Hereditary (2018)

Kod nas nazvan: Nasleđeno Zlo
Žanr: Drama | Horor | Misterija | Triler
Režija: Ari Aster
Glumci: Toni Collette, Milly Shapiro, Gabriel Byrne...

Priča:
Posle smrtnog slučaja, ožalošćenu porodicu proganjaju tragični i uznemirujući događaji koji otkrivaju mračnu tajnu.

Moj osvrt:
Posle The Witch, evo još jednog novog horora vrednog pažnje. Nije ovo u rangu The Witch ali uz nešto više truda u razvoju priče mogao je ovo biti vrhunski horor. No, kad je horor u pitanju, navikli smo da nas Holivud bombarduje uglavnom rimejkovima rimejka, idiotijama (Bird Box, Conjuring 2...), precenjenim filmićima (Quiet Place) a sve ih veže jedno - odsustvo zdravog razuma i najčešće odsustvo bilo kakve smislene priče. Gde je tu Hereditary? 

Pre svega, treba da vam bude jasno da ovaj film nigde ne žuri. Priča ide baš lagano kao i same scene. Nije to nužno loše ali falilo je malko ubrzavanja. Film solidno koristi to vreme pre svega da sasvim dobro kreira dramu između likova usputno nam dajući neke sitne detalje koje su vezane za samu misteriju. 

Ti detalji koje dobijamo nisu veliki (na žalost), nisu tako upečatljivi (na još veću žalost) ali ono što je dobro, nagoveštavaju više stvari. Nagoveštavaju mračno (sreća), onostrano (sreća, sreća) pa i okultno (sreća, sreća, radost). Tako da film kreira dobru dramu i daje nam male ali simpatične nagoveštaje da će (nekad) gadne stvari da se dese. 

Kada je drama u pitanju, tu je sveprisutan osećaj krivice. S obzirom na razvoj priče, ovde je bilo dosta potencijala. Film je upravo tu krivicu mogao koristiti kao napast, kao čudovište koje izvrće likove. Porodicu svakako razjeda tragedija. Krivica je došla kao bolan začin na to. Na žalost film je nekako u raspletu napustio šansu da krivica upravo vodi ovu priču nešto dalje. 

Dve stvari su vidno iritantne. Obe se ponavljaju golem broj puta. Prvo, kamera je na užasnutom licu nekog od likova i ta scena dobrano traje dok nam konačno ne prikažu nešto što taj lik vidi. Na žalost, to nije uvek tako užasvajuće ili šokantno. Mislim, nije loša ideja da mi prikažeš lice sleđeno strahom pa onda ono čega se lik uplašio ali jebiga, uplaši me barem malo. Na kraju skapiraš da likovi mogu imati taj izraz lica kad shvate da u supermarketu nema više ćeten alve u ponudi. To je tek horor. 

Druga stvar je overkil pretećom muzikom. Nedavno sam pisao o Već Viđeno filmu. Tu kada čika Marković servira muziku, kosa mi se na leđima digne. Tajming je besprekoran. Ovde ta muzika retko kad vodi ka nečemu zaista strašnom. Evo ga jedan relevantan primer. baaaam baaaaM baaaAM baaAAM baAAAM bAAAAM BAAAAM auto se parkirao ispred kuće. Jebemuživot. Pa kad praviš scenu sa pretećom muzikom, daj neki nagoveštaj, daj malo atmosfere, daj neku pretnju u sceni. Ovde kao da smrt duva u saksofon dok Peđa Strajnić čita rezultate srpske fudbalske treće lige zapad. 

Ako mi daješ horor od 2 sata, onda se potrudi da mi daš dovoljno horor elemenata. Ovde prva polovina filma zapravo i nije neki horor. Gledamo depresivnu, tešku dramu jedne porodice. Horor dođe tek kasnije i u finišu vidimo tek nekoliko scena. Što bre štediš na elementima jeze ako mi praviš horor film? Što si se stiso? 

Lik devojčice koji sjajno tumači Mili Šapiro je na kraju ostao neiskorišćen. Ček, zapravo sam loše krenuo ovaj pasus. Želeo sam da hvalim. Devojčica mi je delovala kao ključ priče. Njeno čudno ponašanje i rituali su zapravo neka prva misterija i oko nje se odvijalo dosta čudnih stvari. Mislim, nešto su kao napomenuli ali preslabo je to. Njen lik zaista nosi prvi deo filma i ona na neki način jeste prekretnica ali opet, mislim da je mogla biti upotrebljena nešto bolje pre tog prelomnog momenta. 

E sada, rasplet. taaam taaAM taAAM tAAAM TAAAM popio sam zadnji gutljaj piva iz čaše. Elem, zaplet je vazda popljuvan a ja sam opet mišljenja ne da je dobar, već da je mogao biti EPSKI. Nije on došao niotkuda, lepo je spreman ali previše je neodgovorenih pitanja. Nije izgubio film raspletom na kvalitetu zbog samog raspleta već zbog jebene lenjosti da mi ispričaš nešto što ti je na kraju ispao krucijalni momenat filma. Jako teško je ovo opisati bez spojlovanja ali pokušaću. 

Zamislite sada u filmu Saw da nismo videli skoro ništa od Kramera. Recimo da nam neko samo malo ispriča priču o ubici koji natera druge da se ubiju i to je to. Saw bi bio zabavan film ali bi izgubio najbolji deo. Sa Kramerom dobili smo motiv. Đe je ovde motiv? Hereditary nam servira tog svog kramera ali nam ne priča ništa o njemu. Mislim aj manite me da neko čini nešto zbog moći i slave i pobede na Mesamu. Za tako nešto je mogao naći lakši i bezbedniji način.

Druga stvar, kada vidimo rasplet i šta se dešava, zanima nas nešto više (čuj nešto više, zanima nas sve) o onome što vidimo. Ali ali ali to je šokantno, to je jezivo, to je brutalni rasplet. Hm, mogao bi biti, da si mi HEBENO ISPRIČAO BILO ŠTA O TOM RASPLETU I TOME ŠTO VIDIM. Ne tražim objašnjenje svega, samo tražim da mi ispričaš zašto se dešava to što vidim i zašto baš tako. Jel to teško majku mu? Pre toga si ubio više od sat i po skoro bez trunke akcije i priče o ovome što će se desiti. Objasni mi te stvari, a ne da mi imenuješ i kažeš "to tako ide, majkemi". 

Sad neko može da kaže, pa dobro, ni Exorcist npr nije pričao priču o Pazuzuu, samo smo znali da je on poseo devojčicu. Prc. Exorcist je ceo film posvetio delovanju tog demona. Tako smo videli čemu on služi i šta radi. Exorcist startuje horor bukvalno od prvog momenta filma dok ovde moram da čekam neubedljiv rasplet. Na kraju Exorcista, znali smo protiv čega se odvijala borba, znali smo šta zlo želi, znali smo za šta se borimo i znali smo uloge svakog od likova. Hereditary je na žalost to negde ispustio. 

No, uprkos kritikovanju, ovo je sasvim dobar film. Za uslove današnjeg holivuda, ovo je natprosečan horor. Drama je na mestu, potencijal je ogroman što je sjajno ali je slabo iskorišćen što je žalosno. Najbolje od svega je što ovo da je neko malo pažljiviji pravio, pričali bi o novom horor klasiku. No, smestite ovo među Bird Boxove, Quiet Placeove, Conjuringe, Purgeove i ostale hitove i videćete da Hereditary štrči zbog neuporedivo većeg kvaliteta.

Zanimljivosti:
Toni Kolet je rekla svom agentu da ne žli da glumi u mračnim filmovima. Želela je da radi samo u komedijama. Ali scenario za Hereditary joj se jako dopao i pristala je na ulogu. Ari Aster nije želeo da u film ubacuje štrecalice. Originalno, film je trajao oko 3 sata. Iz njega je izbačeno oko sat vremena dijaloga. Kako bi izveli scenu u kojoj kreda sama piše po tabli, ubacili su mali magnet u kredu i koristili magnet ispod table kako bi kreda pisala. Ovo je režiserski debi Arija Astera.

Naj scena:

Tragedija

Moja ocena: 7/10