Obavestenje

Obaveštenje: Listu sa vašim predlozima možete videti ovde . Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

понедељак, 17. јун 2019.

Corpse Bride (2005)


Kod nas nazvan: Mrtva Nevesta
Žanr: Animirani | Drama | Porodični | Fantastika | Mjuzikl | Ljubavni
Režija: Tim Burton, Mike Johnson
Glumci: Johnny Depp, Helena Bonham Carter, Emily Watson...

Priča:
Kada stidljivi mladoženja vežba svoje zavete nesvestan prisustva preminule devojke, ona se budi pretpostavljajući da ju je on oženio.

Moj osvrt:
Corpse Bride je animiran stop-motion tehnikom što mu daje neverovatan šarm. Fan sam ove tehnike pre svega zbog velikog Reja Herijauzena. Ako ne znate ko je to, pod hitno na edukaciju. On je od ove tehnike napravio pravo umetničko delo. U Clash of The Titans i Jason i Argonauts sam uživao u svakoj sceni. Stop-Motion-om ne možeš doprineti realističnosti scene ali svi ti efekti izgledaju neuporedivo lepše nego u prenadrkanim rimejcima (na stranu što su originali mnogo bolji filmovi). No ovo je u potpunosti animirani film i u njegovu animaciju ćete se nesumnjivo zaljubiti. 

Kada sam pisao o Vendersovom Wings of Desire, isticao sam važnost osećaja. Barton ovde poentira upravo na to. Sve kreće kao klasična ljubavna priča iz većine klasika koje smo čitali. Nekako vas uljuljka u takvo neko raspoloženje i onda na jednostavan ali prelep način donese taj osećaj. Umesto ljubavi na prvi pogled, osvajanja zapanjujućom lepotom, iskorišćena je muzika i osećaj koji ona donosi. U potpunom sivilu koje preovladava to dođe kao jedan cvet koji štrči lepotom i svežinom. Barton prikazuje čak i taj jedan cvet u tom momentu. 

Ako to nije bilo dovoljno da nas ubedi da će ovo biti drugačiji film, dolazimo do dela gde upoznajemo nevestu iz naslova. U svoj toj suludosti, Barton zapravo priča onu staru priču o spoljašnjosti i onome što osoba nosi u sebi. Najlepše od svega je što nam ne nudi rivalstvo. Nudi nam lepe likove prema kojima osećamo i simpatiju i empatiju. Ne navijamo za željenu kombinaciju već navijamo da se dobrim ljudima dese dobre stvari. 

Paralele između sveta mrtvih i živih su neprocenjive. Dok u svetu živih vidimo sivilo, mrak, ne razlikujemo dan od noći, nevreme od lepog vremena, u svetu mrtvih je konstantna zabava, vesele su boje, likovi su zapanjujuće raspoloženi. Zašto to Barton predstavlja na ovaj način? On igra na kartu toga što mrtvi više nisu ograničeni materijalnim. Otvorenih su shvatanja, spontani su i razmišljaju o emocijama, što svojim što drugih. Živi su opterećeni samo jednim - materijalnom dobiti. I oni postaju rob materijalnom gubeći iz vida šta sve mogu i šta zapravo jesu. Ova paralela je prelepa. 

Kada praviš mjuzikl, idealno je da pesmama ne zaustavljaš radnju. Još bolje je da te pesme zvuče dobro. Uvek se setim genijalnog Sound of Music gde svaka pesma, pa čak i dečija nosi određenu, veliku emociju. Svaku od tih pesama znam i mogao bi ih slušati iznova. Sa druge strane imamo primere gde nas pesma zaustavi, uspava i zaboravimo šta smo gledali. U Corpse Bride su pesme iskorišćene za naraciju. Pesme su jako dobre, ona koju izvodi nevesta je predivna i jako emotivna. Još jedna sjajna stvar je što su iskorišćeni razni stilovi tako da ćete imati promenu dinamike kod svake od pesama i svaka odlično leže u emociju koja preovladava u tom momentu u priči. 

Tamo negde u februaru sam shvatio da mi je vid konačno načet i kako su mi na pregledu širili zenice, oduzeli su mi mogućnost čitanja te večeri. Kako sam navikao da zaspim uz knjigu, nisam imao ideju šta raditi. Tada sam se setio dobrih starih radio drama. Poslušao sam nekoliko, uglavnom Nušićevih. Zašto ovaj uvod? Zbog toga što ne smete zanemarivati glumačke sposobnosti čak ni kada pozajmljuju glas likovima. Ok, imamo popularne, poznate ličnosti koje pozajme glas. To je ok zbog malo medijske pažnje ali sjajni glumci vokalom mogu da donesu mnogo. U pomenutim dramama sam bio fasciniran velikom Evom Ras, Branislavom Cigom Jerinićem, Žikom Milenkovićem, Đurđijom Cvijetić, Milutinom Butkovićem... U Corpse Bride su svi besprekorni. Od Alberta Finija, Pola Vajthausa, Kristofera Lija, Helene Bonam Kartera, Emili Votson, Džonija Depa i ostalih, ništa se drugo nije moglo očekivati. I bez toga da ih vidite, jasno vam je kakve glumačke sposobnosti imaju ovi ljudi. 

Kako je emocija na mestu, šta je sa humorom? Braćo i sestre, ovo je pisano i pravljeno sa toliko pažnje da će vas oduševljavati iz trena u tren. BUKVALNO svaka scena obiluje sa nekoliko elemenata humora. Ne znate šta je bolje. Ono što likovi izgovaraju, mali propratni gegovi, simbolika... Želeo sam da nabrojim tek neki detalj ali sam shvatio da to ne bi bilo tako smešno a i ne želim da spojlujem ama baš ništa. Verujem da će vam mnoge stvari i promaći. Eto, toliko je ovo nafilovano humorom. Veliko poštovanje za ljude koji su pazili na ovoliko detalja. 

Treba pomenuti i pojave likova koji su nam paralela na istorijske ličnosti (recimo Napoleon), potom lika koji bi trebao biti verzija Rej Čarlsa itd. No nisu pravljene paralele samo na tako poznate ličnosti. Recimo tu je i francuski kuvara od kog vidimo samo glavu (giljotina stajl). Postoji nemali broj stvari koje nam pokazuju na nešto poznato, nešto iz života. 

Rasplet filma prosto pršti od emocija. Prosto je neverovatno koliko šansi je bilo za patetiku i koliko izbora bi dovelo do nezadovoljavajućih rezultata. I pored svega toga film nam donosi najbolji mogući kraj, kraj koji nam govori da je ovo više od zabave, više od animiranog filma koji treba da vam popravi raspoloženje. Ovo je uz to i priča o opipljivim likovima, o realnim, jakim emocijama i predstavljena je na najbolji mogući način. Iskreno, nisam neki Bartonov fan pa i nisam očekivao puno od ovog filma. Na sreću, više nego prijatno sam iznenađen.

Zanimljivosti:
Lutke koje su korišćene za film nisu razvijane na do tada standardne načine (sa zamenjivim glavama ili ustima). Pravljene su kompletne lutke koje su imale ključeve na navijanje koji su vešto skriveni u produkciji. Visina ovih lutki je bila 25-28cm. Crv iz filma je rađen po čuvenom Piteru Loru. Čak su i njegov glas pokušali da reprodukuju. 

Kada Viktor svira klavir i nagne se, može se videti natpis Harryhausen. Lutke su pravljene od nerđajućeg čelika i prekrivene su silikonom. Pravljeno je više lutki za neke od likova kako bi se ubrzalo snimanje. Za Viktora i Corpse Bride je napravljeno 14, za Viktoriju 13 lutaka.

Naj scena:

Tears to Shed...

Moja ocena: 8/10

Нема коментара:

Постави коментар