Blood Father (2016)

Žanr: Akcija | Kriminalistički | Triler
Režija: Jean-François Richet
Glumci: Mel Gibson, Erin Moriarty, Diego Luna...

Priča:
Bivši robijaš pokušava zaštititi svoju odbeglu ćerku od bande koja želi da je ubije.

Moj osvrt:
Kada je Gibson u pitanju, vidim da nam je spremio nov film i to me izuzetno raduje. Čovek koji je napravio Braveheart, Apocalypto i Passion bi trebao biti veličan kao jedan od najvećih ikada a ne gažen kao što je sada moda da se radi. Ne samo da je sa ta tri filma ugradio svoje ime u besmrtnike, njegova gluma je nešto što je bez pogovora majstorstvo. Jedina stvar koja me brine a vezana za to novo ostvarenje (Hacksaw Ridge) je što mu tema smrdi na patetiku iz sve snage. Ali dobro, nadajmo se da će Mel doneti barem deo onog što ume. Svakako, čim vidim ovog čoveka u filmu ja to moram da gledam tako da je odluka da se posvetim ovoj preporuci jako lako donešena. Blood Father je sasvim solidan film za razbibrigu i to naravno zahvaljujući samom Gibsonu. 

Prvo, ono što me jako nije zanimalo jer je prežvakano u milion filmova je taj usrani odnos koji se ponovo izgrađuje između roditelja i deteta. Ne, ovo nije film koji ćeš gledati zbog borbe Gibsonovog lika da spase ćerku već ćeš ga gledati zbog Gibsonovog lika. U njihovom odnosu ne postoji ništa što već niste gledali. Sve se to svede na činjenicu da je i jednom i drugom žao zbog svega i da su sada cool, vole se i učinili bi sve jedno za drugo. Couldn't care less za taj odnos i za ovo slatko devojče. 

Najbolja stvar u svemu je Gibsonov lik. Dali su čoveku slobodu i onaj standardni prljavac iz akcionih filmova, sada u njegovom izvođenju ima nešto što ni jedan do sada nema. Za ovako nešto moraš da imaš harizmu a Mel nije plastičnjak kome veštački moraš da kreiraš situacije. Njega baci u wc da se iskenja i napraviće od toga nešto vredno pažnje. On je ovde doneo dobar humor, ludilo i za ovako lagan film odličnu glumu. Ne smatram ovaj film relevantnim za bilo šta ali u nekoliko scena sam pomislio "dajte nam novog Mad Maxa sa ovim čovekom". Kada bi se to kuvalo u holivudskoj kuhinji, posle toliko vremena bih cupkao sa nestrpljenjem čekajući da neki film ugleda svetlost dana.

Ne bih se držao niti priče niti akcije, nije to nešto što je ovde vredno velikog pomena. Želim samo da pričam o Melovom liku. Zašto mi je ovaj film skroz ok ako ništa sem lika nema epohalno? Zato što je svaki šablon, svaku potencijalnu pateku i većviđenost Mel prekidao ludačkim nastupom, neočekivanim humorom, suludim reakcijama. Nekoliko scena se završi sa finim iznenađenjem. Ono gde očekuješ da će lik da postupi standardno, da poštedi nekog, da se povuče, da prihvati igru, e pa ovaj bata neće. 

Na sve to dolazi ludilo. Kada treba da pokaže ludilo koje krije njegov lik, Gibson je bez premca. Čovek bukvalno svaki put odglumi ludilo na takav način da poverujete da je on i sam lud. Setite se nekih uloga gde je on to pokazivao. Dovoljan je jedan izlet u ludost i ceo film će vas držati utisak da njegov lik baš i nije najsrećniji sa glavom. Znači imamo harizmu, impulsivnost i ludilo - šta tu ima a da se ne voli u ovakvom filmu.

Kažem, nema tu neke velike priče, nema neke mudrosti ali zato su pametno sve spakovali u sat i po. Ako nemaš šta puno da mi kažeš, ne mrsomudi. Možda smo mogli dobiti još malo akcije ili barem još malo prilika da ovaj čovek pokaže svoje ludilo. Zapravo da su nas bombardovali više tim situacijama, možda bi ovo bio onaj film za koji nam prodaju smejuriju od Deadpoola - pravi, impulsivni ludak sa pravim humorom a ne vulgarnostima za malu decu. U svakom slučaju uvek je lepo videti čika Mela i nadam se da ćemo dobijati razloge da ga sve češće pominjemo ovde na blogu.

Zanimljivosti:
Stalone je 2008 želeo da režira i glumi u ovoj adaptaciji romana Pitera Krejga. Film koji Lidija gleda u bioskopu je Assault on Precinct 13 (2005). Drugi film u kom Gibson glumi Tattoo umetnika. Prvi je Father's day gde on ima kameo ulogu.

Naj scena:

Mel kreće da spasi ćerku.

Moja ocena: 6/10