Sleepaway Camp (1983)

Kod nas nazvan: Kamp za Prespavati
Žanr: Horor
Režija: Robert Hiltzik
Glumci: Felissa Rose, Jonathan Tiersten, Karen Fields...

Priča:
Anđela Bejker, istraumirana i veoma stidljiva devojka, poslata je u letnji kamp sa rođakom. Nedgo posle dolaska, ko god joj učini nešto nažao, plati životom.

Moj osvrt:
Sleepaway Camp počinje kao i 99.99% slešera na planeti zemlji, scenom iz prošlosti u kojoj vidimo neku nepažnjom izazvanu nesreću. U većini slešera, nešto godina kasnije gledamo osvetu onima koji su tu nesreću izazvali. Ali ne i ovde. Ovde je taj uvod iskorišćen kako bi krajnji obrt ostavio jači utisak. Da li je to loše? Nije, ali na kraju krajeva nema skoro nikakve veze sa pričom. 

Kada kažemo loša gluma, mislimo na preglumljivanje, mislimo na totalno odustvo spontanosti i prirodnog ponašanja kod glumaca. Mirne duše tvrdim da je ovo nov nivo lošega. Od prvog do poslednjeg glumca (osim eventualno glavne glumičice) svi su dotakli najviši mogući nivo lošega. Zapravo, ovo nije najgore ikada, ovo je toliko loše da ispada dobro. Mega treš u kom uživaš zato što je poseban nivo lošega. 

Likovi - o čoveče, ne samo da je gluma očajna, likovi su uglavnom stoprocentni, čistokrvni, rasni, dvadesetčetvorokaratni šablonjeri. Sva ona klinačka izveštačena prepiranja, dobacivanja, laprdanja, svi oni užasavajući dijalozi rasprave, svi oni likovi koji su stvoreni da iritiraju, sve ćete ovde videti. Ok, njima je uloga da budu lovina, ali brate, neke trpim ceo film. Nemam ti ja tri života sine. 

Glavni problem je što nema nekog razvoja priče. Nema nekih tragova koji bi vas naterali da sumnjate na nekog. Od prvog momenta dolaska u kamp do samog kraja i raspleta nema ama baš ništa posebno što donosi neki benefit celoj priči. Komotno možete sa početka skočiti na kraj i to je to. Neko uvredi devojčicu - taj umre. To je sve. Ubica se realno zna od skoro prvog momenta. Samo se kao čeka taj rasplet da potvrdi ono što svi znamo. Tako da se sve svodi na čekanje egzekucije žrtvi obeleženih time što su se zamerili jednoj čudnoj devojčici. Same egzekucije su pomalo maštovite. Ali najveći problem je što nema neke tenzije. Jednostavno znamo šta ide, znamo kada ide i znamo kome se sprema. 

Zbog jedne stvari sam gledao šta je sve Robert Hiltzik režirao. Želeo sam da nađem patern. Na žalost sem ovog filma i Return to Sleepaway Camp nema ništa. Braćo i sestre, ja veću fascinaciju muškim telom nisam video na filmu. Ceo film je prepun polugolih dečaka i momaka. Dečaci su u većini u kampu. Devojke vidimo da su lepuškaste (dok ne progovore jer tad počnu da iritiraju) ali njihov fizički izgled se ne ističe. Zato muška tela šibaju na sve strane. Samo kratki šorcići, napeti mišići i mnogo testosterona. Pazite na slici dole jednog vaspitača iz kampa. Iskreno, ovaj mučenik je najdraži i najbolji lik u celom filmu.

Ne bih puno o nelogičnostima. Držaću se samo jedne. Uprkos tolikim ubistvima/smrtima u kampu, niko od roditelja ne povlači svoje dete iz kampa. Jebiga, nečije dete je ubijeno. Ma neće valjda i moje, nisam toliki baksuz. Uprava kampa ne zove nikog da pazi i dežura. Ne trude se da sačuvaju decu koja su tu. Čak ni sami ne istražuju ko bi mogao biti taj koji seje smrt. Da mozgoslom bude još veći, šalju klince da noće u šumi. U stvarnom životu misilm da bi se pravi ubica smorio od odsustva bilo kakvog izazova i odustao bi. Bukvalno je ostalo da likovi sami natrčavaju na nož. 

Pre priče o samom raspletu po kom je film i čuven, još jedna stvar koja mi je malo šuplja. Zašto ubica radi to što radi? Kome se sveti? Šta ga je načinilo takvim? Zašto je osetljiv na stvari na koje je osetljiv? To je ono što je filmu izmaklo. Upravo kada sam rekao da možete pogledati početak i kraj filma i ništa nećete propustiti, mislio sam na odsustvo razvoja lika ubice i bilo kakve priče o njemu. 

I sada dolazimo do čuvenog obrta. Obrt je odličan. Predstavljen je sjajno, deluje kao čistokrvna horor scena i zaista ostavlja dobar utisak. No šta je tu problem. Ovakav obrt osim šok momenta ne donosi ništa. Priče o ubici i nema, razvoja njegovog lika još manje. Imaš sjajan obrt ali nemaš priču na koju on može da utiče, koju on iz korena menja. To ne valja. Obrt treba da promeni sve u šta si verovao u filmu, da ti izvrne celu priču naopako. Na žalost ovaj samo predstavlja lep šok momenat i ništa više. 

I opet, ne mogu da ocrnim ovaj film ocenom. Ima toliko loših momenata koji su toliko loši da su zapravo dobri. Ima taj šok momenat na kraju koji je opet lepo odrađen. Film je blentav celom svojom dužinom ali je u toj blentavosti, u užasnoj glumi koju gledamo, u svom onim likovima koji su idioti kroz decenije slešera, za divno čudo uspeo da bude dopadljiv. Nekako blista u svojoj promašenosti.

Zanimljivosti:
Originalni posteri su povučeni jer se Crveni Krst žalio zbog crvenog krsta koji je bio na posterima. Vili Kuškin, koji glumi Mocarta koga klinci zlostavljaju ceo film, bio je zaista zlostavljan tokom snimanja od strane drugih momaka. Na kraju je Frenk Trent Saladino morao da reaguje kako bi smirio momke. Film je neočekivano postao hit i kultni horor klasik. Zaradio je 30 puta više nego što je uloženo u njega. 

Robert Hiltzik koji je režirao ovaj film, išao je kao dete u kamp koji je ovde korišćen za potrebe snimanja. Majkl Kelinov poslednji film. On je bio jako bolestan tokom snimanja ali je izdržao do kraja uz dosta truda. Umro je od raka pluća u avgustu 1983, tri meseca pre nego što je film prikazan. U sceni kada se čamac izvrne, Džon E. Dan je rasekao ruku na oštar kamen i završio je u bolnici. Film je sniman u ranu jesen ali kako se radnja odvija u leto, lišće i trava su prskani zelenom bojom kako bi se sačuvao kontinuitet.

Naj scena:

Rasplet

Moja ocena: 5/10