivo je kada vidimo čega se sve to čovek seća. Obratite pažnju, čovek neretko pokazuje bogatstvo koje ima ali ni jedno sećanje nije posvećeno nekom velikom uživanju u tome. Na kraju puta čovek se seća dve stvari - prijateljstva i ljubavi. To je ono što nam obeleži život. I koliko god uspeha videli u životima ovih ljudi, vidimo da tu postoji dosta gorkih sećanja. Rekao sam već, bajke su ovim ljudima na dohvat ruke. Neretko oni dođu do toga što su želeli. Ali žrtve koje podnose su ono što najviše odjekuje u njihovoj prošlosti i ono što boli. Šta su te žrtve? Šta je to propušteno što čovek ne može da zaboravi? Odgovor je isti. To nije posao koji nas potencijalno čini bogatim i koji predstavlja naš uspeh. To je ono što nam je najvrednije - prijateljstvo i ljubav. 

 

Film pokriva dobar deo odrastanja likova čije priče pratimo. I tu počinje sudar američke bajke sa realnošću. Umesto da gledamo decu koja odrastaju uz igru, njihova igra se meša sa krađom, opasnim radnjama i opasnošću po život. Većina ljudi koji imaju kako tako normalan život, prelaze postepeno iz detinjstva ka odrastanju. U jednom momentu igračke nam deluju neozbiljno, igre smo prerasli i počinjemo da razmišljamo u drugom smeru. I kako stasavamo, stičemo odgovornost. Najgora stvar je kada dete propusti period u kom se igra. To dete odraste sa jako ograničenom maštom. Mašta mu se svodi na materijalni uspeh. Detinjstvo ovih momaka ide ka uspehu u nečemu što je posao odraslih i što je jako opasno. Izlazak iz detinjstva je previše nagao i tragičan. Američka bajka je započela krvlju. 

 

Bez obzira da li je ono što gledamo lepo ili ne, bez obzira da li su pred nama problemi ili proslave, prijateljstvo je uvek iznad svega. I to je fascinantno. Koliko puta vidimo razmirice među prijateljima i one se rešavaju jako brzo. Zašto? Zato što postoji ogromno poštovanje. Imamo Nudlsa i Maksa koji su nekako obojica stvoreni za vođe. Takva dvojica u normalnim uslovima teško funkcionišu a kamo li u ekstremnim kao u filmu. Uprkos tome ovaj dvojac je neverovatan. Svaka razmirica, svaka nesuglasica deluje tako da pomislimo da se sprema veliki rat. I kada očekujemo rat, dobijemo prelepi antiklimaks i dokaz zapanjujućeg prijateljstva. 

 

Imamo prelepu i u isto vreme bolnu ljubavnu priču. Uspeli su da je dostave tako da izbori likova budu validni. Bez trunke patetike likovi mogu da prigrle ljubav a odreknu se sna i obratno. Neverovatno zvuči ali ta ljubavna priča u detinjstvu mi je mnogo upečatljivija nego u zrelim godinama kada odluke imaju veće posledice. Dženfer Koneli ima velike zasluge za to. Još kao prelepa klinka je uspela da odiše inteligencijom i ubedljivom glumom. Biću slobodan i reći da je ubedljivija nego Elizabet MekGovern koja veoma dobro tumači stariju verziju Debore. Jedina mana ovog dela pa možda i celog filma je Skot Tiler koji tumači mladu verziju Nudlsa. Užasavajuće je neubedljiv i neprirodan. Ne očekujem veliku glumu od klinaca iako oni to nekada dostave ali momak je na žalost jedva gledljiv. 

 

No kada je prijateljstvo u pitanju, imamo dva sporedna lika. Bandu ne čine naravno samo Nudls i Maks već su tu i njihova dva prijatelja. Koliko god delovali kao sporednjaci, oni samo pojačavaju utisak velikog prijateljstva. Odani su u svakoj prokletoj sceni i prate ovu dvojicu u svakom momentu. Čak jedna mirnija scena govori i više o tome nego mnoge teške ili akcione. U jednom momentu slavlja, Maks nazdravlja sa ovom dvojicom dok Nudls stoji sa devojkom sa strane. Jasno se vidi briga ove dvojice i osećaj da nešto nije u redu jer Nudls ne nazdravlja sa njima. Strah za prijateljstvo je mnogo veći od straha za život. 

 

I onda dolazimo do toga kako su svi oni promašeni. U cilju dostizanja tog nekog američkog sna i bajke za koju su živeli, svako od likova se odriče nečega. Gledali smo nesrećno detinjstvo i teško odrastanje, gledali smo ubistva i rizikovanje života, gledali smo pucnjavu, silovanja, tuče ali smo sve te odvratnosti pregurali uz prijateljstvo. U tim momentima ni jedan od likova nije došao do onoga što želi. Krenimo od Debore. Ona se svesno odriče ljubavi svog života da bi uspela u glumi. Njen izbor izgleda savršeno opravdano ali da li je ona na kraju srećna? Maks pri samom kraju priče deluje užasno rastrzano. Ceo film gledamo kako savršeno drži stvari pod kontrolom i uvek gleda šta radi. Tek na kraju filma vidimo zašto je bio toliko uzdrman. On je žrtvovao prijateljstvo. Da li ga je taj uspeh učinio srećnim? 

 

Šta je sa Nudlsom? E tu je priča nešto drugačija. Nudls je najemotivniji od svih i on je nešto najpribližnije običnom čoveku, koliko god to izgledalo čudno. Pogledajte na kraju, kada se saberu računi, on ne sudi nikom sem sebi. On voli život. On se nije odrekao ničega. Zato se vratio i zato ne želi da ode dok ne zaokruži priču. I kada je zaorkuži on nije pobednik. Njegova sećanja i dalje bole. Njegov gubitak je nenadoknadiv. U čemu je stvar? Stvar je u tome što i dalje on voli to što je proživeo, on voli sve to što je izgubio. To su stvari koje su ga vukle, koje su ga terale da ide dalje. To su stvari koje je voleo i koje su ga činile iskreno srećnim. Kako god su se završile, koliko god su istrulile, on voli njih onakve kakve su bile u punoj snazi. Ne odriče ih se i dalje živi na njima. Nema tu velike filozofije, samo  "It's just the way I see things..."

Zanimljivosti:

De Niro je tražio da Vuds u jednoj sceni nosi savršeno bele zube. Producenti su to odbili zbog troškova ali je De Niro sam platio za njih.

Bar u kom se momci premišljaju da li da uzmu dolar ili da opljačkaju čoveka je najstariji aktivni bar u Americi. Morikoneova muzika u ovom filmu, za koju se smatra da je njegova najbolja ikada komponovana za film, nije bila nominovana za oskara zbog greške u papirologiji. Prvi film Dženifer Koneli. Inicijalno, film je trajao negde između 8 i 10 sati. Leone je to isekao na šest i želeo je da objavi u tri filma ali su producenti tražili da još skrati priču. Na kraju je film je trajao nešto manje od četiri sata.

Romantična večera na koju idu Nudls i Debora snimana je u Veneciji a sudbonosan povratak s nje je sniman u Nju Džersiju. Šest scenarista, uljučujući i Leona je radilo kako bi prilagodili knjigu i napisali scenario. Ovo je jedan od dva film sa De Nirom koji se završavaju pesmom God Bless America. Drugi je The Deer Hunter. Dario Argento, koji je blisko sarađivao sa Leoneom na filmu Bilo Jednom na Divljem Zapadu,  bio je oduševljen glumom Dženifer Koneli koja se kasnije pojavila u njegovom filmu Phenomena. Originalno u glavnim ulogama umesto De Nira i Vudsa su trebali da se pojave Žerar Depardje i Ričard Drajfus.

200 glumaca je prošlo audiciju za ulogu Maksa. Leone je odbio da režira Kuma, zbog čega je kasnije zažalio ali je bio ispirisan tim filmom dok je pravio ovaj. U sceni gde se Debora skida gola rečeno je da je mladu Dženifer Koneli menjala druga glumica, ali to nije tačno. Zbog toga su producenti tražili da se ta scena izbaci pa je u filmu ostao njen samo mali delić. Al Paćino i Džek Nikolson su odbili glavnu ulogu. De Niro je prvi glumac koji je izabran. Film je rađen po autobiografskoj knjizi Harija "Nudls" Greja.

Naj scena:

"It's just the way I see things..." 

Savršen verbalni duel, snažna, emotivna scena.

Moja ocena: 10/10