Doctor Strange (2016)

Kod nas nazvan: Doktor Strejndž
Žanr: Akcija | Avantura | Fantastika | Naučna Fantastika
Režija: Scott Derrickson
Glumci: Benedict Cumberbatch, Chiwetel Ejiofor, Rachel McAdams ...

Priča:
Dok je na putu psihičkog i spiritualnog ozdravljenja, brilijantni neurohirurg je uvučen u svet mističnih znanja.

Moj osvrt:
Dr. Strange kao lik užasno podseća na lik Tonija Starka (Iron Man). S tim što je Stark primer kako se to dobro radi a naš dobri doca je nešto suprotno. Evo i zašto. Stark, koliko god bio arogantan, imao je neku dozu šarma. Iako je voleo sebe iznad svih ostalih, prihvatao je druge. Nije bio slep za ostale. Doca Čudni je otišao u krajnost. Ovaj lik vidi samo sebe i samo ono što njega zanima. Jedine potrebe koje ima u vidu su svoje. Ako gleda druge, gleda ih kroz sebe. To je užasno loše jer je lik jako odbojan. A ček, to treba da ti bude glavni lik u filmu? Jebigica. Već na početku si ga napravio nezanimljivim. Mogli su to malo da ublaže ali su od Strejndža napravili plastičnog seronju za kog jednostavno niko ne može da mari. A imali su odličnog glumca od kog je lako napraviti dobru stvar. 

Onda imamo jednu dobru stvar - način na koji Strejndž upoznaje to nešto drugačije. To je počelo dobro ali kao i sa upoznavanjem sa likom, završilo se pogrešno. Vrlo brzo je od simpatičnog egoiste postao arogantni seronja. Vrlo brzo je od lepog upoznavanja tog nadrealnog došlo do "ma daj zajebi me ovog tripa na LSD-u". Da bi se pokazala ta druga strana našem doci, demonstrirano mu je nešto nadrealno. To je bilo ok, dovoljno dobro i efektno. No, na šta se ovde odluče? Doca reaguje u svom stilu, tj. stilu arogantnog seronje i onda, da bi se arogantni seronja ubedio, odlazi se u gomile šarenih scena prepunih specijalnih efekata koji ništa ne govore i ničemu ne služe. Od nečeg zanimljivog vrlo brzo se otišlo u dosadno. 

I opet, nešto što počinje dobro, čuj dobro, počinje vrhunski a završava se mlako. U dosta ovih superherojskih filmova, način nastajanja superheroja je nemaštovit. Od debilnog "usralo me" u Green Lanternu, preko "rođen sam takav" do "situacija me je napravila ovakvim". Svega tu ima. Ovde je izbor kako se dolazi do moći perfektan - učenjem. Op, prc, znanje je moć. I tu su krenuli da prave odličan zaokret u liku Doce Čudnoga. Tu njegova inteligencija dolazi do izražaja i konačno imaš nečemu da se diviš. No, izvedba je opet dobrano ursala ovu dobru ideju. Lik je naučio skoro sve, manje više odjednom. WAAAT?!? Ne čini li to sve druge tupavima? Ne čini li to ovu uzvišenu moć i magiju sprdnjom kojom inteligentna osoba ovlada dok si? Umesto da žrtvuju vreme filma i prikažu nam postupni razvoj Doce Čudnog u velikog maga (što bi svako voleo da vidi) ovaj lik uči kao brat Kianu u Matriksu. 

Kada su negativci u ovakvim filmovima u pitanju, obično me iritira što im manjka motiva. Ovde su em doveli jednog od najboljih glumaca današnjice (Mads Mikelsen), em su nam zagolicali maštu tim likom, em su nam predstavili da on i te kako ima motiv. I baš kada su trebali da poentiraju na tom liku ostali su nam dužni nešto scena iz njegove prošlosti. To bi ga učinilo baš upečatljivim. Nasuprot njemu, Doca Čudni je taj kod koga ne vidim motiv da bude taj superheroj. Ok, trubi mu se o tome sve vreme ali ne vidim ključni momenat u kom bi on shvatio šta mu je poziv. Setite se Jinsena u Iron Manu, kako je on uticao na Starka. Ovde ne vidim nigde taj okidač. 

Generalno, film škrtari na svemu i svačemu. Previše je tu priča o nekim dimenzijama, o moćima, o likovima, demonima, postupcima, pravilima, negativcima, pozitivcima i sve su zagrebali a ništa nam nisu dali do kraja. Što znači da je ovaj filmić imao i te kako šta da ponudi. Na žalost još uvek nisam ni pazario ni pročitao grafičku novelu pa ne mogu povući paralele. Ali poznajući svet stripa, sumnjam da su tamo ostali nedorečeni u ovoj meri. Kada podvučem crtu, ok je ovo filmić. Iako nije doneo ništa naročito sjajno, ostavio je dovoljno prostora da se mnoge teme razrade i nadu da možda možemo videti pristojnije nastavke.

Zanimljivosti:
Rejčel MekAdams se zaista prepala kada je mop pao u ostavi za metle. To se slučajno desilo i njeno iznenađenje nije gluma. Tokom snimanja, Kamberbač je u kostimu ušao u striparnicu i kupio strip Dr. Strange. Scena u kojoj ogrtač briše suze Dr. Strange-a je Kamberbačova ideja. 

Kreatori istoimenog stripa, Sten Li i Stiv Ditko su izgled Dr. Strangea bazirali na liku legendarnog Vinsenta Prajsa. Stredje ime Dr. Strangea je Vinsent. Chiwetel Ejiofor ima crni pojas u karateu. Ovo je drugi film o Dr. Strange-u. Prvi je snimljen 1978.

Naj scena:

It's not about you.

Moja ocena: 6/10