Dark Mirror (2007)

Žanr: Triler | Horor
Režija: Pablo Proenza
Glumci: Lisa Vidal, David Chisum, Joshua Pelegrin

Priča:
Žena se sa svojom porodicom useljava u čudnu, staru kuću koja krije zagonetnu prošlost. Mračna strana polako dolazi po svoje.

Moj osvrt:
Ne mogu da se otmem utisku da je u rukama Polanskog ili nekog ko zna šta radi ovo moglo lagano biti remek delo. Solidna ideja koja je uz nekoliko doradi u scenariju i jasnom definisanošću šta želi pokazati mogla biti pravo osveženje. Porodica se useljava u kuću koja krije mračnu prošlost. Kada je ova tema u pitanju, teško je napraviti nešto novo, ali ovde je bilo potencijala za dobru stvar. Problem je što znamo da je tu nekada živela porodica poznatog slikara i da su nestali. Ništa više od toga. Nešto malo dobijemo kasnije ali smatram da je trebalo biti više karakterističnih stvari kako bi znali u kom smeru film ide. Mnogo je ovo nedefinisano u svakom momentu filma. 

Potom kreću čudne stvari da se dešavaju i za divno čudo sve to deluje odlično. Prvo kuća čija unutrašnjost izgleda drugačije kada gledamo u ogledalu. Ne volim kada se jedan fazon eksploatiše mnogo ali ovo je moralo više. Dat nam je nagoveštaj da tu nisu baš čista posla, vrlo malo detaljčića i to je to. Moglo je npr. da se odradi da se neka vrata misteriozno pojave i odvedu glavnog lika u sobu koja nam da još malo bolesnih detalja o mračnoj prošlosti kuće. Jednim tehnički savršenim udarcem ubijamo dve muve. Umesto ovako nečeg, daje nam se još čudnjikavih stvari. 

Recimo kada ova naša deva fotografiše nekog, taj nedugo posle toga nastrada. Sa ovim segmentom imam više problema. Prvo, nije ni izbliza jasno zašto se to događa. Čak i kad nam se misterija razjasni, ovo deluje prilično labavo. Drugo, sve me to podseća na neke slešerske gluparije gde sam sve vreme očekivao neko idiotsko rešenje. Nekako, kakvo god rešenje ovde servirali, očekivano je i neinteresantno. Niti vidim logiku za ovako nečim, niti vidim motiv, niti potrebu. Bolje je da se film bazirao samo na kuću, dobili bi sigurno solidan haunted house filmić. Ovako, mnogo prostora se daje ovom delu misterije koji nije naročito inspirativan. 

Takođe, imamo još malo hororističnih detalja koji dolaze ni iz čega i ne služe ničemu. Takva nagomilanost detalja još više pomaže onoj neodređenosti da potpuno zamlače film. Što je najgore od svega, glavni lik deluje kao da je samo zbunjen događanjima. Tek kada priča debelo odmakne, ta žena već pokazuje znake frustracije. Ne smeš ovako nešto da radiš. Ceo film mi serviraš lika koji sve prima sa malim promenama u raspoloženju i na kraju treba da poverujem u dramu koju ona doživljava. Potom, ovde imamo problem poput onoga iz Dnevnika Elen Rimbauer. Odjednom nam se daje nešto novo i sad mi treba da se, bez prethodnog uhodavanja, primimo na priču kako je to skroz opasno, kako je sve sada prepuno tenzije ili šta već. To je kao kada bi očekivali dramatičan košarkaški meč tako što ste ekipama par minuta pred kraj rekli da je obim obruča kroz ceo meč zapravo bio kraći 10cm. To jednostavno ne ide, nema logike i samo potcenjuješ gledaoca. 

Ono što diže ocenu filmu je sam kraj. Doduše, pre njega nam se servira obrtovog obrta obrtov obrt koji nosi gomilu stvari koje ne služe ničemu. Misilm, nije ovo očajno kao u Usponu Mračnog Viteza gde obrtom napravite od savršenog negativca kučku i otvorite pitanje zašto neko ko želi da detonira bombu ne učini to onog momenta kada legalno dođe u njen posed umesto što zajebava i sebe i nas tri sata filma. Obrt u Usponu Mračnog Viteza služi da se pokenja po svemu što je taj film do tog momenta predstavljao dok mali obrti u Dark Mirror-u jednostavno ne služe ničemu. Ako moram da se odlučim, ja sam uvek za ovu drugu varijantu. 

Elem, kraj je zaista dobar i on složi priču u logičku celinu. Sve to deluje simpatično i originalno, ali je jasno kao dan da se moralo bolje doći do ovog momenta. Ok, nije moralo biti mnogo nagoveštaja, to i ne tražim. Tražim samo takvu priču da kad mi serviraš rešenje kažem, "pa da, to je savršeno logično", ne moram da budem iznenađen kolosalnim obrtom, ali me zadovolji idejom. Imaj barem onu stvar da pokušaš tako nešto. Ovde su na žalost odlučili da ne prave jednostavan film već su ga komplikovali do te mere da on povremeno izgubi svu smisao i više niste sigurni ni šta gledate. Šteta. Ovako bravo za pokušaj, samo šteta što ovo nije radio neko ko zna posao.

Zanimljivosti:
Budžet filma je bio oko $1.000.000.

Naj scena:

Finale

Moja ocena: 5/10