Joy Ride 2: Dead Ahead (2008)

Žanr: Kriminalistički | Horor | Ljubavni | Triler
Režija: Louis Morneau
Glumci: Nicki Aycox, Nick Zano, Laura Jordan ...

Priča:
Kada im automobil otkaže na putu za Las Vegas, četvoro mladih pozajmljuje automobil iz naizgled napuštene kuće ne sanjajući kakve će posledice to izazvati.

Moj osvrt:
Prvi Joy Ride sam gledao jako davno. Ne sećam se ama baš ničeg osim da je bio gledljiv. Cela igrarija ovakvih filmova je počela dobrim starim Duel. I nekako ne vidim razlog da se to kopira. No, ko mene uopšte pita za mišljenje. Danas se sve što može doneti šaku zelenih novčanica eksploatiše dokle god je moguće. Šta je to mogao ponuditi nov film na istu temu? 

Pazite koliko je ovo originalno. Momci i devojčice su se zaputili u Vegas da se provedu ali su skrenuli prečicom, naneli štetu baš nekom kome nisu smeli i onda su postali lovina. Uuuuu bravo. Likovi su toliko bledi, nebitni, neorginalni da je to neverovatno. Na granici su toga da iritiraju ali srećom to nije slučaj. Jednostavno su nebitni. Samim tim me baš briga šta će se sa njima desiti. Samim tim nema tenzije u filmu. 

Film u početku koketira sa Wrong Turn filmovima. Kako? Pa tako što su likovi pogrešno skrenuli u neku zapizdinu i naleteli na naizgled pust dom raba Božijeg, kamiondžije napaćenog, ubice svirepog, identiteta skrivenog, kamiona besnog, glasa dubokog, Baje Knindže Malog... S obzirom da mi ne vidimo puno od tog kamiondžije, komotno možete zamisliti nekog od onih deformisanih hilbilija iz pogrešnih skretanja. Nema razlike, osim što ovaj zna da govori. 

Imamo i fazone "pobedi nivo za određeno vreme" gde Super Mario treba da sakupi sulude stvari kroz neverovatne nivoe kako bi princezini ekstremiteti bili i dalje vezani na nju. I naravno, kad Mario tamo stigne, princeze nigde, pa u krug. Problem je samo što su ovde nivoi koje prelazimo dosadni, nemaštoviti, neubedljivi, puni debilnih ili predvidivih odluka. Sa druge strane, Mario nije svestan da je negativac prisutniji od onih pečurkica, kornjača i biljki mesožderki kojim su svi nivoi izuseravani. Iako se zli bata napakuje u onu kamiončinu, ne možeš ga skontati pa to ti je. Krije se kao naša saobraćajna policija - uvek je iza nekog žbuna. Samo što ovde nemamo žbunje jer je pustara u pitanju. (naš saobraćajac upravo onaniše na ovaj skill skrivanja) 

Prosto je perfektno kako nikada ne vidimo lice kamiondžije. Taj bata uvek uspeva da stoji u senci i to takvoj da mu se vidi čir na dvanaestopalačnom crevu, samo mu se lice ne vidi. Lik može da se izležava na plaži u Buljaricama i pre ćete mu videti bulju nego lice. Šta dobijamo time? Nema nikakve simbolike pre svega - u fazonu svako može biti ubica ili nešto slično. Nema čak ni one misterije jer da vidimo lice, ništa nam se ne bi kazalo. Niti on deluje zastrašujuće što mu se ne vidi lice, niti će vam značiti svo silno iščekivanje da ga vidite. 

Znate li šta je suludo? To da je ovaj bata lociran nedaleko od Vegasa u nekoj zapizdini, operiše na toj teritoriji, nasumično ubija ali niko ga ne skonta. Jedino opravdanje za policiju da ga ne uhvati je da policija ne postoji.  Ne vidimo da ovaj lik išta radi, ne vidimo da se nečim posebno bavi ali eto, pojavi se sa glanc novim kamionom. Neko će reći "čekaj, pa mogao je ukrasti nov kaomion" a ja ću reći "zar onda ne bi bio uhvaćen pre ili kasnije". Ipak se kreće među kamiondžijama. Pre ili kasnije bi ga originalni vlasnik ili neki njegov prijatelj dohvatio o skakao mu po jajcima. Ali hej, ovaj lik je otporan barem kao oni Wrong Turn hilbiliji pa možda ima i neke dodatne moći a da mi to ne znamo. 

Film nije toliko debilan, nema pregršt gluposti koje će vas nervirati, nema konstantna vređanja inteligencije. U čemu je onda problem? U tome što je ovaj film jaaaaaaako dosadan. Bugkvalno ništa vas neće držati uz ekrane. Likovi su... ček, zaboravio sam likove a sinoć sam pogledao film. Radnja je šablon. Događaji su ništa posebno. Motiva i motivacije nigde. Tenzije i nekog uključivanja gledaoca u priču nigde. Rekao bih da ćete ovaj film brzo zaboraviti ali nisam siguran da ćete znati i da ste ga gledali. Ništa. Ravna linija. Teška dosada. Nebitnost.

Zanimljivosti:
U restoranu se čuje pesma koja pominje ime Candy Kane. U prvom delu filma, Pol Voker je rekao da mu je to ime.

Naj scena:

Brm brrrrmmm brmmmmmm
(čitaj neko je oskrnavio moj skrnavi dom)

Moja ocena: 4/10