Die Welle / The Wave (2008)

Alternativni naziv: The Wave
Žanr: Drama | Triler
Režija: Dennis Gansel
Glumci: Jürgen Vogel, Frederick Lau, Max Riemelt

Priča:
Učitelj u srednjoj školi želi da demonstrira svojim učenicima kakav bi život bio u autokratskom režimu. To odlazi krivim putem kada novoformirana grupa počne da se širi i van učionice.

Moj osvrt:
Verujem da su mnogi barem čuli ako i ne gledali nemački Das Experiment. Priča je o socijalnom eksperimentu u kom grupa ljudi treba da uđe u ulogu stražara u zatvoru a druga grupa u ulogu zatvorenika. To izmiče kontroli i dešavaju se neočekivane i tragične stvari. Ideja je na mestu, tu nisam imao šta da zamerim. problem koji sam imao sa filmom je što je za mene razvoj priče bio overkill. Stvar je u tome da mi pokažeš da u običnim ljudima može da se krije nešto neočekivano a ne da se šokiram već postojećim psihopatama. Takođe, film me nije ubedio da je ono što se dogodilo realno. Zasnovao je priču na realnom eksperimentu ali taj eksperiment nije bio ni blizu užasan kao događaji u filmu. 

Zašto ovoliki uvod o drugom filmu. Zato što ovde imamo sličnu stvar. Mala razlikica, takoreći različak je što je Die Welle neuporedivo pametniji, ubedljiviji, inteligentniji i jeziviji film od Das Experiment. Sad već možete da se zapitate kakve ćete boleštine videti ovde. Skoro pa nikakve. Ovaj film plaši idejom, realnošću situacije, strahom da su neki užasi koje je čovečanstvo preguralo i dalje mogući. Die Welle nije opasan film u smislu kvaliteta - on je vrhunski. Die Welle je opasan film u smislu ideje. Govori da neke stvari koje zanemarujemo i te kako mogu da se otmu kontroli. 

Profesor Verner u tumačenju Jirgena Vogela, i to takvom tumačenju da može komotno da se popiški po mnogim oskarovcima, pokušava srednjoškolce da nauči šta je to autokratija. Najbolji način je naravno kroz primer. Profa i klinci pronalaze glavne crte svega toga. Polazi se od premise da je danas nemoguće formirati tako neku grupu kao što su bili Hitlerovi nacisti. Videćete gomilu normalnih, smislenih razmišljanja, činjenica i obrazloženja o formiranju grupe. Ovde želim da zastanete jer verujem da ste krenuli od toga da grupa koja se formira ima loš cilj. To zapravo ne mora da bude tako. Razlog za formiranje grupe može biti i najneviniji mogući, može biti i plemenit, može biti i šala. Tako da nije Hitler jednog dana bacio loptu, seo na nošu da kaki i rekao "E hajde da razjebem svet". Hitlera ovde uzimam kao primer. Nije on bitan. Bitna je grupa. Ona se razvija, menja, otkriva nove načine, puteve, ciljeve. 

Kada smo već počeli o tome, hajde onda o ciljevima. Kao što rekoh, cilj može da bude i nešto naivno kao krečenje nečije dnevne sobe. Posle može da se dođe do drugog cilja gde će možda dvoje troje odustati ali petoro može da priđe. Kako grupa raste, ciljevi se menjaju. Kako jača, kako uviđa mogućnosti, postaje gladna. Ključno pitanje koje određuje cilj - čega je gladna? Uspeha, mira, lepote, prirode, novca... Nikada nije to samo jedno odredište. Ali cilj je nešto što usmerava grupu, što im određuje akcije i delovanja. Bez trenutnog i određenog cilja, grupa slabi. Bez definisane akcije koja vodi do cilja, grupa slabi. Pogledajte trenutne demonstracije. One su dobrodošle. Mora da se čuje glas nezadovoljstva. Ali ako je cilj bio samo šetati, moraš da znaš šta tvoja šetnja može da uradi. Moraš da imaš akciju koja će te dovesti do rezultata. Ako vidiš da akcija ne daje rezultat, menjaj je. Ako ne znaš kako, ako nemaš način, cilj se gubi na žalost i grupa slabi. 

Za razliku od Das Experiment, Die Welle daje odgovor na gomilu pitanja. Prvo pitanje koje postavimo je, kako je moguće da se ovi tinejdžeri toliko prime na ovu priču. Pogledajte današnje tinejdžere generalno. Retki imaju određen cilj šta žele u životu. Pod ciljem ne smatram dobra kola i brdo love. Mislim na određen plan šta ću da radim posle škole, da li ću da studiram ili ću se zaposliti, šta zapravo želim da radim... I dolazi dotle da imaš masu dece koja polako postaju ljudi koji ne znaju gde im je mesto. Svi se ponašaju isto, svi prate istu modu, slušaju isto, kupuju isto... E sada, stavite ih sve u grupu gde ćete imati dominantu osobu koja će da ih vodi. Oni konačno dobijaju nešto što liči na cilj. Neko ih je konačno uhvatio za ruku i poveo na put. Konačno se nešto dešava u njihovom životu što nije standardni šablon gde se gleda od danas do sutra. To je inicijalno dobra promena. Čuj dobra, ovo je epohalna promena za osobu koja je izgubljena. 

Najveća snaga grupe je zapravo jednakost. Ako pripadaš nekoj grupi, ako iskreno voliš što si tu, ne zanima te socijalni status ostalih članova, ne zanima te da li su lepi, ružni, da li džogiraju, dižu tegove, sviraju harmoniku ili gitaru... Sve je to nebitno. Grupa vas vezuje jedinstvom, jedinstvo vas čini jakim, to što se u takvoj situaciji osećaš jakim znaš da duguješ ostalim članovima grupe. Samim tim osećaš nešto prema njima. I tu smo. Jedinstvena grupa će nas izjednačiti. Sve ono u čemu su drugi bolji od nas nam je dostupno za učenje. Sve ono u čemu smo bolji od drugih, radi smo deliti. Ovo je neobjašnjivo velika moć, moć da činiš veličanstvena ali i čudovišna dela. Vidite koliko je tanka linija ovde između ta dva? 

Kako to nastajanje neke grupe izgleda drugima koji gledaju sa strane. Nekima može delovati zanimljivo, nekima primamljivo, ali većina će ostati ravnodušna. Na žalost, čovečanstvo je znatno napredovalo u svojoj nezainteresovanosti. Zbog toga se konstantno bavimo posledicama umesto uzrocima. Pogledajte bilo koju jaku grupu u bilo kojoj sveri života. Da li ih je iko uzimao za ozbiljno na početku? Najveće kompanije su krenule od nekoliko ljudi. Najveći sportski timovi su krenuli iz anonimnosti i slabijih liga. Najveći zlikovci su krenuli tek sa nekoliko pristalica. Kada shvatimo jačinu neke grupe koja ima loše namere, već bude kasno. Kada shvatimo jačinu grupe koja ima dobre namere, bude nam žao što nismo bili od početka u njoj. Zašto? Zato što smo jebeno nezainteresovani za bilo šta što nas ne dotiče. 

Kada sa strane gledaš neku lošu grupu, začudiš se kako je moguće da neki ljudi koji su dobri mogu da budu u njoj. Ima tu više razloga. Najgluplji i najnebitniji mogući je taj da ljudi imaju materijalnu korist. Ti ljudi nisu bitni. Na isti način ćeš ih odvratiti od ideje te grupe. Postoje ljudi koji se plaše, kojima grupa da je snagu, kojima grupa daje tu prelepu čar pripadanja nečemu. Pođimo od stvari koje su generalno nebitne. Recimo, presrećan sam što sam bio deo košarkaškog tima škole. To mi je jako draga uspomena. Idemo sada na više, jako sam ponosan da sam dobio posao u firmi u kojoj je bilo jako teško zaposliti se. To je već veći prestiž. Idemo dalje - ponosan sam što sam bio deo tima koji je dobio važnu evropsku nagradu za softversko rešenje. I sada pogledajte te tri stvari. To su tri različita perioda u životu. I u svakom od tih perioda sam bio preponosan na grupu kojoj pripadam. U svakom od perioda bih uradio bilo šta za tu grupu. To je to. Ne krećimo uvek od negativnog. Princip je svuda isti. Spreman si da se menjaš da bi bio deo nečega velikog. 

U jednoj sceni koja izgleda kao dobra zajebancija krije se nešto jezivo. Profa traži od učenika da marširaju i kaže im da će marširati sve dok ne budu svi kao jedan. Na to dobija negodovanje nekih. Pogom govori da je još jedan razlog taj što je neki ne baš drag profa u učionici ispod sa svojim odeljenjem. E tada đaci kreću da luduju marširanjem. I sada to je jedan ha-ha momenat koji ćemo uzeti zdravo za gotovo. Zastanimo? Šta je ovde profa uradio? Dao im zabavu? Ne, to je nevino. Dao im motiv? To je samo donekle tačno. Braćo i sestre, jezivo u svemu tome je da su deca motivisana tek kada su dobili neprijatelja. Ovde već imaš nešto što ne činiš za grupu već činiš protiv drugih. Zašto je čovek više motivisan kada radi protiv drugih nego za sebe? Tu leži odgovor na mnoga sranja koja se dese. 

Šta je u srži svakog sukoba? Odgovor je dao veliki i na žalost pokojni Džon Lenon pesmom Imagine. To je podela. U jednoj sceni profesor razmešta raspored sedenja pri čemu mnogi učenici razmišljaju da je on to uradio kako bi u klupi bio jedan bogat i drugi, uslovno rečeno siromašan učenik. Profa objašnjava da je razlog drugi, stavio je ljude koji su dobri u nekim stvarima sa ljudima kojima te stvari ne idu. Profesorov cilj je jačanje znanja grupe što je plemenito i pametno. No vratimo se na ono razmišljanje učenika. Dok profesor radi u cilju ujedinjenja, učenici razmišljaju kroz podele. To nije mala stvar. Tako i sami razmišljamo. Procenjujemo da li je nešto dobro ili loše ne po tome što je učinjeno već po tome kome pripada taj koji je nešto učinio. Razmišljamo kroz podelu, sagledavamo i procenjujemo kroz podelu, živimo za podelu a pitamo se zašto nam loše ide.

No, kada grupa jača, smatramo da te podele blede i nestaju. I to je lepo, ali tu postoji druga stvar koja postaje još opasnija. Ako smo u grupi sa ljudima sa kojima se slažemo, sa ljudima kojima pripadamo, sa ljudima za koje bismo uradili sve - šta su onda oni koji su van grupe? Iako propagiramo jedinstvo u grupi, delimo se i dalje na nas i druge. Umesto da grupom i delima dajemo cilj i time privlačimo ljude, mi odbijamo ostale. Time privlačimo samo one koji žele da idu sa jačima. Umesto da kažemo "svako ko ima dobru nameru je dobrodošao" mi govorimo da nam samo elita može pripadati. I sve se na kraju svede na mi protiv drugih. 

Film ni jednog momenta ne servira neke užase koje grupa sprovodi. Toliko je pametan da i ne mora. On nam daje ideju i sami možemo pretpostaviti gde to može da ode. Sami pretpostavimo da to može biti jako loše. Film se čak i pametno igra sa tim pretpostavkama. Kada devojka koja se protivi grupi i tome što ona predstavlja luta u noći, imamo scene kao iz klasičnih horor filmova. Izgleda kao da je neko prati. I do tog momenta film nam nije dao nikakav nagoveštaj da bi neko mogao da naudi devojci ali uprkos tome, mi se i dalje plašimo za nju. Upravo na taj način film govori o tome šta jedna jaka grupa predstavlja, šta može da uradi i šta može da postigne. 

Die Welle je jeziv film. Uspeo je da ispriča ono što Das Experimentu nije uspelo. Uspeo je da nas ubedi da su obični ljudi podložni stvarima koje su nezamislive. Uspeo je da nas ubedi da nismo daleko odmakli. Uspeo je da nas ubedi da nismo puno naučili. Uspeo je da me uplaši više nego bilo koji horor. Mislite da nam se zverstva neće ponoviti? Mislite da su novi diktatori nemogući? Mislite da smo toliko svesni da nećemo dozvoliti genocid, propast, katastrofu? Razmislite ponovo. Svi ti užasi čekaju iza ćoška. Neko će ih već prigrliti. Tada će već biti kasno.

Zanimljivosti:
Ron Džons, idejni tvorac čuvenog eksperimenta na kojime je zasnovan i ovaj film i Das Experiment, smatra da je Die Welle idejno bliže čuvenom ekspreimentu od bilo kog filma ili knjige koji su zasnovani na njemu. On je prisustvovao premijeri.

Naj scena:

Pogled

Moja ocena: 9/10