Doctor Zhivago (1965)

Kod nas nazvan: Doktor Živago
Žanr: Drama | Ljubavni | Ratni
Režija: David Lean
Glumci: Omar Sharif, Julie Christie, Geraldine Chaplin...

Priča:
Život ruskog doktora i pesnika koji se, uprkos tome što je oženjen, zaljubljuje u suprugu političkog aktiviste i preživljava teške momente tokom Prvog Svetskog Rata i Oktobarske Revolucije.

Moj osvrt:
Odmah na početku da napomenem, knjigu sam čitao pre 15tak godina i neću izvlačiti paralele pošto se ne sećam skoro ničega iz nje. Ono čega se sećam je da je to jedna ljudska drama smeštena u mračan period. Sećam se nekih opisa zime, povremeno mučne atmosfere, stanja i nekih situacija u kojem se nalazio glavni lik. Kažem, ne mogu puno porediti. Od knjiga koje sam čitao davno uglavnom čuvam samo neki sveukupni utisak. Tako da samo mogu reći da je knjiga ostavila mračniji utisak na mene. 

Iskreno, scena pogreba koja je pri početku filma je najjezivija scena pogreba koju sam video na filmu. Iako ne znamo ništa o likovima, tragedija je jasna. Slike koje se nižu su neprocenjive, sa sve likovima, njihovim smrknutim licima, vremenskim prilikama, zvukom... Sveopšta atmosfera neumitnog i konačnog. Scena kojom bi ubio gledaoca kad bi je smestio na kraj filma. Uopšte je film prepun vizuelno perfektnih scena ali ova na samom početku šije sve ostale za nekoliko dužina. 

Pozdravljam ideju da se kroz dramu glavnih likova zapravo priča istorija tj. period iz istorije jednog naroda. Ovde imamo rat i revoluciju, odlične podloge za krv, bedu, uništenje, raskol, propast. Naravno da sve ove stvari utiču na dramu i ljubavnu priču koju pratimo. Ono što je dobro, ne smetaju jedno drugom iako nekada jedno isforsira neke scene u drugom. Zgodno je kada imaš tako grandiozno opravdanje da poseješ neku patetičnu scenu - jebiga rat je, dešavaju se takve stvari. 

Ali hajde da gledamo to sa tačke gde ne znamo puno o istoriji. Film nam ne daje mnogo razloga za revoluciju, ne vidimo stanje u narodu, ne vidimo probleme, užase, ne vidimo taj socijalni momenat. Već nam se prospe samo priča o ratu i revoluciji i mi to trea da prihvatimo eto tako. Ne bi to skretalo priču sa ljudske drame, samo bi je pojačalo. Jednostavno, ova priča je toliko mršava da ne vidite ko je na kojoj strani. Uslovno rečeno, negativci se uglavnom kreiraju kroz dramu glavnih likova a ne kroz istorijske momente. 

Upravo zbog ovog iz prethodnog pasusa dolazimo do neubedljivih momenata koji su jako ispatetisani. Recimo Streljnikov koji je ovde predstavljen kao legendarni monstrum, meni je totalno neubedljiv debilko. Možete li da npr. zamislite situaciju u kojoj bi od ministra Neše Sline nastao Hilter? Ne ide to rođaci. Neša je dobar momak, zaliva kevino cveće, baki kupuje vunicu za pletivo, šeta ženinog psa i trese komšinicine tepihe. I to je klasičan primer ovog što sam pričao, da se negativci ne kreiraju iz istorijskog događaja već iz drame glavnih likova. Ovaj Streljnikov se savršeno namestio da zakomplikuje priču kao negativac i za to je i iskorišćen. Vidite li sad zašto je bilo bitno da nam daju stanje naroda u ovom periodu. 

Loša stvar, što se tiče drame u celoj priči, što se film dosta trudi da nas nervira oduzimanjem imovine glavnih likova. Ok, to se naravno dešavalo, ali ljude koji ovde oduzimaju tu imovinu su bukvalno svi do jednog ljigavci. Kasnije u filmu kada čovek vidi da mu je kuća oduzeta, to je ono kako je trebalo raditi. Vidi se ta zlikovačka, osvetnička namera a ne namera zle tetke čiji veš na sušilu nije belji od vašeg. U početnoj fazi filma to je baš onako za sapunjare. Ali odlična stvar je kako glavni likovi doživljavaju ovaj period. Svesni su teškoće ali su im život i porodica na prvom mestu. Njihova skromnost je prelepo prikazana, njihove vrednosti su one emotivne prirode i kako i sami kažu, samo žele mirno da žive negde. Jedna prelepa porodična slika u usranom vremenu. 

Ljubavna priča je u centru filma. Tu tek ima svega i svačega. Dopada mi se što su se jako potrudili da ovo dvoje likova, Laru i Živaga prestave kao dve potpune suprotnosti. Ne dopada mi se što je to njihovo zaljubljivanje došlo skoro ni iz čega. Ne treba ti tu puno scena ali nismo dobili skoro ništa. Jedna kratka fascinacija ženskom lepotom i to je to. Zbog toga mi je, iskreno, ova ljubavna priča totalno neubedljiva. Postoji tolika ljubav da su jedno drugom preči od sopstvenih porodica ali se taj odnos više uzima zdravo za gotovo. 

Rekoh već da su scene vizuelno praznik za oči, srce, dušu, jetru, bubrege... ma sve. Ono što me je oduševilo što su sa vremenskim uslovima perfektno ispratili Živagovo raspoloženje. Ako budete gledali ovaj film, obratite pažnju na to. U najgorem momentu u životu je užasavajuća zima, na onom pominjanom pogrebu je tmurno vreme, kada postaje svestan da je žena koju voli nedaleko od njega, baš tada stiže proleće. I bukvalno sve te scene nose raspoloženje, donose promenu u film i izgledaju prelepo. 

Obično u klasicima mora da se pomene gluma. Ok su i Omar Šarif i Džuli Kristi, nema tu dileme. Ali na mene je najbolji utisak ostavio Rod Štajger. Njegov lik je perfektno serviran da usere život i on ga glumom prestavlja užasno realistično. Nije tek šablonski negativac sa patetično ljigavim potezima već realan i nadasve pametan političar. Štajger je užasno uverljiv u svakoj sceni i jasno je da su pri svakom pojavljivanju sve oči uprte u njega.

Sveukupni utisak mi je da je Doctor Zhivago pomalo nedorečen. Film nam je ostao dužan tog socijalnog momenta koji je doveo do revolucije. Kada su već počeli društveni nemiri, dao nam je pomalo patetične scene i neubedljive negativce. Ali opet, dao nam je gomilu prelepih scena, neke dobre moralne vrednosti, i nešto dobre i lepe ljudske drame. Na kraju sam ipak svestan truda koji je bio uložen u ovakav film i uprkos tim manama, neminovan utisak je da se ovakvi više ne prave.

Zanimljivosti:
Film je sniman u Španiji za vreme Frankovog režima. Kada je snimana scena protesta, policija se pojavila misleći da se radi o pravoj pobuni. Film nije prikazivan u Rusiji sve do 1994. Zbog kritika koje je doživeo zbog ovog filma, režiser Dejvid Lin se zakleo da neće napraviti više ni jedan film. Uprkos tim lošim kritikama, film je doživeo komercijalni uspeh.

Glumac koji tumači mladog Jurija Živaga je sin Omara Šarifa. U sceni kada Džuli Kristi ošamari Roda Štajgera, on joj uzvraća. To nije bilo u scenariju zato je Kristijeva bila zapanjena. Takođe, kada ju je prvi put poljubio, iako to nije bilo u scenariju, štajger je gurnu jezik u usta Džuli Kristi zbog čega se ona opirala. 

Šarif je zamolio Dejvida Lina da mu da ulogu Pavela Antipova tako da je bio jako iznenađen kada je dobio glavnu ulogu. Posle Prohujalo Sa Vihorom, ovo je drugi najprofitabilniji film MGM studija. Kada su scenaristu Roberta Bolta pitali da li je Sara Majls bila mogući dobar izbor za ulogu Lare, on je odgovorio sa "Ne, ona je samo drolja sa severa". Zanimljivo je da ju je bolt kasnije oženio. 

Dejvid Lin je želeo da film snima u Jugoslaviji ali je odustao zbog birokratije. Snimanje je trajalo 10 meseci duže od planiranog jer je Dejvid Lin želeo da obuhvati sva godišnja doba. Ingrid Pit se pojavljuje u 5 uloga u filmu (a slepac koji piše ovaj blog i kome je ta glumica jako draga je nije primetio ni jednom).

Naj scena:

Pogreb

Moja ocena: 7/10