Panic Button (2011)

Žanr: Horor | Triler
Režija: Chris Crow
Glumci: Scarlett Alice Johnson, Jack Gordon, Michael Jibson...

Priča:
Četvoro ljudi misleći da su dobili nagradno putovanje u Nju Jork, ukrcava se u luksuzni avion. Ubrzo saznaju da od nagradne igre nema ništa, već da se nego igra njima.

Moj osvrt:
Upozorenje, tekst nije namenjen za mlađe od 18. godina, zato što nikada nisam bio ovako negativno nastrojen, što zbog grubih reči a opet, neki bi se ovde pronašli i smatrali prozvanim! Kako uzeti jednostavnu ideju koja ne može da omane i potpuno omanuti s njom... Prvo ću malo ismejati svrhu filma. Svesni smo da živimo u vremenu kada bi jedan dan bez "fejsa" verovatno izazvao histeriju a posle dva dana 90% klinaca bi krenulo da izvršava samoubistvo jer zaboga, šta bi bila svrha njihovog postojanja. Pre par dana u gradskom slušam neke klinke koje idu u medicinsku. One vode sledeći razgovor (unapred se izvinjavam zbog psovki): "Ja mu postavim to na zid a on pizda  15 minuta ništa ne odgovara... Nego jesi li ti videla šta sam postavila, Mira i Ana su već lajkovale. Ti kad dođeš kući, uloguj se pa lajkuj...". 

Posle ovog donesoh važnu životnu odluku, ako su ovo buduće medicinske sestre i doktorke, kad u penziju ode poslednji doktor koga poznajem, ja sam sa doktorima završio. Makar umro, ja tamo ne odlazim. Ne želim da čujem da na "fejsu" postoji sledeća poruka sa brdom "lajkova": "Danas sam po prvi put pre operacije kvadropleksigluteomaksimokvadrigilusa pacijentu obrijala testise", a da na slici budu moja mudašca. Neka hvala. A da, film... Neko se žestoko nadrndao na članove društvene mreže zbog jedne jedine stvari i kreće da im se sveti na "originalan" način. Šalje ih u vazduh i postavlja im zadatke koje treba da izvrše u avionu kako bi njihovi najmiliji ostali živi. Fina ideja, zar ne? 

Sve bi to bilo odlično da scenarista nije bio neko ko nema blage veze sa logikom. Broj propusta skače eksponencijalno kako se film bliži kraju. Ljudi su jednostavno prenaloženi na koncept remek-dela, originalnog Saw filma da to nije normalno. Toliko stvari podseća na Saw da je počelo da mi bude muka od toga. Zamislite da imate bolesnu verziju Velikog Brata u avionu gde ste u situaciji naređivati likovima šta da rade. To otvara mnoge mogućnosti.. Dođavola, svako sa tri čiste u glavi bi smislio par opakih stvari. E upravo tu film pada. Sve propuste, celu gomilu predvidivosti, sve morone, sve kretenske delove flma bih možda i mogao da zanemarim da film nije impotentan tamo gde se od njega čvrstina najviše traži. 

A kraj i sama ideja ko i zašto stoji iza svega... Da bih vam objasnio koje je ovo moronisanje, morao bih objaviti veliki spoiler. Kada bih objavio spoiler, morao bih da objasnim zašto je to toliko očajna ideja. Kada bih objašnjavao zašto je ovo očajna ideja, vređao bih vašu inteligenciju. Kada bih vređao vašu inteligenciju, bio bih veći moron čak i od likova koji su smislili ovu ideju.

Zanimljivosti:
Film je imao budžet od 300.000 funti.

Naj scena:

Početak kada se tek utvrđuje da se ovde ne radi o nagradnoj igri.

Moja ocena: 3/10

Brüno (2009)

Kod nas nazvan: Bruno
Žanr: Komedija
Režija: Larry Charles
Glumci: Sacha Baron Cohen, Gustaf Hammarsten, Clifford Bañagale ...

Priča:
Bruno, austrijski homoseksualaca koji se bavi modom dolazi u Ameriku kako bi stekao slavu...

Moj osvrt:
Da li će vam se svideti ovaj film zavisi samo od toga kakav humor volite. Ja neću i ne mogu da sporim inteligenciju Saše Barona Koena ali za mene je ovo gomila preterivanja. Način na koji se Koen sprda sa svim je veoma inteligentan. Praktično ne postoji grupa ljudi koji nije dokačio. Osim što se sprda sa aktivistima bilo kakve organizacije i pripadnicima bilo koje grupe, on i dalje po imenima proziva mnoge. 

E sada, to ume da bude zabavno i smešno, ali mi je ovde to suviše degutantno i neretko bezobrazno. Npr. fazon kako su Selmu Hajek depilirali i da je tu bilo toliko dlaka da su napunili jastuk sa njima meni nije naročito smešan. Ako ste neko koga je ova rečenica do smrti nasmejala, Bruno je definitivno film za vas. Pošto je kao Borat, Koen prilično dokačio Kazahstance, i ovde je takođe žestoko ojadio jednu zemlju. S obzirom da je Bruno iz Austrije većina će pomisliti kako je u pitanju ta zemlja ili eventualno Nemačka. Njih je samo predstavio kao opake perverznjake što i nije tako strašno. Žestoko je ono što je napravio od Amerikanaca u ovom filmu. Prikazao ih je na najgore moguće načine. 

Ponavljam, iako mi se ovo ostvarenje ne dopada, ne mogu da tvrdim da nije napravljeno inteligentno. Vređanje drugih, Koen je iskusno zamaskirao pravljenjem budale od svog lika. Pre svega ćete videti na šta su sve roditelji pristali i šta su spremni učiniti kako bi njihovo dete bilo u spotu, pa ćete potom videti jedan od plitkoumnih Talk Show programa u koji se publika aktivno uključuje, pa ćete videti čoveka koji treba da nauči Bruna da se odbrani od homoseksualaca koji ne konta da je sam Bruno jedan od njih iako ga konstantno napada dildoima (definitivno najbolja scena u filmu). To su samo neki detalji koje možete ovde videti. Ako vas ovo što sam napisao veoma zanima, onda ćete verujem biti oduševljeni ovim filmom. Za mene, ovo nije bilo naročito zanimljivo iskustvo. 

Volim parodiranje, ali ne ovakvo. Za mene, najbolje parodije ikada napravljene su Austin Powers - International Man of Mistery i Airplane. To je vrhunski humor koji me uvek nasmeje do suza. Kao i Borat, ovo je jednostavno preodvratno i neinteresantno za moj ukus.

Zanimljivosti:
Originalno, naslov filma je trebao biti "Bruno: Delicious Journeys Through America for the Purpose of Making Heterosexual Males Visibly Uncomfortable in the Presence of a Gay Foreigner in a Mesh T-Shirt". Za vreme snimanja, Koen i ekipa su upali na Milansku modnu reviju i kada ih je obezbeđenje primetilo, svetla su bila pogašena i oni izbačeni.

Naj scena:

Kurs samoodbrane

Moja ocena: 4/10

Quarantine 2: Terminal (2011)

Kod nas nazvan: Karantin 2 - Terminal
Žanr: Horor | Misterija | Naučna Fantastika | Triler
Režija: John Pogue
Glumci: Mercedes Masöhn, Josh Cooke, Mattie Liptak...

Priča:
U avionu se pojavio misteriozni virus. Kada sleti, ljudi ostaju u karantinu i moraju da se udruže kako bi preživeli.

Moj osvrt:
Oooo čudnih nekih ljudi, prvo naprave Quarantine koji je potpuna kopija REC-a, pa potom naprave Quarantine 2 koji je skoro potpuna kopija Quarantine-a. Na žalost, ono što su promenili je samo oborilo ocenu filmu. Prva stvar su likovi. Quarantije je uglavnom bio kopija REC-a pa su donekle kopirali i likove tako da oni nisu bili loši. Ovde imamo avion pun simpatičnih i nešablonskih likova ("Mardž, ako nisi primetila, ovo je bio sarkazam" - H.Simpson). Pazite likove: Imamo jedan blowjob par (ako ne znate šta ovo znači a imate ispod 18 ne koristite net da to saznate), imamo standardnog idiota koji je tu da se svađa sa svima, imamo marinca sveže pristiglog iz iraka sa priličnim silikonima, sređenim noktićima i kilogramom šminke, imamo glavnog lika stjuardesu čiji se karakter menja po sledećem algoritmu (kučka - pomoć - slabić - retard - vođa - genije - smarač), i koja dahće u svakoj sceni bilo da je upravo trčala, videla nešto jezivo, piškila, razmišljala, heklala ili razgovarala, imamo derište koje vas nervira od prvog momenta... 

Da ne preterujem sa likovima i njihovim šablonskim promenama karaktera, ovo će biti sasvim dovoljno. Što se tiče glume, kakvi likovi, takvi i glumci. Sledeće stvari koje ne valjaju su one šablonske situacije tipa, "vodokotlić se pokvario pa hajde da napadnemo mlekadžiju zato što je on glavni lik u filmu". Čak i stvari koje su verovatno mogle biti dobre su praktično ukradene iz drugih filmova. Recimo jeziva završna scena vriska u Descent 2. Ceo koncept REC/Quarantine je iskopiran što je najgore. Tamo smo na kraju imali night-vision, ovde imamo heat-vision (formira sliku na osnovu toplote). E sada neka mi neko objasni, pošto nisam stručan po tom pitanju, kako heat-vision može da skonta pištolj ako on nije uopšte korišćen. Konstantno se vide tela (ne)zaraženih zato što emituju toplotu. Kako je tu mogao upasti pištolj, živo me zanima? 

Ne razmišljajući o naslovu i gledajući ovaj poster pomislio sam da će se radnja filma dešavati u avionu što bi možda i bilo izazov napraviti. Na žalost, od toga nema ništa. Terminal je pravo mesto zbivanja ali kako sve ovo izgleda mogla je u pitanju biti i bilo koja fabrika. Više su ovde išli na element iznenađenja jer konstantno naše likove okružuje tama. U REC/Quarantine se više išlo na adrenalin zbog skučenih hodnika i malog prostora. Ko voli ovu varijantu sa širim prostorom i tamom, verovatno će mu većina scena u Quarantine 2 leći dobro. Meni iskreno to okruženje nije donelo boljitak. 

Sami zaraženi ne izgledaju naročito drugačije od onih iz prethodnog dela ali se kreću na drugačiji način. Brži su, kreću se drugačije i izvode jezive pokrete. Ne znam za vas braćo i sestre, ali mene u REC/Quarantine ni malo nije zanimalo ko stoji iza virusa i šta se dešava po tom pitanju. Ovde su se svojski potrudili da sve objasne a to je onaj klasični truli šablon. ("It's a conspiracy maaaaaan"). Kome sve ovo odgovara, neka izvoli. Neće mu ovaj film doneti ništa novo, ima par solidnih momenata ali su oni izgubljeni u proseku.

Zanimljivosti:
Neki ljudi smatraju da je greška u filmu to što je lik uspeo da unese pištolj u avion. Oružje koje se unosi u avion mora biti provereno od strane TSA, ispražnjeno i zaključano u kontejner, što je ovde i bio slučaj tako da nema greške.

Naj scena:

Završnica (ali ne i sam glupavi, šablonski kraj) koja donekle ima šmeka.

Moja ocena: 4/10