Žanr: Akcija | Fantastika | Horor | Misterija | Triler
Režija: Panos Cosmatos
Glumci: Nicolas Cage, Andrea Riseborough, Linus Roache...
Priča:
Miran život para u izolovanoj šumi je brutalno uništen od strane košmarnog kulta i demosnkih ubica koje su naterale čoveka na nadrealni pohod za osvetom.
Moj osvrt:
Mandy je pre svega opasno čudan film. Pokušao je i povremeno uspeo da spoji stvari koje su nespojive, tako da mu se ne može osporiti ta mestimična originalnost. Čini se takođe da priča neku veću priču, da nosi neku simboliku i nešto više od onog što vidimo. Ali na žalost, iako se pretvara da to radi, Mandy je prilično siromašan kada je ta neka veća priča u pitanju. Momenti dosade i suludi zabavni momenti se smenjuju tako da nikada nisi načisto šta zapravo gledaš.
Režija: Panos Cosmatos
Glumci: Nicolas Cage, Andrea Riseborough, Linus Roache...
Priča:
Miran život para u izolovanoj šumi je brutalno uništen od strane košmarnog kulta i demosnkih ubica koje su naterale čoveka na nadrealni pohod za osvetom.
Moj osvrt:
Mandy je pre svega opasno čudan film. Pokušao je i povremeno uspeo da spoji stvari koje su nespojive, tako da mu se ne može osporiti ta mestimična originalnost. Čini se takođe da priča neku veću priču, da nosi neku simboliku i nešto više od onog što vidimo. Ali na žalost, iako se pretvara da to radi, Mandy je prilično siromašan kada je ta neka veća priča u pitanju. Momenti dosade i suludi zabavni momenti se smenjuju tako da nikada nisi načisto šta zapravo gledaš.
Braćo i sestre, ovako suludu upotrebu boja ćete retko videti. Podseća malo na Void Gaspara Noea ali ovde se boje prelivaju i vrište u svakoj sceni. Da li one ovde nose nešto? Donekle atmosferu. Da li znače nešto? Na žalost ništa. Samo čine ovaj film šarenijim i čudnijim. Povremeno se stiče utisak i da je ovo pravio neko na LSD-u i da je nas koji gledamo ovaj film ubedio da smo na LSD-u.
Film je spor, i to na više načina. Prvo, treba mu pola filma za zaplet. Imamo sat vremena mučenja pre nego što se nešto zaista desi. Drugo, sem u nekoliko scena akcije, likovi se kreću sporo i što je najgore, pričaju jako sporo. U jednom momentu sam proverio brzinu na playeru misleći da sam slučajno usporio film. Ne zezam se. Čak i u dijalozima to zvuči jako sporo. Na to dodajte da su dijalozi uglavnom dugi i dosadni. Kada likovi krenu da razgovaraju, neretko će se desiti da ih izgubite u jednom momentu. Kada se vratite u tok, shvatite da ništa niste propustili i da likovi i dalje drve istu priču.
Kada se film konačno "zaplete", kada dođe do sudbonosnog događaja, za divno čudo ovo postaje gledljivo. E sada, imao sam neki "Pobesneli Maks" utisak. Priča me je podsećala na to, čudni negativci su me podsećali na to. Na žalost, nema ovo ni trunku onog Maksovog adrenalina a ni ludila. Mandy od tog momenta postaje jako brutalan, krvav i sulud film. Moram da priznam da sam uživao u nekim segmentima.
Iako je povremeno te duele film izuseravao dijalogom, borbe Nikija Kejdža sa demonima, ludacima i spodobama su pravi užitak. Imao sam povremeno utisak da gledam one stare treš horore a zahvaljujući idiotskom dijalogu i horor komedije. Evo primer tog dijaloga. Neško je vezan za radijator pri čemu mu spodoba prilazi sa nožem da ga ubije. Neško joj kaže da je nevaljala pahulja. ŠKK?!? No srećom krvopljus i ludilo pokriju nekako ove gluposti. Postoji neka dobra doza crnog humora u svemu ovome a kao što rekoh, ne manjka ni originalnosti. Uostalom, da li ste negde gledali duel motornim testerama.
Moram da pomenem i muziku koja je odlična. U uvodu imamo laganu pesmu, neku koja više pripada dramama sedamdesetih nego ovakvom filmu. Potom gomila dubokih i mračnih tonova je obeležila zaplet. Kada krene krvoproliće, tada kreće i muzičko prženje. Kada razmislite, muzika zaista čini najbolje za atmosferu u filmu. Kada se priča razvija, vidimo neku emotivnu dramicu dvoje ljudi, tada je muzika blaga. Kada kreće zaplet, muzika preti zajedno sa pričom. I kada treba dići adrenalin, muzika postaje tvrđa i brža.
Krvavi pohod glavnog lika me je, moram priznati, podsetio na odl skul video igre u kojim se sukobiš sa demonima koji dolaze u tvoj svet da bi konačno otišao na njihovu teritoriju da ih poraziš. Recimo stari, legendarni, vazda relevatni Doom gde se igra završava u samom paklu. Tako je nekako i ovde, gde Kejdž ide ka krajnjem neprijatelju i silazi u njegov svet. Nekako mi je prijalo ovo jer me je podsetilo na lep deo detinjstva. U ovim momentima sam pomislio da ima nade za ovaj film.
No, kada silaziš u Pakao, trebao bi videti rogatog, nečastivog zar ne. Upravo tu me je ovaj film razočarao. Glavni negativac je metiljavko. U jednom momentu on priziva tamo neke demone i okuplja grupicu ljudi koji ga obožavaju. U drugom hoće da plače jer mu se neko smeje u lice. Umesto da vidimo neku moć tog zla, zlo je ovde neko smešno ludilo i nije nam jasno kako je uspelo da privuče toliko ljudi i spodoba uz sebe. Glavni negativac je bio totalni antiklimaks u svakoj sceni.
Mandy svakako vredi pogledati. Nema puno ovakvih filmova. Nije epohalan, nije ispričao ništa veliko ali opet, ima svetlih momenata za ljude kojima ovakve stvari prijaju. Od loših stvari imamo previše sporih scena, očajan dijalog neubedljivog negativca. Od dobrih, imamo sulude, brutalne scene i elemente koji na prvi pogled deluju nesklopivo.
Zanimljivosti:
Oružje koje je iskovao Red je omaž logou metal benda Celtic Frost. Film je u kanu doživeo četvorominutne ovacije. Knjiga koju čita Mendi "Seeker of the Serpent's Kiss" zapravo ne postoji. Panos Kosmatos je inicijalno planirao Kejdža za ulogu glavnog negativca jer je inicijalna ideja bila sukob starog sa mladim a Kejdž nije dovoljno mlad. Kejdžu se nije svidela ta uloga. Kasnije su se upoznali dobro i posle nekoliko razgovora o životu, Kosmatos je ipak ponudio Kejdžu glavnu ulogu. Kosmatos je izjavio kako je duel motornim testerama bio pravi pakao snimiti.
Naj scene:
Zanimljivosti:
Oružje koje je iskovao Red je omaž logou metal benda Celtic Frost. Film je u kanu doživeo četvorominutne ovacije. Knjiga koju čita Mendi "Seeker of the Serpent's Kiss" zapravo ne postoji. Panos Kosmatos je inicijalno planirao Kejdža za ulogu glavnog negativca jer je inicijalna ideja bila sukob starog sa mladim a Kejdž nije dovoljno mlad. Kejdžu se nije svidela ta uloga. Kasnije su se upoznali dobro i posle nekoliko razgovora o životu, Kosmatos je ipak ponudio Kejdžu glavnu ulogu. Kosmatos je izjavio kako je duel motornim testerama bio pravi pakao snimiti.
Naj scene:
Red vs. Frikovi
Moja ocena: 6/10
It's not my cup of tea
ОдговориИзбришиRazuumem te u potpunosti. Nije za svačiji stomak
ИзбришиA kakav ti je Beyond the black rainbow? Isti reziser je u pitanju.
ОдговориИзбришиNisam gledao. Znam da je Dr.Ghoul rekao da mu je Beyond the black rainbow bolji tako da ću ubaciti to u listu. Mandy mi je bio dovoljno simpatičan pa ako je taj bolji, valja overiti.
ИзбришиSamo da napomenem jedan izuzetno potcenjen film Bringing Out the Dead (1999).Režiju potpisuje Martin Scorsese a glavna uloga naravno Nicolas Cage.
ОдговориИзбришиImam ovo u listi ali do ovog momenta pojma nisam imao da ga je Scorsese režirao.
ИзбришиMene je atmosfera tog filma donekle podsetila na Taksistu. Ne poredim naravno, samo konstatujem :)
ИзбришиSjajni komentar koji je ostavio Boris Tiosavljević na Facebook stranici:
ОдговориИзбришиFilm se otvara poslednjim recima pre egzekucije injekcijom ("When I die, bury me deep, lay two speakers at my feet, put some headphones on my head and rock and roll me when I'm dead.") nekog lika koji je pod dejstvom kokaina opljackao, kidnapovao i ubio jednu osobu. Dakle, u startu imamo film sa kidnapovanjem i ubistvima a pod dejstvom droga. Zatim kad pocinje film preko celog ekrana pise ime pesme koja ide u tom trenutku "Starless" benda King Crimson, sa albuma koji se zove Red, sto nije slucajno jer se i Kejdzov lik zove Red. Filmovi inace nikad ne pocinju tako pa nam time reziser skrece paznju da je na pocetku avanture glavni lik starless a na kraju filma pejzaz je ispunjen gomilom zvezda, dakle, ispunio je misiju. On kaze da mu je omiljena planeta Jupiter. Mars je Crvena planeta, a bog rata, Mars je Jupiterov sin, zato je Red nezaustavljiv u svojoj osveti. Njegovo oruzje izgleda identicno kao slovo F iz imena benda Celtic Frost, Cosmatosove omiljene grupe i po njegovim recima treba da u neku ruku predstavlja fizicku manifestaciju njegovog bola i gneva zbog onog sto se desilo Mandy. Pored rimskih bogova film je pun hriscanske simbolike i omaza drugim filmovima - 4 (motorizovana) jahaca apokalipse koji lice na Cenobites, bodljikava zica nalik kruni od trnja koja je Redu oko usta, ekser kojim mu je bila prikovana ruka kao Isusu na krstu, Dzeremaja ga je ranio nozem gde je rimski legionar ranio Isusa, "Do you like the Carpenters?" scena sa Dzeremajom a Isus je bio stolar... S Dzeremajom u vezi, scena "Don't you fucking look at me!" je copy paste iz Blue Velveta, a glumac koji tumaci ovu ulogu je i u stvarnom zivotu vodja kulta. Inace ova scena reflektuje mnoge takve vodje kultova (Dejvid Kores, Carls Menson i vodja Aum Sinrikjo teroristickog kulta iz Japana) koji su kao i Dzeremaja bili neuspesni muzicari i jako se vredjali kada bi im neko kritikovao muziku. Kao i Menson, i Dzeremaja svoje zrtve zove svinjama i koristi LSD pre nego sto krene da ih muci i ubija. Crtani deo filma gde devojka koja predstavlja Mandy vadi smaragd iz ubijene zveri je diretan omaz na "Heavy Metal" (1981) crtac koji se sastoji iz vise vinjeta kojima je zajednicki imenilac Loc-Nar, inteligentni vanzemaljski entitet koji je izvor svog zla i svacija zelja (kao LotR prsten recimo). Loc-Nar izgleda takodje kao svetleci smaragd. Samim tim ova zver je Red, na majici ima zver, tigra i kad zavrsava osvetu nestaje i taj bes koji ga je gonio da ubija. Scena kod Hemicara sa tigrom koji izlazi iz kaveza je shodno tome metaforicka - unleash your inner beast (neposeredno pre nego sto je krenuo da se sveti). A i glavni glumac se preziva Cage (kavez). I sam Hemicar je vise metaforicki lik, bozansko stvorenje, sto vidimo kroz cinjenicu da bez problema potapa ruke u halucinogenu tecnost a svi ostali dobijaju uzasan trip od samo jedne kapi. Red na ledjima na majici ima broj 44, sto se odnosi na jedan od mojih omiljenih romana Tajanstveni stranac od Marka Tvena. U njemu imamo lika nalik na Mefista iz Dr Fausta koji se, u zavisnosti od verzije knjige (nezavrsena je) zove Satana ili Broj 44. Pored toga, broj 44 ima jos nekoliko znacenja ali da pomenem da se izmdju ostalog odnosi i na Son of Sam serijskog ubicu poznatog jos i kao .44 Caliber Killer. Red kaze Deremaji da se psihoticni ljudi dave tamo gde mistici plivaju. Ovo je parafraza neceg sto je rekao americki profesor komparativne mitologije i religije, Joseph Campbell, kog sam vec pominjao i odnosi se na prelaz iz sizofrenog u psihodelicni svet.
Dakle, film je zapravo mnogo bolji nego sto se u prvi mah cini, samo treba otkriti sve tragove. 🙂