The Edge (1997)

Kod nas nazvan: Na Rubu Divljine
Žanr: Akcija | Avantura | Drama | Triler
Režija: Lee Tamahori
Glumci: Anthony Hopkins, Alec Baldwin, Elle Macpherson...

Priča:
Inteligentni milioner zajedno sa dvojicom ljudi, bori se da preživi u divljini dok im je konstantno za petama krvoločni medved.

Moj osvrt:
Koju god scenu pogledaš, pomisliš majko mila što je ovde lepo. Ne da je lepo već je odmor za oči, srce, dušu i mozak. Ovo je kao kada slušate vođina izlaganja i dnevnike sa svih živih televizija i čujete kako je sve lepo, bajno i sjajno, majko mila što nam je dobro a zapravo, kad pogledate suštinu, vidite da sve to polako tone u glib. Ispod sve te lepote, avanture i glumačkih bravura i bravurica stoji mačevanje đokama oko trofeja koji je običan ukras kroz ceo film. Postavlja se pitanje, zašto je ovaj film onda cenjeniji nego što zaslužuje. 

Jasno je kao dan da Hopkins ovde štrči. E sad, postavlja se pitanje kako takva glumačka veličina, bogotac, car, kralj može da štrči. Jednostavno, imate utisak kao da ste u neku tupavost poput Guardians of the Galaxy ugurali Hamleta ili neku dramu gde čika Entoni ušiva i ubiva a svi okolo su u fazonu šta koji krasni. Čovek u monologu, dijalogu, sceni izbriljira ali to što gledate nema mesta u sceni koja je jednostavno bez ideje i sadržaja. Njegove rečenice u filmu u kom bi fabula i likovi bili fino razrađeni bi bile epske. Ovako izgleda kao da su ga napili dobro da ne konta gde se nalazi i glumi previše kvalitetno za ovaj film. 

Zašto je ovo plitko? Zato što gledamo neko smrdljivo preživljavanje dva lika (treći je nebitan) koja se zapravo bore oko čedne djeve. Prvo, vidi se da čedna djeva pravi majmuna od supruga (Hopkins). Ok, lepe žene baš umeju da te sjebu u mozak (živele!!!) i vidimo da je ovaj čova svestan toga. Ali jbg, nastavlja sa tom igrarijom. Njegov konkurent u tumačenju Aleka Boldvina koji se malo previše uneo u ulogu je plićak. Lepuškasti fotograf i to je to. Takav ostaje od prve do poslednje scene u filmu. Čedna djeva jeste lepa i .... Jebiga, nema dalje, lepa je. Na to dodajmo da se zaplet kreira kretenskim odlukama i događajima i zapravo imamo priču koja je užasavajuće nebitna. 

Sledeća stvar koja jako upada u oči je što je svaki prokleti dijalog mudrovanje. "Znaš kakav si ti čovek... znaš u čemu je stvar sa ljudima kao ti ... " Ovakve stvari se ponavljaju iz dijaloga u dijalog. Ne mogu da se primim na te velike govore u ovolikoj količini. Treba da ih sačuvaš za ključne momente i to je to. 

I sada ta grupica luta prelepom prirodom boreći se da preživi. I tu imamo jednu dobru stvar a to je način na koji Hopkins izrasta u vođu. Naravno da nije fizički najjači. Druga dva lika mogu da ga pojedu za doručak. Očigledno je da je Hopkinsov lik pametniji od druge dvojice i to jeste jedan od faktora za vođu. No ima tu još nešto a to je odlučnost. Način na koji on reaguje na svaku promenu i opasnost je takav da preuzima odgovornost, poziva na akciju a pre svega je smiren i pun samopouzdanja. I onda on lako dobija poverenje. Čovek ima sve odlike pravog vođe. A simpatično je što cela ta priča oko ovog lika jako podseća na Starac i More.

Još jedna dobra stvar (i naj scene) su, uz prelepu prirodu kojom šetamo, susreti i okršaji sa medvedom. Meda je baš serviran kao opasna sila prirode i kad god se pojavi imamo tu dozu napetosti, akcije pa i horora. Čak ni ne postoji loša scena sa njim. Recimo kada nema opasnosti, lik umalo sebi ne amputira nogu perorezom. Ali kad dođe meda, iako je opasnost velika, nema nikakvih retardacija u scenariju. Tako da su sve te scene sa medom memorabilne. 

I na kraju, zašto je ovaj film tako gledljiv? Šta nas je to prevarilo da nam se ovo možda i svidi? Odgovor je jednostavan - njegovo veličanstvo, Ser Entoni Hopkins. Onaj ko je prodao ovu priču, savršeno je znao šta radi. Bukvalno svaku scenu je prepustio Hopkinsu da je vodi i svaki smrdljivi dijalog je ovaj čovek okrenuo u nešto što zvuči kako treba. Ovo je savršena prezentacija kako jedan čovek može da nosi smrdljivi film i da od njega napravi nešto što je sasvim gledljivo. Zaista je šteta što ova uloga nije iskorišćena za mnogo bolji film. No, kako god bilo, gosn Hopkinse, hvala što ste nas prevarili svojom genijalnošću. Nekog drugog bih verovatno pljucnuo. Vama se klanjam.

Zanimljivosti:
Hopkins je tokom snimanja zbog problema sa vratom pio dosta lekova protiv bolova. Kako je jednom upao u ledenu vodu, nije shvatio koliko mu je hladno dok nije počela hipotermija. Zbog toga je završio u bolnici. Boldvin izgovara ime "Čarls" (Hopkinsov lik) 87 puta.

Naj scene:

...I u sobi na belom jastuku
i u šumi pokraj starog panja...

Moja ocena: 5/10