Saw (2004)

Kod nas nazvan: Testera, Slagalica strave
Žanr: Misterija | Horor | Kriminalistički
Režija: James Wan
Glumci: Leigh Whannell, Cary Elwes, Danny Glover...

Priča:
Dva čoveka se bude vezani lancima ne sećajući se kako su dospeli u istu prostoriju. Zaključuju da su taoci poznatog serijskog ubice po imenu Jigsaw. Oni moraju da prateći mnoga pravila ispune seriju zadataka kako bi izbegli smrt.

Moj osvrt:
Braćo i sestre, evo i mene posle malo duže pauze. Razlozi su opravdani, selidba u drugi stan i još brdo obaveza su me malo omeli u poslednje vreme. Ali kako se draga i ja skrasismo u novom stanu, mogu da se ponovo posvetim pisanju. Za početak ide veliko upozorenje jer će tekst sadržati pregršt spoilera, tako da ako niste gledali ovaj film (a iskreno se nadam da ste to učinili), ne preporučujem čitanje. 

Kada mi neko kaže da je film Saw baziran na zagonetkama i krvoliptanju, odmah skontam da čovek ni ne misli kada gleda film. Kada bi se ovo remek delo zasnivalo samo na tome, bio bi prosečan filmić simpatičan za jedno gledanje. Opet, kad mi kažu da je film odličan samo zbog finalnog obrta, i tu ljudi onda nisu uhvatili ono najkvalitetnije. Jeste obrt umobolno dobar ali nije u njemu glavni kvalitet. Kako je jednom filmu preskromnog budžeta sa jedva dva dobra glumca uspelo da postane remek delo - hajde da vidimo. 

Na samom početku film savršeno zgrabi pažnju. Dva čoveka se bude zaključani u jednoj maloj prostoriji, vezani lancima sa gomilom pitanja. Kada bi te zagonetke bile napravljene zbog samih zagonetki, bilo bi to i dalje zanimljivo ali ne bi imalo ni izbliza ovoliku vrednost. Prva stvar je ta što se pitate zašto su baš ovi ljudi izabrani da budu ovde. Jasno je da to nije dobri stari ofrlje sistem, niti da ubica ubija eto tako, zato što je to cool u filmovima. Postoji razlog zašto su ova dva čoveka tu. Samim tim se pokreće i pitanje motiva čoveka koji ih je stavio u ovaj položaj. 

Druga stvar je saradnja ove dvojice. U svim filmovima smo navikli na idiote koji će se suprotstaviti jedinom logičnom rešenju bez nekog razloga. Recimo u trubadurskom Argu, Aflekov lik dolazi da pomogne lemezinama koje se izležavaju u kući kanadskog ambasadora i odmah se tu jedan od njih protivi što zvuči ovako "Kako da znam da li ti želiš da nas spaseš. Odbijam tvoju pomoć, logičnije je da sedim ovde i čekam da me pobesnela rulja nađe i nabije na kolac." Taj film je pravljen bez namere da se obrati pametnoj publici i pravljen je da prodaje muda za bubrege. Saw je pravljen inteligentno i hrabro. Dakle, imamo odličnu saradnju dva lika. Naravno da i oni imaju dilema, ali savlađuju ih kao dve normalne osobe. Čim jedan lupi neko pitanje, drugi daje logičan odgovor. 

Kada nam se servira priča o ubici, tu imamo nešto što nije viđeno na svetu filma. Čovek svoje žrtve stavlja u situacije iz kojih je teško ali ne i nemoguće izaći. Kako ne bih propustio neki detalj vezan za njega, krenuću polako i redom. Želim da vam dokažem da je Džon Kramer jedan od najbolje kreiranih negativaca u istoriji kinematografije. Problem može da nastane što ovaj prvi deo filma nije dovoljno posvetio vremena, tj nije izneo dovoljno detalja vezanih za njega pa to ljudima može da promakne. Posle je to sažvakano u mnogo slabijim nastavcima, ali verujem da pravi filmofili mogu da prepoznaju nešto ovako dobro. 

Prva stvar koja je bitna je to da su njegove žrtve, po njegovom mišljenju ljudi koji traće svoj život, koji čine prestupe, koji su grešni itd. Takvu stvar, samo dosta užu od ove imamo u savršenom Se7en. Tu se ubica vodi smrtnim grehovima. Razlika između tog lika i Džona Kramera je ta što je ubica iz Se7en opsednut religijom i smrtnim grehovima koje ona propagira, koji na neki način sebe ističe kao borca za pravdu i za više ciljeve. Džon Kramer nije takav. Za mene, on je još jači lik od tog iz Se7en. Sam Saw možda nije bolji od filma Se7en ali je za mene Kramer znatno upečatljiviji lik od ubice iz tog filma, bez obzira što Se7en ima boljeg glumca na toj poziciji. Kramer ne smatra sebe borcem za pravdu, ne smatra sebe čovekom koji treba da uspostavi neki red itd. Kramer gubi život i ogorčen je tom činjenicom. 

Sada neko može da kaže da je on bio zao i pre tog saznanja. Ček ček ček, ako je tako, zašto bi bio besan na ljude koji uludo traće svoj život? To ne bi imalo veze sa mozgom. Jasno je kao dan da je Kramer čovek koji je častan, pošten, koji oseća ogorčenje, koji ne može da prihvati tu nepravdu što će prerano završiti život. Braćo i sestre, koliko puta ste pomislili tako nešto? Gde je bila pravda, gde su bile više sile kada su nevina deca stradala, kada su žene silovane i ubijane, kada se genocid sprovodio na sve strane - i kada se sve ovo što sam pobrojao još uvek radi. Čime su nemoćni a pravedni zaslužili tako nešto? Kramer je ogorčen takvom nepravdom. Zašto on koji je častan mora da skonča na taj način a neki koji ne cene ni trunku onog što imaju uživaju u plodovima svojih nedela. 

Postavlja se pitanje zašto Kramerove žrtve ovde nisu ubice. Zato što takvim ljudima ne treba oprostiti, zato što takvi ljudi ne zaslužuju da idu na pravi put. Kramer se bazirao na ljude koji nisu svesni onoga što imaju, koji imaju vremena da shvate u čemu greše - Kramer želi da bude prosvetitelj, a ne onaj koji kažnjava smrću. Ne želi da čovek koji je grešan živi kraće od njega već želi da prosvećen živi dalje bez svojih greha sa shvatanjem pravih vrednosti života. Koliko je ovo samo bolesno dobro? Ono što mi se dopada je to što Kramer nije pravljen kao genijalac koji se sprda sa policijom. Obično kada praviš takvog lika, napraviš morone od policajaca. Kramera policija pronalazi u jednom momentu. On pored neosporne inteligencije ima još jedno oružje koje ga čini još opasnijim - činjenicu da nema šta da izgubi. Samim tim imaš dobru policiju ali i opasnog negativca. 

Kada su same zamke u pitanju, neretko su koncipirane tako da imaju veze sa grehom čoveka koji je zarobljen. On mora da se odrekne nečega što ga je teralo na prestupe ili nečega bez čega ne može više činiti stvari koje je činio. Takođe, iako prođe kroz igru, ostaće nešto što će ga trajno obeležiti - fizički ili mentalno, svejedno. I jedna i druga stvar će mu ostati urezana u pamćenje. Naravno, sve ovo ovde to nije tako nacrtano da svako skonta, ali i to je sažvakano u pomenutim nastavcima. 

Hajde malo da se bavimo onim što priča Džon Kramer. Rečenica kojom počinje obraćanje svakoj od žrtava je "I Want To Play a Game". Ovde ima simbolike i više nego što možemo da zamislimo. Prvo, žrtve svoj život traće na nebitne stvari, na igre i igrarije koje ih skreću sa pravičnog puta. Te gluposti njihov život čine neispunjenim i nevrednim. Kramer ih takođe ubacuje u igru. I ova igra ima isti ulog kao i one druge. Ljudi na gluposti traće život i kada on prođe, shvatiće da su ga izgubili ne učinivši ništa. Kramer bukvalno preslikava istu stvar. Ljude baca u situaciju koja je igra, u toku te igre oni takođe mogu da izgube život. U čemu je onda razlika? Razlika je u tome što u Kramerovoj igri, ljudi su konačno svesni šta gube, konačno su svesni šta im je vredno u životu i zbog čega žele da žive, svesni su šta su trebali raditi i na šta im je život zapravo prošao. I ceo život onda možemo posmatrati kao jednu veliku igru. Bitno je da radiš stvari zbog kojih bi ti život bio vredan. Moraš da budeš svestan da moraš da žrtvuješ nekada nešto što ti je bitno da bi uspeo da ispuniš svoj život. Kramer sve to preslikava na svoju igru. 

Tu imamo već i sledeću rečenicu: "Live or die, make your choice." Njegove uslovno rečeno žrtve same biraju da li će živeti ili ne. Samo od njih zavisi da li će se izvući iz zamke u kojoj se nalaze. Odličan pokazatelj da je čovek koji čini greške sam odgovoran za svoj život i da samo sam može da se izvuče iz sranja u kojem se našao. Ako ti ljudi ispoštuju pravila i završe igru, Kramer ih ostavlja u životu. Sa time epilozima se nastavci bave sa više ili manje uspeha, ali o tome kada bude bilo reči o njima. 

"The key to that chain is in the bathtub." - ovo možda deluje tek tako ubačeno da frustrira žrtvu, ali razmislite malo o tome. Koliko puta je rešenje vašeg problema bilo blizu vas ali ga niste videli, koliko puta je bilo jednostavno ali vam nikada nije palo na pamet da drugačije sagledate stvari. Još jedan način na koji Kramer želi da kaže čoveku da malo bolje gleda šta ima, da malo bolje proceni šta je važno u njegovom životu. 

"How much blood would you shed to stay alive"- upravo pokazuje ono o čemu sam pričao. Čovek mora da žrtvuje mnoge stvari u životu. Koliko je spreman da žrtvuje stvari koje sam voli za dobrobit svoju i dobrobit svojih dragih, to je pitanje. Ova rečenica ima dvostruko značenje. Može i da se odnosi na krv drugoga. 

"Most people are so ungrateful to be alive" - jedna od najboljih rečenica u istoriji kinematografije i jedna od najvećih životnih istina i na kraju krajeva, ideja vodilja celog filma. Takođe, u jednoj jedinoj rečenici je rečeno sve o čemu već naširoko pišem. Za mene, Saw je svakako jedna od najboljih stvari koje su se desile kinematografiji u zadnjih 10tak godina pa i više. Žao mi je što je pogrešno tumačen, žao mi je što je oskrnavljen nekim od nastavaka i žao mi je što nikada neće imati onaj status koji zaslužuje. Game Over.

Zanimljivosti:
Pred-produkcija je trajala pet dana pa glumci nisu ni imali pripreme za snimanje. Film je snimljen za 18 dana. Džejms Van je isekao mnoge scene iz filma kako bi on imao R rejting i kako bi se mogao prikazivati na festivalu u Torontu. Takođe, boje su sređivane prilikom toga kako bi film izgledao dopadljivije. Inače, film je trebao ići direktno na video ali pošto je imao dobre kritike posle premijernih prikazivanja, data mu je šansa da se prikazuje u bioskopima. Nastavak je odobren u prvoj nedelji prikazivanja ovog filma. 

Lutkica koja se pojavljuje u filmu nije kupljena već 100% napravljena, a to je uradio sam Džejms Van. Sve scene u kupatilu su snimane hronološki. Za scene kada Amanda kopa po iznutricama je korišćena svinjska materica. U čuvenu spravu koju amanda nosi na glavi je ugrađena zarđala zamka za medvede. Li Vanel, scenarista i glumac, izjavio je kako je scena u kojoj njegov lik kopa po wc šolji zapravo posveta Trainspotting-u Denija Bojla. U sceni kada je on pod vodom, jedan od članova filmske ekipe mu je morao stajati na grudima kako on ne bi izronio. Ogrtač koji Kramer nosi u filmu je zapravo okrenut na naličje.

Naj scena:

"Most people are so ungrateful to be alive, but not you, not any more...
GAME OVER!!!"

Moja ocena: 10/10