The Sting (1973)

Kod nas nazvan: Žaoka
Žanr: Komedija | Kriminalistički | Drama
Režija: George Roy Hill
Glumci: Paul Newman, Robert Redford, Robert Shaw...

Priča:
U Čikagu, Septembra 1936, mladi prevarant želi da osveti svog ortaka i udružuje se sa poznatim prevarantom. Meta im je pokvareni bankar.

Moj osvrt:
The Sting mu dođe nešto kao preteča današnjih Oceans Eleven lajk pizdarija pa sve do retardacija tipa Now You See Me. Ceo film gledaš prevaru pri čemu te tu čeka gomila obrta, nezgodacija, suludih situacija i dosta dosta zabave. Šta je to što The Sting izdvaja u odnosu na današnje filmove? Da li se danas osmišljanje prevara promenilo na bolje ili gore ili dole? Gde su likovi danas a gde su bili pre? Šta je sa pričom nekada i sada. Šta je sa znakom pitanja na kraju prethodne rečenice? 

Odmah da budem jasan, The Sting je jako zabavan film i ne smatram ga za nešto mnogo više od toga. Ali kada se osvrnem za Now You See Me recimo i primate koji su smišljali ideju za to vređanje zdravog razuma, počnem da cenim The Sting više nego inače. Kada pogledam na šta su spali likovi u današnjim filmovima ovog tipa, shvatim da je The Sting ozbiljan film. 

Najveći kvalitet ovog filma su simpatični likovi koje tumače glumačke legende. Robert Retford mi je jako odbojan glumac ali ne poričem njegovu veličinu. Ali uz svo dužno poštovanje, nije dorastao jednom Pol Njumenu a ni Robertu Šou. Opet, uz dužno poštovanje ovom drugom, ovaj film kompletno na svojim leđima nosi legendarni Njumen. Pričao sam već više puta, zabavne uloge igraš na harizmu. Da li zaista treba da vam pričam o harizmi koju ovaj velikan ima? Ok, ako ste klinče koje se prima na Now You See Me idiotije, onda verovatno treba. Ali ste u tom slučaju svakako izgubljen slučaj (slučaj u slučaju... pa bravo) pa samim tim i nema potrebe da vam pričam o tome. 

Pazite sada grešku koju današnji filmovi prave u odnosu na The Sting a mogli bi da imaju prednost. Problem sa The Sting je što su prevare i prevarice providne od prve do poslednje. Uverziraš se posle kilometara i kilometara pogledane filmske trake i teško te iznenade ovakve stvari. Današnji filmovi imaju veću nepredvidivost ali umesto da to okrenu u svoju korist, oni se trude da naprave takve obrte da obesmisle sve. Ček, rekao sam da je problem što je The Sting predvidiv. Hm, ne ne, pogrešio sam. To nije problem. Iako je predvidiv, uživao sam u raspletu svakog uslovno rečeno preokreta. Očekuješ da će se nešto desiti ali hej, Pol Njumen to začini na najbolji mogući način. Ne možeš da ne voliš ovog lika u brke ga ljubim. 

Gde još The Sting debelo beži današnjim pizdarijama. Pogledajte čak i prvi Oceans Eleven koji je pristojan film. Kakve likove ima? Nema ih. Sve su to zabavne karikature. Pogledajte Now You See Me. To su karikature koje su prejadno nacrtane i nisu ni zabavne a ni dovoljno šarene. Prvo, ne mariš za te likove. Drugo, tu i nema likova. The Sting se kako tako trudi da dostavi nešto što se zove realni odnos između ljudi. Sparivanje Njumenovog i Retfordovog lika i razvoj njihovog odnosa fino teče. Nije to sada nešto epohalno ali opet, kada se ta njihova povezanost stavi na test, onda taj test barem ima potporu u nečemu. 

Ono što mi se dopada, nemamo gazilion segmenata prevare. Ne zanima me trikovog trika trikov trik. To ne izađe na dobro. Vidi se šta je cilj i priča se fino razvija ka njemu. Što se tiče samih trikova i prevara, težilo se uverljivoj glumi. Lako je napraviti neki trik koji ne možeš da skontaš. Oni koje suština ne zanima će se primiti na to. Realističan trik zahteva ubedljivu glumu. Majstori prevare vas neće varati spektaklom već stvarima koje su vam poznate. Varaće vas onim što ćete prihvatiti. Ako vas foliraju spektaklom, bićete oprezni jer vam je ono što vidite jako sumnjivo. Ili možda nećete biti oprezni jer imate koji hromozom manjka. Ako vas zanima trik i šou program, ovo nije film za vas. Ako vas zanimaju glumci i gluma u obmani, gledajte ovo. 

Još jedna stvar mi je zapala za oko. To je način na koji je predstavljena policija u filmu. Kada ih vidite, niste sigurni da li vidite mafiju ili plavce. Na sve to, ne vidimo da se bave slučajem ubistva što bi trebao biti njihov posao. S obzirom na prirodu filma, na to koga gledamo kao pozitivca a koga kao negativca, ne bih rekao da je ovo slučajnost. Tako da na celu laganeze priču oko igara i igrarija ipak imamo i kakvu takvu kritiku što je svakako dobrodošlo. 

Uprkos tome što ovaj film ima legendaran status, nisam uspeo da ga doživim tako. Možda su ovi obrti u vreme kada je izašao bili bum ali danas, sve ovo što vidimo u filmu je veoma očekivano. Uprkos tome, The Sting je jako dopadljiv i veoma zabavan film koji na svojim leđima nosi Pol Njumen. Njegova gluma je za mene ovde mnogo iznad filma. Kada su u pitanju filmovi sa sličnom temom, nisam primetio da se danas prave bolji. Danas se dodaje na efektima a gubi na likovima, priči i smislu. Sve dok se takve gluposti prave, The Sting će stajati postojano kano klisurine, proklet bio izdajica ... A ne, nije to.

Zanimljivosti:
Robert Redford je ovaj film tek odgledao 2004. Film je sniman i na lokaciji koju možemo videti u Povratku u Budućnost u sceni u restoranu gde Marti MekFlaj sreće svog oca. Tokom snimanja Robert Redford se mučio sa slomljenim palcem pa se to vidi u nekim scenama gde je očigledno da ga ne koristi. 

Robert Šo u filmu hramlje zato što je on zaista povredio koleno a ne zato što je to deo njegove uloge. Tokom snimanja, Redford i Njumen su se konstantno šalili i povremeno pravili smicalice jedan drugom. Obojica su za ove uloge tada plaćeni po pola miliona dolara. Danas bi to iznosilo preko 2.5 miliona. Huker je originalno trebao da ima 19 godina.

Naj scena:

Rasplet

Moja ocena: 7/10