Spartacus (2004)

Žanr: Drama | Akcija
Režija: Robert Dornhelm
Glumci:  Goran Visnjic, Alan Bates, Angus Macfadyen...

Priča:
Rob osuđen da ostatak života provede radeći u teškim uslovima u Egiptu biva kupljen i odveden da se bori kao gladijator. Sa ljudima koji dele njegovu sudbinu, on podiže jednu od najvećih pobuna u istoriji.

Moj osvrt:
Neminovno je poređenje sa Kjubrikovim Spartakom tako da ću u principu iznositi te neke razlike koje su ipak smanjile kvalitet ovom filmu kada se poredi sa starom verzijom. Ljudi koji su gledali tu verziju, nemaju ama baš nikakvu potrebu pogledati ovu. Ne zato što ona nije kvalitetna već zato što je praktično kopija stare uz nekoliko manje ili više uspelih, ali zanemarljivih izmena. Iako ću više kritikovati nego hvaliti, ovo je ipak jedan sasvim solidan film i ako niste gledali original, verujem da će vam ovaj biti prilično zanimljiv, ali ponavljam, ako želite spektakl i mnogo bolji film, prvo pogledajte Kjubrikovog Spartaka. 

Kao što sam već rekao, priča je ista kao u pomenutom remek-delu i nisu se puno trudili da izmene neke činjenične stvari. Ono što mi je smetalo je gluma - ne kvalitet nego način. Osim lika koji poseduje tamo neke brodove, ne postoji loš glumac u filmu, ali način na koji je osimišljena gluma ovde naprosto bode oči. Spartak više deluje kao neki emo pesnik i mudrac i zbog toga mi je totalno neubedljiv kao vođa. Na ruku mu ne ide previše mudrovanja i moralisanja koje ovaj lik izgovara u filmu. Višnjić je sasvim solidan u ulozi ali režiser je taj koji je potpuno promašio. Naravno da nijedan od ovih glumaca ne može dostići Daglasa, Olivijea, Ustinova i čini mi se da je za ovog drugog režiser bio potpuno svestan. Lik Krasa je nešto potpuno novo kada se uporedi sa izvedbom Lorensa Olivijea. Jedini problem je što je Angus MekFaden ovde neretko teatralan. Ne bih puno o sporednim likovima osim što ću reći da je Rona Mitra previše lepa za ovu ulogu. 

Ono što mi se takođe nije svidelo je tupoglavost nekih Spartakovih najbližih saradnika. On im u jednoj sceni pokazuje zašto ne treba nasrnuti na Rim i vi skontate da su ti tupavi saradnici valjda shvatili u čemu je poenta. Ne, on to mora da im dokazuje barem još u pet scena gde uvek mora da prilagođuje svoju odluku njihovom praznoglavisanju. To jednog vođu čini smešnim a jednu tako tupavu vojsku neubedljivom. Neki detalji užasno nerviraju jer neke stvari čine prilično providnim i predvidivim a scene smešnim. To bih sve sveo pod čistu holivudizaciju. Na kraju, Krasova opsednutost Spartakom i njegovom ženom mi je praktično došla ni iz čega. 

Evo nekih pozitivnih stvari koje su poseban kvalitet ovog filma a ne kopija iz originala. U scenama kada očekujete milost glavnih likova, za divno čudo nećete je dobiti. Nema onih šablon scena "poštedeću ti život zato što sam bolji čovek od tebe". Za razliku od stare verzije, ovde ima pokoji lik više (na Spartakovoj strani) za koga ćete se vezati. Ovo ostvarenje je napravljeno da fino zabavi tako da ne sumnjam da će ono to i učiniti, ali ipak "istorijski spektakl" je nešto što mnogo bolje zvuči od zabave sa istorijskim likovima.

Zanimljivosti:
Činjenična greška: Pompej i Kras su proglašeni za konzule Rimskog Carstva ali Rimsko Carstvo tada nije postojalo već je to bila republika.

Naj scena:

"I will be back... and I will be million!"

Moja ocena: 6/10

Le fabuleux destin d'Amélie Poulain (2001)

Alternativni naziv: Amélie
Kod nas nazvan: Čudesna Sudbina Amelije Pulen
Žanr: Komedija | Fantastika | Ljubavni
Režija: Jean-Pierre Jeunet
Glumci: Audrey Tautou, Mathieu Kassovitz, Rufus...

Priča:
Ameli, nevina i naivna devojka iz Pariza, sa svojim smislom za pravdu, odlučujući da pomogne drugima oko sebe, otkriva ljubav.

Moj osvrt:
Braćo i sestre, Ameli je filmski lik u koji se lako zaljubiti. Ovaj lik koji pomaže drugima na najsimpatičniji, najljupkiji, najromantičniji način za mene je najlepši filmski lik ikada. Do nje, prvo mesto je držala Maria (Džuli Endruz) iz filma Sound of Music (Moje Pesme Moji Snovi). Ujedno, uz taj, ovo je, po mom mišljenju, najlepši film ikada stvoren. Volim kada ljudi brinu i o najsitnijem detalju. Film počinje tako što nas upoznaje sa Ameli i u tom upoznavanju ima toliko blesavih i genijalnih ideja i detalja da me je film kupio prvom scenom. Iskreno nisam mogao da verujem koliko je tu genijalnih detalja ubačeno i većina njih me je slatko nasmejalo. 

Nisu samo ti detalji ono najbolje, u filmu ima toliko dobrih ideja da zaslužuju stojeće ovacije. Kada je romantika u pitanju, ne postoji film koji se može meriti sa ovim. Zašto? Zato što ni deseti deo ovih romantičnih stvari nećete videti ni u jednom filmu, zato što su one fenomenalne, originalne i neponovljive. Pazite samo jedan od detalja na koji način Ameli pomaže ljudima oko sebe. Ona pronalazi kutijicu sa stvarima koje su nekada davno pripadale nekom dečaku. Ameli se trudi da pronađe tog dečaka koji je već sada čovek u zrelim godinama, i na originalan način mu vraća tu kutiju tako da on ne zna ko je to učinio. U isto vreme ona uživa u njegovoj sreći. To je samo jedan od mnogo razloga zašto je Ameli najlepši i najdraži filmski lik ikada. 

Još jedna velika vrednost su svi ostali likovi u filmu. Ko god od njih se pojavljuje, bićete zainteresovani za njegovu sudbinu i nećete ostati ravnodušni prema stvarima koje im se dešavaju, bilo da je to stari slikar, radnik u piljarnici, žena u baru, čovek koj non stop posećuje taj isti bar... Sve njih, Ameli tka u jedan savršeni svet. Bravo Genijalci. Iskreno, ovo ako nije rađeno po knjizi, scenaristi zaslužuju titulu romanopisca. Svaka scena je savršena, svaka nosi neku emociju, neku ideju, svaka prikazuje ljubav na najlepši mogući način. 

Odri Tatu prosto oduševljava u glavnoj ulozi. Ona naprosto blista i ovaj lik i njena gluma spadaju u one najveće u kinematografiji. Sledeća savršena stvar je muzička podloga. Ja posedujem ceo soundtrack i mogu ga neprestano slušati. Kada je muzika iz filmova u pitanju, ovo spada u sam vrh. Šta da vam kažem, braćo i sestre, ovo jedino može da vam ne prija ako ste namćor koji nikada nije bio zaljubljen. Za sve ostale, ovo je remek delo. Film je toliko dobar da je pravljenje sličnih u budućnosti potpuno besmisleno. Bolje od ovoga ne može.

Zanimljivosti:
Glavni lik je specijalno pisan za Emili Votson ali je ona odbila ulogu zato što ne priča francuski. Boje su digitalno prepravljane. 

Bukvalno na svakom setu gde je film sniman, Žan-Pjer Žene je tražio da se pokupi svo smeće, da se izbrišu svi grafiti i da se uklone sve stvari koje su oštećene. Zbog toga je za scene na železničkoj stanici trebalo najviše vremena. Žene je 1974. počeo skupljati priče i ideje za ovaj film. Glavne boje u filmu (crvena, zelena i žuta) su tu zbog inspiracije slikama Brazilskog umetnika Huareza Mačada. Odri Tatu ne zna da pravi žabice pa su u tim scenama korišćeni specijalni efekti. Osim telefonskog poziva u kom Ameli daje informacije Ninu, ta dva lika nisu razmenila nijednu reč u toku filma.

Naj scena:

Nema teorije u gomili savršenih scena naći onu najbolju. Možda je ova vožnja samo zaokružila sve viđeno.

Moja ocena: 10/10

The Illusionist (2006)

Kod nas nazvan: Iluzionista
Žanr: Drama | Misterija | Ljubavni | Triler
Režija: Neil Burger
Glumci: Edward Norton, Jessica Biel, Paul Giamatti...

Priča:
Na kraju veka, u Beču, mađioničar pokušava da povrati ljubav koja mu je bila uskraćena zbog klasnih razlika.

Moj osvrt:
Ovo je školski primer kako jednu jadnu priču pretvoriti u odličan film. Zaljubljene klince razdvajaju zato što je on jadan, siromašan seljak a ona plemkinja. Kome od ovoga nije muka, taj ima stomak od čelika. Zašto je to ovde prošlo? Zato što se neko svojski potrudio da ta priča bude samo delić filma. Taj momak se posle mnogo godina pojavljuje kao veliki mađioničar. Pametni ljudi su smislili mnogo dobrih iluzija koje on ovde prikazuje i samim tim su zainteresovali svakog čoveka koji gleda film. Ono što je najbolje, te iluzije polako prerastaju u bitnu stavku filma gde se na kraju i razotkriva i najveća među njima. 

Imamo iluzije koje su za glupavu zabavu, iluzije koje komplikuju priču i započinju misteriju, iluzije koje opet pokazuju i neku simboliku i glavnu iluziju koja je izvedena fino, rešenje joj se ne zna do samog kraja, predstavlja kulminaciju celog filma, tako da će gledalac na kraju biti veoma zadovoljan. Kroz sve to se provlači ova patetična, jadna ljubavna pričica koja opet služi kao solidan kostur i razlog za sva ova dešavanja. Pametni ljudi nisu ovde mnogo patetisali sa njom, na čemu sam im neizmerno zahvalan. Da je npr. Hunger Games imao ove ljude umesto praznoglavaca na mestu scenarista/režisera, mogao je i to biti koliko toliko zanimljiv film u kom ne bi obraćali pažnju na neke patetične pričice i u kom ne bi bilo onoliko nelogičnih stvari koje vređaju inteligenciju. Najbolji primer za to su neke iluzije koje su zaista nerealne, ali ćete ih vi kao gledaoc lako svariti jer su veoma zanimljive i fino napravljene. 

Evo, sada ću napraviti jedno poređenje. Imamo npr iluziju u kojoj glavni lik stavlja semenku u ćup iz koga velikom brzinom niče novo drvo narandže. Ima tu i kao neko objašnjenje u svesci ali njime se nisu bavili jer ga, logično, nisu mogli objasniti, ali ta iluzija je svakako poslužila svrsi i zabavila. Služila je za zabavu a ne za neko stvaranje priče ili tenzije. U Hunger Games klinci beže pri čemu likovi koji vode šou kompjuterski generišu pse koji ih jure. Klinci se penju na neku olupinu i psi ne mogu da ih dohvate. Kada su ti psi već kompjuterski genersani, mogli su im generisati krila, ili još bolje, umesto njih su mogli genersati zmajeve koji bi spalili ove jadnike da se ja kao gledalac više ne mučim. U tome je razlika između bajkovitog i glupavog. Reč dve o glumi. Već znate moje mišljenje o Nortonu tako da tu ne bih trošio reči. Džesiku Bil je lepo videti i nemam neke specijalne zamerke na nju osim jedne stvari. 

Likovi koriste britanski akcenat. Norton se sa tim nosi bez ikakvih problema, ali čini mi se da se Džesika malo mučila sa tim. Povremeno mi je sve to zvučalo neprirodno. Ne kontam zašto nisu pronašli neku glumicu sa britanskog govornog područja. U svakom slučaju, to nije neka velika zamerka, pogotovu ako se ima u vidu momenat u kom je uključena u projekat. Pol Giamati je standardan a meni drag Rufus Sjuel i dalje nedorečen. U Dark City mi je bio odličan, u svim drugim filmovima je imao ulogu šablonskih negativaca tako da ni ovde ne mogu reći da se proslavio, osim što je maksimalno dočarao iritantnost svog karaktera - valjda je i to nešto. U svakokm slučaju, preporučujem vam ovaj film jer će vam pružiti momente odlične zabave.

Zanimljivosti:
Na jednom mestu, reč "fucking" koja je prvenstveno snimljena, naknadno je u montaži zamenjena rečju "fornicating" kako bi se izbegao R rejting. Norton je sam izveo većinu trikova koji se vide u filmu. On je vežbao sa britanskim mađioničarem Džejmsom Fridmenom kako bi u filmu bilo što manje specijalnih efekata. Džesika Bil je zamenila Liv Tajler neposredno pred početak snimanja. Varijantu trika sa drvetom narandže izvodio je čuveni Hudini. Iako se radnja filma dešava u Austriji, najveći njegov deo je sniman u Češkoj.

Naj scena:

Završna iluzija

Moja ocena: 7/10