Ljubavni slučaj ili tragedija službenice P.T.T. (1967)

Alternativni naziv: A Love Affair, or the Case of the Missing Switchboard Operator
Žanr: Komedija | Drama | Ljubavni
Režija: Dušan Makavejev
Glumci: Eva Ras, Slobodan Aligrudić, Ružica Sokić...

Priča:
Posle mnogih avantura, mlada radnica poštanskog ureda započinje ljubavnu vezu sa ozbiljnim mladićem. Ali, prilikom njegovog dužeg službenog puta, usamljena poštarka podleže udvaranjima nasrtljivog kolege. Između službenice koja je zatrudnela i prevarenog mladića, nakon njegovog povratka, dolazi do oštrih sukoba koji se tragično završavaju...

Moj osvrt:
Ako ste nespremni, ovaj film će vam zavaliti šamarčinu jako brzo. Otvaranje filma je lagano, drugarice, priče i pričice, upoznavanja, la la la la sunce sija, lipo mi je, lipo mi je, moj galebe i onda odjednom pronađen leš i uhvati vas takva zima da nema te peći koja može da vas zagreje. Iz nečega što bi trebala biti ljubav koja označava početak dolazimo do definitivnog kraja priče. Kraj priče na samom početku. Zvuči suludo ali je tako. 

U filmu vidimo i dokumentarni pristup temama. Imamo dva stručnjaka, jednog čija tema je seksualnost, drugog čija tema je kriminalistika. I nekako u ovoj priči to deluje kao (crni) humor. Izgleda kao da neko želi da nam objasni nešto što smo prethodno pogledali ili ćemo pogledati a kada vidimo to što je tema izlaganja, utisak je u potpunosti drugačiji. Nekako, Makavejev navede da se život prilično pokaki po svakoj teoriji koja pokušava da ga objasni. 

Prvo, teoretisanje o seksualnosti izgleda smešno, šturo i siromašno naspram samih postupaka koji slede. Ne možeš savršeno definisati emociju i seksualnost i seksualni čin staviti pod grupu ili hemijski proces. Sve u svemu, izlaganje na temu seksa i seksualnosti deluje zaista kao humor. Neko nam objašnjava šta je iza toga a zapravo jedan momenat strasti je dovoljan da pobriše sve racionalno u glavi i natera nas da se potčinimo toj želji koju ne možemo obuzdati. 

Na drugoj strani kada vidimo to neko izlaganje o kriminalistici i zločinima, odnos je isti, ali ono što gledamo van toga je neuporedivo surovije. Kao što prvo izlaganje pokušava da seks stavi pod neki šablon, ovo drugo izlaganje na nei način poništava ono što čovek jeste. Akcenat je na otkrivanju zločina i zločinca ali tu gubimo čoveka. Kako? Tako što je žrtva samo deo algoritma, samo reč. Zbog toga kada vidimo scene koje su tema ovog izlaganja, neuporedivo smo više šokirani i zgroženi. 

Ceo film funkcioniše sa ovim kontrastima. Možda najjači je posmatranje tela u ljubavnom činu i posmatranje tog istog tela na stolu za autopsiju. U prvom slučaju, to telo je upoređivano sa svilom i ide se dalje od onoga što vidimo. Rađa se lepa emocija, govore se lepe reči i to telo, mlade, lepe i zanosne Eve Ras, predstavlja fascinaciju. Nasuprot tome, na stolu za autopsiju, telo je svedeno na hrpu mesa. Upravo ovo je jedna od poruka filma, uništavanje lepote, zanosa i degradiranje onoga što emocija i čovek predstavljaju. 

Da se na neki način nadovežem na kraj prethodnog pasusa. Prvu ljubavnu scenu ne vidimo. Umesto toga, kada ta scena treba da krene, vidimo samo početak ljubavnog čina i film se fokusira na emisiju na TV-u u kojoj vidimo rušenje krsta od strane komunističkog režima. Pogledajte ovde šta je sreća za pojedinca, za par koji vodi ljubav: ljubav, strast, lepota. Nasuprot tome, pogledajte šta je sreća mase koja vlada: rušenje. 

Ako gledamo par u filmu, ljubav je akcentovana konstantno. Zajedno su srećni, rade lepe stvari jedno za drugo i nekako ta ljubav polako prerasta u nešto što podseća na brak. Ako se odaljimo nekoliko koraka i pogledamo svet oko njih, vidimo ruglo. Grad je porušen i ruiniran u svakoj sceni. Zgrade su u raspadnom stanju i izgledaju tužno. U sobi u kojoj žive retko šta valja i retko šta radi. Montiranje tuša dolazi kao praznik. Makavejev uz ono što gledamo skoro u svakoj sceni potencira na ovako nečemu. Lepota tu dolazi kao paradoks, kao nešto što štrči. 

Sledeća kritika je usmerena na okupiranu umetnost. Muzika koja se sluša, slika koje vidimo, ono što je prikazano na tv-u je jednostavno zaraženo i silovano režimom - tada komunizmom. Nema umetničke slobode. Znate li šta je najvrednije od svega. Upravo ovaj film je imao iste probleme. Bio je zabranjivan. Bio je smeo da kaže to što misli, bio je smeo da pokaže više nego što je dozvoljeno i zbog toga je zabranjivan. Umetnost potčinjena režimu je poražena.

Elem, pomenuo sam već da na TV-u gledamo rušenje krsta. Pesma koja nam se servira više zvuči kao marš dok je vesela, ljubavna pesma koju peva Eva smatrana dosadnom i neprikladnom. Na zidu nema slike nekog umetnika već su simboli komunizma. Očigledan ne okršaj Makavejeva sa režimom. Komunizam naprosto pršti na sve strane. E sada, tu Makavejev uvodi u priču najezdu pacova. Vidite li paralelu? 

Makavejev se ne libi da pokaže Evino golo telo kroz ceo film. I to su prelepe i za ono vreme jako smele scene. Ženska lepota naprosto blista iz Evinog tela i u svom tom ruglu predstavlja svetlost. I ta svetlost koja je suprotstavljena svemu odvratnom, besmislenom i lošem je mučki ugašena, i u filmu i u sudbini koju je i sam film doživljavao. Smeli su osporavani ali vreme pokaže njihovu veličinu. 

Braćo i sestre, sve ovo o čemu pišem film je uspeo da ispriča za tek nešto malo više od sat vremena. Makavejev je ovim filmom pokazao inteligenciju i hrabrost. Uspeo je da napravi nešto što je prevazišlo granice ove napaćene zemlje. I sama legendarna scena, tačnije kanjen kadar sa nagom Evom i crnom mačkom je naslovnica svetske Enciklopedije filmske fotografije. Ovaj velikan nas je napustio januara ove godine. Slava mu.

Zanimljivosti:
Film je u Velikoj Britaniji odbijen u svom originalnom izdanju zato što su se videle stidne dlačice. Džon Traveljan koji očigledno nije razumeo umetnički aspekt filma je rekao da ovde ima film sa nekoliko sisa. Ne smatra da je naročito dobar ali ga može prodati bioskopima gde se prikazuju porno filmovi. Kada Eva Ras šeta ulicom, vidi se plakat za pozorišnu predstavu i njeno ime kao ime glavne glumice.

Kada je scena sa crnom mačkom u pitanju, Makavejev je rekao: "Scena u kojoj je golo, belo ljudsko telo i crna mačka, koju sam želeo da snimim sa Evom Ras u filmu "Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT", stalno mi se vrtela po glavi. A mačka nikako nije htela da se smesti i smiri u kadru, pa smo joj davali hrenovke i pileće nogice. Ali, ona je ipak poludela i počela da grebe Evu Ras po stražnjici. Da bismo snimili scenu, na setu smo na kraju imali četiri mačke, jer smo shvatili da mačke ne vole da glume. Poslednja koju smo doveli, ipak, se smirila i sela tačno tamo gde smo zamislili, jer smo joj u mleko sipali malo rakije"

Naj scena:

...

Moja ocena: 8/10