The Wife (2017)

Kod nas nazvan: Žena
Žanr: Drama
Režija: Björn Runge
Glumci: Glenn Close, Jonathan Pryce, Max Irons...

Priča:
Žena preispituje životne odluke dok je na putu u Stokholm sa suprugom, gde on treba da primi Nobelovu nagradu za književnost.

Moj osvrt:
Nekako sam znao šta će se desiti sa ovim filmom. Lepa je ideja da hoćeš da pokažeš koliko je zapravo velika uloga supruge u uspesima njenog supruga. Moglo je ovo da bude posvećeno svim divnim suprugama i njihovoj neizmernoj podršci. Moglo je ovo da bude ljubavna pesma za sve te divne žene bez kojih ne možemo. Ali jebiga, zašto bi to neko pravio u ovo vreme. Ovo je vreme koje zahteva jebenu žrtvu, jebeni spetkakl, jebene borce za ljudska prava, prava žena, prava manjina, prava levog komarčevog jajceta. E takvi će se hraniti ovim filmom. Mi koji iskreno volimo film ćemo ostati gladni. 

Početak je razvučen. I to dobrano. Ono što je dobro je ljubav koju čovek pokazuje prema svojoj ženi. Sa njom deli momente svog uspeha i nekako se vidi ljubav koju gaji prema njoj. Ali ceo taj uvod gde on takve stvari ponavlja milion puta i ceo taj put do Stokholma i početno vrdalanje ne pričaju ama baš ništa. Film nas dobrano uspava. 

Dobro nije baš da nema tu ničega posebno. Ima jedan genijalan odnos pisca sa svojim nadrkanim sinom. Zašto je momak nadrkan? Ne zna. Ne znamo. Napisao je priču pa je utripovao da se tatku jako ne sviđa pa se svađa sa tatkom umesto da ga jebeno pita šta misliš o mojoj priči. I te njihove svađe su plod čistog scenarističkog imbecilizma. Kada ova dva čoveka konačno propričaju, u dve rečenice je rečeno nešto što je učinilo sve rasprave nepotrebnim. Zašto sam ja to morao da gledam? Ovakav lik sina idiota je nadasve nepotreban u filmu. A ne, čekaj, potreban je. A zašto? Pa da nastupi super keva, D Žena koja će da reši sukob između sina i supruga svoga. Mnjah. 

I onda se film vraća u prošlost. E to je bilo jako bolno gledati. Prvo, naš književnik u prošlosti je najneubedljivija verzija profesora, pisca, homo sapiensa, amebe, bilo jebeno čega. Ovako mrljavo napisan lik, ovako tunjavo odglumljen se retko viđa. Barem su se potrudili oko glumice koja je mlađa verzija D Žene. Ona je skroz ok i ubedljiva u onome što radi. Ali ovaj tunjavac, pa to majka hrani na kašičicu do fakulteta. ŠTAEOVO BRE?! Kakve floskule ovaj izgovara, kako je ovaj lik nevezan za književnost i za bilo kakvo smatranje. Ovo je školski primer kako ne treba. Ovo je uvreda za svakog profesora i pisca na planeti a i šire. 

I ljubavna priča iz prošlosti pokazuje nula uloženog truda. Respekt za ljubav koju žene imaju ka nama muškarcima, ali koliko god sam se trudio, nisam našao ovde ništa da se voli. Jebiga, nisu nam dali ništa sem metilja koji ume da govori i ima frizuricu. Ali neee, zašto mora da nas iko ubeđuje u nešto. Pa mi sve treba da primamo zdravo za gotovo. Ko nas jebe kad moramo da razmišljamo? Više ljubavi se vidi u tri sekunde bilo koje scene gde su ovo dvoje stari nego u toj strasnoj i ludoj mladosti. A šta je dovelo do takve ljubavi u starosti - da ga jebi ja nisam skapirao. 

Odnos koji vidimo kod ovog para u sadašnjosti a njihovoj starosti je jako lep (uglavnom). Mnogo finesa se tu vidi i to finesa koje vidimo kod starih bračnih parova koji se zaista vole. Neke scene zaista razoružaju. U nekim scenama vidim moju majku i mog oca, u nekim scenama vidim sebe i suprugu u starosti. Film je povremeno zaista lepa životna priča. Šteta što to nije bila namera ljudi koji su pravili film. 

Prvi veliki problem ovo dvoje u starosti su jednostavno svađe koje su došle 20 godina kasnije. Ako ovo dvoje vratite 20 godina u nazad, te svađe bi imale efekat, imale bi temelj i njihove emocije bi bile na mestu a verujem i vrhuncu. Ovako pomisliš, šta ste jebeno čekali do sad sa ovim. Ili, ček, ovo izgleda kao da se neko od njih setio da je bio nervozan na ovo drugo pre 20 godina. Neprirodno je to, braćo i sestre. Ali jbg, cilj filma je da napravi savršenu žrtvu umesto da veliča D Ženu. 

Svidele su mi se neke scene u kojima se vidi da D Žena pazi na svog supruga. Budimo realni, naše divne supruge su anđeli koji paze da smo čisti, sređeni, da ne obučemo kravatu na trenerku, da nam je sve spakovano za put i bez njih je, realno, haos u glavi i životu. To film prikazuje samo donekle dobro. Zašto donekle? Zato što ovde imamo super D Ženu i jebenog parazita koji ne ume ni nos da obriše. Film namerno pravi savršenu super ženu i super idiota nesposobnog za bilo šta. E sada, da bi super savršena D Žena ceo život na leđima nosila super D idiota, morao si da mi daš razlog zašto bi taj super D Idiot bio voljen od ove super D Žene. A ne, to mi nisi dao. Pa jebigica. 

Već iz ovog prethodnog je jasno šta je altimet tvist, majdnbrejking obrt koji šokira, plot tvist genija... PRRRRRRRRRD. Deo filma se nadam, u fazonu "ma neće valjda, nisu toliki baš idioti". Kad ono međutim. Jesu idioti. Veliki idioti. Ne bih imao ništa protiv ovoga što su izveli da su mi dali validan temelj za to. Nema temelja u priči o idiotu i super D Ženi. ZAŠTO MI NISI DAO ČOVEKA VREDNOG MAKAR MALE ŽRTVE? Ceo film mi praviš sa namerom da mi serviraš kako je žena kolosalna žrtva a muškarac parazit. Žena se žrtvuje za muškarca neretko i zaista im treba napraviti odu zbog toga. Ali pokaži ljubav prema toj žrtvi, uzdigni je na pijadestal zbog svih stvari koje pravi za svog supruga. Ma jok, bolje ovako. Daj da napravimo idiota i super D Ženu. To je upečatljivije. Žena je tako jadnija. 

Film je mogao da poentira na gomili pravih stvari. Na tim pravim žrtvama koje žena čini za uspeh svog supruga (kažem supruga ne idiota), na momentima kada ona čini njega srećnim i kada je njemu bitno da on čini nju srećnom. Ovde se on 100 puta zahvaljuje ženi ali to nema poentu, nema temelj, nema ništa zato što njegova reč ne vredi ni pišljiva boba. Hajde sad da se vratimo na Blistavi Um i zahvalnost koju čovek na kraju pokazuje svojoj supruzi. TADA NJENA UŽASNO VELIKA ŽRTVA BLISTA U SVOJ VELIČINI. Tada bih oženio Dženifer Koneli istog sekunda. (Dobro, oženio bih je uvek da nisam ženjen ali tada posebno). Kada ti se idiot zahvali za nešto što si uradio, to baš i nije tako bajno i sjajno. Vidite razliku kada film pravi neko zapravo pametan i kada je pravi neko sa agendom, sa namerom da hrani pacijente koji se kao bore za neka prava? Za mene bi ovo da sam žena bilo jako uvredljivo. Ovo ne veliča ženu, ovo je koristi. Ne verujete? Pogledajte scenu u kojoj D žena svesno zanemaruje dete da bi pomogla D idiotu. To nije žena koju gledamo ceo film ali jebiga, ta scena je tu da još više nervira. E tu treba da su vam jasne namere filma.

Glen Klouz je bila kandidat za oskara zbog ovog filma. Koliko god film bio užasan, ona je sjajna. U filmu koji prosto pršti od teatralnosti uspela je da bude prirodna u svakoj sceni, uspela je svaku emociju da odglumi baš kako treba bez ikakve trunke preglumljivanja. Uspela je da unese toplinu u gomili scena. Uspela je da podigne kvalitet skoro svake scene. Uspela je da bude D žena u filmu koji nije priča o ženi već o karikaturi. Četvorka je realna ocena filma, samo zbog nje i njene glume dajem mu peticu. 

D Žena je planski napravljen film, nema tu šta. Jeste me razbesneo nekoliko puta ali me je povremeno i ugrejao, povremeno nasmejao i podsetio na pravi život. Ali jbg, pravi život ne donosi spektakl ni kolosalnu lovu pa mora da se pravi isforsirana priča bez da se da temelj za bilo kakvu veću odluku. Ne mogu da zažmurim na ovo. Ne mogu da verujem da u drami ti ne možeš da napišeš dobar, NEŠABLONSKI odnos između oca i sina. Ne mogu da verujem kad imaš tako dobar odnos između muža i žene da moraš da ga usereš isforisranim glupostima koji degradiraju i taj sam odnos i likove. No, kakav god film bio, Glen Klouz blista. Veliko poštovanje za nju. Ostalo je za zaborav.

Zanimljivosti:
Eni Stark koja glumi mladu Džoan je ćerka Glen Klouz. Iako se radnja filma odvija u Stokholmu, film je sniman u Glazgovu. Glen Klouz je želela Garija Odlmena za ulogu njenog supruga ali on nije bio dostupan. Film je zasnovan na istoimenoj knjizi Meg Wolitzer.

Naj scena:

Razgovor sa unučetom. Toplo, ljudski i pokazatelj šta je film trebao da radi.

Moja ocena: 5/10