M (1931)

Žanr: Kriminalistički | Drama | Misterija | Triler
Režija: Fritz Lang
Glumci: Peter Lorre, Ellen Widmann, Inge Landgut...

Priča:
Kada policija u nemačkom gradu ne uspe da uhvati ubicu dece, ostali kriminalci kreću u lov.

Moj osvrt:
Znate da često pomenem genijalne detalje koji prijaju oku. Ovaj film ih je prepun. Recimo kada nestane devojčica, (srećom) nemamo scene koje prikazuju njeno ubistvo, ali zato imamo slike koje su jako bolne. Recimo ručak koji je čeka na stolu i praznu stolicu uz. Potom imamo plakat koji devojčica gleda i u tekstu na plakatu stoji kako se nudi nagrada za pronalaženje ubice. Potom vidimo senku čoveka u šeširu i ta senka prekriva sadržaj plakata i obraća se devojčici. Jezivo. Onda imamo scenu gde dve grupacije zasebno pričaju o istom slučaju. Na jednoj strani imamo organe vlasti na drugoj prestupnike i te dve scene se prepliću na maestralan način. Takvi detalji su zaista neprocenjivi u kinematografiji, pogotovu što ih danas ima sve manje a sve više šarenila. 

Jeste da je tema teška ali mi se čini da se brzo prešlo sa ubistva. Previše je to jezivo da ne vidimo još koji trag. Naravno nije to mana. Samo kažem da je film mogao poentirati više na tome. Posle ubistva kreće haos i potraga za ubicom. I to je odlično preneseno. Svi su sumnjivi, svaki gest se gleda sa oprezom, u svemu se traži greška kako bi se pronašao prestupnik. I upravo taj haos i namera ljudi da pronađu ubicu udaljava od rešenja. Film se na odličan način poigrao sa masom i njenom podvodljivošću. Prvo ovde, kada se ubica traži. Kasnije kada treba presuditi, vidimo kako se masa lako povede za prvim impulsom. 

Uz ovo ismevanje mase, film jako ismeva i zakon. Prvo, policajci nisu baš najsposobniji. Prestupnici čine više u lovu na ubicu. Vlast se samo nakači na sve to. Kada krene suđenje, lik koji je odbrana deluje potpuno smešno, smeteno, pa da ne kažem i pijano. Deluje kao da su pokupili prvog lika sa ulice da priča nasumične stvari. Najgore od svega je što on zaista i priča ono što se od branioca očekuje. Film se i završava sjajno. Čujemo rečenicu "U ime zakona..." i onda sledi muk. Zar je bitno šta je u ime zakona? Zar je bitno šta zakon kaže ako to ne može popraviti štetu? Možda može sprečiti neku buduću ali počinjeno ne može izbrisati. Čuvanje onog što imamo je pre svega na nama, a ne na zakonu.

Film se odlično igra i sa ulogom sudije. Postavlja se pitanje, ko to sada sudi? Imamo čoveka koji je ubica dece. Gore od toga nema i nikako ne pokušavam da ga opravdam. Ali zaista moramo postaviti pitanje ko je taj koji sudi. Pogledajte danas ko postavlja standarde, ko danas sudi i presuđuje, ko vas danas naziva izdajnicima i ološem. Zašto je to tako? Zato što ljudi zaboravljaju. Bitan je trenutni momenat. Tu istu grešku koju ste napraivli sada, možda je napravio taj koji vam sudi. Ali njegova trenutno nije ta koja je akcentovana. Nebitna je a može biti mnogo veća od vaše. 

Dosta je moralisanja u filmu. Nekom se to možda ne svidi. Meni je to leglo odlično. Sledeće pitanje koje se postavlja je oko razloga zbog kog prestupnici hoće da uhvate ubicu. Kada sam pročitao o čemu se radi u filmu nekako sam zamišljao da će svi biti toliko šokirani ubistvom deteta da će se dati u akciju hvatanja. Razlog je malo razočaravajući. Otkrijte ga sami. Svakako je realniji od onog koji sam ja zamišljao. Što nas opet dovodi do toga da umemo biti jako samoživi. Ovo je snimano 1931 a meni se čini da nam danas fali empatije više nego ikada. Slažem se, nismo svi takvi. Ljudi umeju neretko da oduševe. Ali opet, neretko nas i razočaraju tako da ovi drugi, koji prave velike stvari, budu zaista retkost. Na kraju vidimo da rezultat namere može biti dobar, ali povod za to je nešto što ne budi veru u bolje.  

Ne volim da pišem puno o glumi osim ako ona nije izuzetna. E ovde ona to upravo i jeste. Peter Lorre briljira. Prvo će vas zgroziti kada se preznojava i dobije napad histerije dok gleda devojčicu. Jednostavno, ne znate šta mu je na umu, samo znate da je to jako jako loše. Ovo je jezivije od skoro svih horor scena koje nam danas serviraju. Kasnije kada mu se sudi, videćete eksploziju ludila, patnje, straha, besa, histerije. Gledao sam ovog čoveka u mnogo filmova, pretežno starih horora i mogu da kažem da je on jako neiskorišćen u svima njima. Ovo što ovde dostavlja je ludilo na koje nećete ostati ravnodušni. 

M je odličan film. Atmosferičan je, ima veliki broj finesa koje zaista prijaju oku, ima nekoliko jezivih momenata koji će vas šokirati, ima jednu od onih uloga koje se večno pamte. Prosto je neverovatno da je ovako nešto snimljeno 1931. Dosta je tu moralnih dilema i poruka tako da ćete imati o čemu da razmišljate. Originalno trajanje filma je 117 minuta ali tu verziju je nemoguće pronaći. Ja sam uspeo pronaći verziju od 110min i ta verzija je restaurirana od snimaka pronađenih u muzieju. Najčešće možete pronaći verziju od 100 min. Ne znam šta je razlika između njih tako da potražite ovu dužu verziju.

Zanimljivosti:
Fric Lang je bio jako surov prema glumcima. Npr. Peter Lorre je bio bacan desetak puta sa stepenica. Zbog toga je Lorre odbio ulogu u Human Desire (1954). Fric Lang je želeo da za potrebe snimanja unajmi prave kriminalce. 24 njih je hapšeno tokom snimanja. U Nemačkoj, Nacisti su zabranili ovaj film u julu 1934. On je ponovo prikazan 1966. Piter Lorre je bio Jevrej i pobegao je iz Nemačke u strahu od nacista odmah posle snimanja ovog filma. Fric Lang koji je isto bio jevrej pobegao je 2 godine kasnije. Ćukorenje koje čujemo nije izveo Peter Lorre jer nije bio dobar u tome. Ono što čujemo je izvodio sam Fric Lang. Naslov filma, "M" je skraćeno od Mörder što je nemačka reč za ubicu.

Naj scena:

Ludilo

Moja ocena: 8/10