Deadpool 2 (2018)

Kod nas nazvan: Dedpul 2
Žanr: Akcija | Avantura | Komedija | Naučna Fantastika
Režija: David Leitch
Glumci: Ryan Reynolds, Josh Brolin, Morena Baccarin...

Priča:
Deadpool sastavlja tim mutanata kako bi zaštitio momka koji ima natprirodne moći. Momka želi da uništi kiborg koji putuje kroz vreme - Cable.

Moj osvrt:

Humor u prvom Deadpool-u je bio sjajan ako ste klinac od 12 godina. Totalno nabacana gomila psovki bez ikakvog reda i smisla je trebala da nasmeje mase. Nemam ništa protiv tako niskog humora ali barem spremi scenu za nešto takvo. Nisu se trudili ni oko toga, ni oko priče, ni oko lika. Rezultat je bio prilično užasan film. Kakav je nastavak u poređenju sa jedinicom? Dobar. Kakav je uopšte? Sasvim gledljiv. 

Pre svega humor je znatno bolji. Neverovatno zvuči ali eto, nasmejaćete se uz Deadpool 2 čak iako niste u tinejdžerskom dobu. Kako je to moguće? Tako što je neko seo i smislio kako će da plasira fazone. Nije se bazirao na tome da superheroj treba da iznenadi psovkom već je pre svega mislio na humor gde povremeno može i da se opsuje. Fino se izgradi scena i uglavnom uspešno plasira humor. Nije to uvek sjajno, iz razloga što negde te vulgarnosti i štrče (npr. u sceni kada Colosus spašava Deadpoola a ovaj mu uzvraća gestikulacijom oralnog seksa) ali hajde sad, nek se smeju i klinci. 

Odlični su fazoni koji su vezani za današnju modu i preokupacije. Npr. u jednoj sceni Deadpool kaže da će lansirati gluten u svemir. Takođe, imamo i scenu u kojoj kaže da će mu dete imati samo jedno ime aludirajući na trend kod poznatih da detetu daju više imena. Takva kritika je uvek dobrodošla. Nemam ništa protiv glutena, više imena i svih tih nju ejdž stvari. Imaju one mesto na ovoj planeti ali bitno je koristiti ih iz potrebe i želje a ne mode. I upravo Deadpoolovo kenjanje po trendu je nešto što mi zaista prija. 

Obratite pažnju i na uvodnu scenu (spisak glumaca i ljudi koji su učestvovali u stvaranju filma). Na genijalan način se film sprda sa kritikom. Uspešno su istovarili gomilu smeća na svakog čije ime se pojavljuje na listi. Ne samo to, film tu postaje kritičan i na uvod koji nam je prikazan. Vraćao sam nekoliko puta ovo i slatko se smejao. Još jedna dopadljiva odluka je da ovu scenu serviraju kao uvodne u Bond filmove. To je celoj sceni dalo neki šarm.

Setimo se u Guardianima izbora muzike. Muzika je bila skroz simpatična ali propratne scene nisu bile epohalne pa ni ta muzika u njima nije doprinosila nekoj atmosferi. Deadpool je otišao još dalje, ubacio je muziku koja najviše odudara od onog što vidimo i rezultat je zapravo jako dobar. Kao i ove scene, i sam film u tom uvodu, dok ne krene zaplet, funkcioniše po principu pomešanih emocija. Nisu nam samo dali zabavu i veselje već vidimo i nešto sasvim drugo. Zašto je to dobro? Zato što onda Deadpool nije samo obična karikatura. Imaš sve preduslove da ti lik bude simpatičniji.

Još jedan dopadljiv segment filma je onaj u kom Deadpool formira ekipu. Ne samo da deluje suludo i besmsileno već i rezultira užasno zabavno. Ovo je simpatična kritika i totalni kontrast svim stvaranjima moćnih ekipa u bilo kom filmu.  

I nekako kada krene zaplet, film se donekle raspadne. Razlog tome je totalno nezanimljiva priča. Humor je neretko na mestu ali priča postaje takva da ni ne marim šta se dešava i šta će se desiti. Došli smo do dela gde Deadpoola povezuju sa X-menima i pomisliš biće nešto od ovoga, ali prc. Iza zapleta, upleta i raspleta stoji patetična, labava priča koja je užasno neinspirativna. Srce našeg heroja nije na pravom mestu, moš misliti. I on onda treba da pronađe svoj poziv i otkrije dobrog čoveka u sebi. Mislim ok, poenta i treba da ti bude ovako nešto, ali daj malo maštovitosti. Ne upiri prstom u to non stop već mi usput prodaj nečiju dobrotu i čovečnost. 

U centru priče je klinac koji ima moć koju ne može da kontroliše. I sada tu dolazimo do onoga "sa velikom moći dolazi i velika odgovornost". Mnjah, gledali smo to u prvom Spajdermenu, Iron Manu, kao i u svakom filmu gde neko postaje superheroj i uči da koristi svoje moći. No tu su i nevaljale čike koje su nanele zlo ovom momku pa imamo i priču o oproštaju. Jeeeej. Dramoserija at ic fajnest. Klinac je toliko antipatičan i na to užasavajuće preglumljuje da nisam imao ni malo simpatije za njega. Jednostavno mi je išao na nerve iz scene u scenu. A ček, priča se vrti oko njega. Jebigica onda. 

Rekoh da je negde vulgarni humor izmešten. To nije toliki problem. Veći problem je humor koji nam govori da sada gledamo film. Recimo Deadpool trči i okrene se ka kameri i kaže da pokrenu slow-motion. Ha ha, do jaja smešno, pogotovu kad nam se to ponavlja sto puta. Mislim ok, to bi bilo simpatično da je iskorišćeno kao kritika na nešto. Recimo na forsiranje specijalnih efekata, na smešne negativce, na bilo koju od boljki današnjih filmova. Jok, ove fore se koriste na sve strane i zaista su bespotrebne. 

Film se na neki način sprda sa Švarcenegerovim delima. Nisam uspeo da uhvatim nit zašto - samim tim ovo nije naročito uspešno. Zapravo bila je tu neka fora koja je bila ok ali sveukupno je ovo jako slabo. Verujem da ćete naći paralele na one veoma poznate Arnoldove filmove. Od možda manje popularnih imamo Escape plan - pogledajte kako izgledaju ćelije gde zatvaraju Deadpoola i samo majci simpatičnog momčića. Ako ste gledali Escape Plan videćete zapanjujuću sličnosti. 

Za razliku od prvog dela, ovde ipak imamo nešto što je gledljivo. U prvih pola sata ovaj film mi je dao nadu da ću gledati nešto, ako ne kvalitetno onda barem vredno pažnje. No sva kreativnost je pukla pred zapletom. Ne mogu da kažem na žalost jer ipak, kada se uporedi sa prethodnim filmom, ovde je uložen kakav takav trud.

Zanimljivosti:
Met Dejmon glumi lika koji je u filmu nazvan Redneck #2 (jedan od likova koji pričaju uz kamionet kada se Cable pojavljuje). Vremensku mašinu koju koristi Cable, napravio je kreator švajcarskih satova Carl F. Bucherer. Igralište na kom se bore na kraju je isto ono na kom je snimana noćna mora Sare Konor u Terminator 2.

Naj scena:

Uvodna akcija

Moja ocena: 6/10