Obavestenje

Obaveštenje: Listu sa vašim predlozima možete videti ovde .

понедељак, 24. октобар 2016.

Rashômon (1950)


Rashomon (1950) on IMDb
Alternativni naziv: Rashomon
Kod nas nazvan: Rašomon
Žanr: Kriminalistički | Drama | Misterija
Režija: Akira Kurosawa
Glumci: Toshirô Mifune, Machiko Kyô, Masayuki Mori ...

Priča:
Zločin i njegove posledice kroz različita viđenja.

Moj osvrt:
Rashomon je jako pametno napravljen film koji nam suprotstavlja različita viđenja iste priče. Na prvi pogled ovo je sve jednostavno ali govori mnogo. Fascinira me Kurosavina sposobnost da napravi nešto što je jako pitko za gledanje a opet tako duboko. Obično su filmovi koji dostave tako nešto mnogo teži za gledanje. 

Na početku želim da pomenem glumu Toširo Mifunea. Čovek me oduševaljava iz filma u film. Ovde se divite ludilu koje glumi ali emocija koju donosi je neprocenjiva. Kada žudi za ženom ta emocija prosto sipa iz njega dok gleda unezvereno i preznojava se. Kada je lud, lud je toliko da mu poverujete. Kada je častan, divite mu se. Čovek je velemajstor. 

No sada na konkretne stvari. Ako pogledamo svaku od priča, nebitno da li lik priznaje da je uradio nešto loše ili ne, pre svega ističe čast koju poseduje. I to je sjajno jer se upravo toj časti divimo. No, kada priznajemo grešku, kada pričamo bilo šta o sebi, nije li tačno da upravo pokušavamo istaći svoju moralnost? Ali, ukoliko lažemo, nije li upravo to momenat kada naša priča postaje providna? 

I kada pogledamo sve varijante jedne priče, utisak je jedan, a to je da svi lažu. Upravo to odsustvo morala dolazi sjajno na ono što vidimo u filmu. Sve priče su takve da imaju svoj vrhunac ali svaka od priča baš zbog toga navlači sumnju. I to je dvoznačno. Prvo, tu su likovi koji nam deluju kao šljam koji bi iz svega da spase svoju guzicu. Ali sačekajte, nismo li sami sada upali u priču? Nismo li mi onda ti koji ne dajemo šansu i jednoj jedinoj priči tj. osobi? Gde nam je nestalo poverenje u ljude? Ne ispada li da je film opravdano crn? 

No, još jednom se vratimo na sve priče koje čujemo. Sve one imaju isti epilog. Da li će sve ono što se desilo pre epiloga promeniti rezultat koji smo videli? Neće. Da li sve priče menjaju glavnu činjenicu? Ne. Da li su onda te laži bezazlene? Da li su uopšte to laži? E tu smo. Šta ako je svaka priča istinita ali je viđenje cele situacije drugačije. Nađite jedan veliki događaj u vašoj prošlosti. Setite se kako ste ga doživeli i šta ste radili da do njega dođe. Mislite li da na to svi gledaju na isti način? 

No ako smo se svi moralno srozali, šta ostaje ovom svetu? Jedno veliko ništa. Pogledajte okruženje u kom ljudi pričaju o događajima. Priče koje su se desile u prošlosti obiluju lepim vremenom i sunčevom svetlošću. Ali sve ono što se u pričama desilo kao da je dovelo do ovakve sadašnjosti. Sadašnjost je tmurna. Ljudi su gladni i bedni u ruševinama. Kiša je neprestana. Setite se crnila koje sam pomenuo u Death of Mr. Lazarescu. To mi je tamo delovalo jako pesimistično. Crnilo koje gledamo u Rashomon je realno. 

Tu imamo još jedan test za nas. Dok gledamo sve varijante priče, šta nas zanima? Zanima nas istina. Zbog čega? Pa da vidimo razrešenje priče. To mnogo govori o nama. Koliko nam je puta samo bitnije otkriti ubicu nego uvideti žrtvu? Koliko nam je samo bitnije gaziti do vrha nego gledati po čemu ili kome gazimo? Zato tako često i promašimo suštinu. Čovek je ubijen. Žena je silovana. Zašto nas to što je činjenica nije dirnulo već brinemo o lažima i istini koji ne menjaju ništa. Ne plaši li vas toliko odsustvo empatije? 

Dosta je priče oko kraja filma. Dosta ljudi smatra da je kraj isforsiran, patetičan i da nema mesta u filmu. Da li je moglo onda bez njega? Jeste. Da li on smeta u filmu. Ne, ni najmanje. Nije dodao ništa što film već nije ispričao. Daje nešto svetla, nešto nade u čoveka ali to nije patetično. Možda film nije morao da nas liši totalnog crnila ali dobro. Da je uzrok tom kraju drugačiji, možda bi mi smetalo. Razlog zbog kog dolazi do to malo svetlosti je i više nego opravdan. Ipak, nije to samo vera u čoveka. To je vera i u čoveka koji tek dolazi. Možda on može promeniti nešto. A opet, možda ta kiša nastavi da pada još dugo.

Zanimljivosti:
Tokom snimanja, mnogi iz ekipe su prišli Kurosavi da im on zapravo objasni o čemu se radi u filmu. Smatra se da je ovo film zbog kog je Akademija uvela oskara za najbolji strani film. Jedna od prvih upotrebi snimanja kamerom iz ruke na filmu. Smatra se da je ovo prvi film u kom imamo scenu u kojoj kamera direktno snima sunce. Kada se vidi kiša ispred kapija Rašomona, postojao je problem što se kiša nije videla od znaka. Da bi ovo rešili, sipali su crno mastilo u vodu i tako simulirali kišu. 

Čak i u podnevnim časovima, tokom snimanja scena u šumi je bilo jako mračno. Umesto da koriste standardni reflektor, Kurosava i kinematograf Mijagava su uzeli ogledalo iz kostimografije. Tako su odbijali svetlost kroz granje i to je delovalo prirodnije. Znak "Rašomon" je Mijagava zadržao u svojoj kući do smrti 1999. Oksfordski rečnik je Rašomon uveo kao regularni izraz za različite interpretacije istog događaja. 

Najveći problem tokom snimanja je bio taj što su neretko puževi golaći padali sa drveća na glumce i ekipu. Zbog toga su se svi prekrivali tankim slojem soli kako bi se odbranili od puževa. Muzika je tek dodata u postprodukciji. Kurosava je od Mifunea zahtevao da svoju kretnju zasniva na kretnji lavova.

Naj scena:

Tajomaruova priča

Moja ocena: 9/10

8 коментара:

  1. Bravo legendo!Ti bi se trebao više reklemirati,ima mnogo ljudi u inostranstvu koje znam da prate tvoj blog!Što se tiče filma imam dodat samo da je Kurosava takođe htio reći da ljudi možda nikada neće znati pravu istinu.Pogledaj samo koliko velikih događaja u istoriji ima toliko različitih interpretacija!Kada ćemo saznati šta je ustvari istina a koliko li je to uopšte važno.Kurosava je svakako jedan od najvećih ali ipak ostajem pri tome da je ovaj film vrhunac njegove karijere!Bilo bi lepo kad bi uskoro overio i "Krvavi presto".

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala hvala :)
      Biće sigurno. Uživam u Kurosavinim filmovima i uskoro spremam još jedan na gledanje. Slažem se sa ovim što si pomenuo da ljudi neće nikada saznati istinu ali to je namerno. Jer ko je taj čije je viđenje ono pravo. Zato ovaj film i jeste tako genijalan

      Избриши
  2. Sjajno zaista! Izuzetan prikaz! Da li može par reči o Audition , takođe japanski ( horor ) ukoliko si gledao ? Mislim da film ima nešto mnogo dobro , ali kao da ga nisam baš najbolje ispratio

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala. Baš davno sam gledao Audition i nisam najbolje pohvatao tada. Treba da repriziram. Čitao sam knjigu kasnije i ona mi se dopala

      Избриши
  3. "Ideja istine imala je poteškoća u skorijoj istoriji. Tradicionalno se istina shvata kao podudarnost sa stvarnošću onoga što se govori, piše ili misli. Međutim, mnogim filosofijama sada nedostaje ideja nezavisne stvarnosti kojoj bi jezik ili misao mogli odgovarati. Čak i ako takva stvarnost postoji, mnogim filosofima izgleda da ne postoji način da je spoznaju. Ako smo slepo neuki u pogledu stvarnosti, bilo bi besmisleno izjavljivati da je izjava o njoj istinita ili netačna. I na kraju, jezik i misao nisu vrste stvari koje bi mogle odgovarati stvarnosti koja nije sastavljena od jezika ili misli.
    Ovakva refleksija navela je mnoge od onih koji još uvek žele da govore o istini da se okrenu koherentnim pogledima na istinu. Ideja će biti prihvaćena kao istinita ako se podudara sa drugim dobro prihvaćenim idejama koje su prošle test vremena. Drugi nude pragmatične poglede na istinu. Čovek prihvata ideju kao istinitu ako su posledice prihvatanja pozitivne. Verujem da u određenom trenutku zaista postoji jaz u zidu ako, vođen tim uverenjem, uspem da prođem kroz zid.
    Veoma je važno podsetiti se da propozicija za Whitehead-a nije vrsta jezika. Jezik obično skreće pažnju na propozicije, ali nikada ne postoji pojedinačna korespondencija između između jezika i bilo kojih određenih propozicija. Propozicija je način na koji neka stvarna prilika ili veza stvarnih prilika mogu biti. Ako stvarne prilike postoje samo na taj način , onda je i tvrdnja tačna samo na taj način. Korespondencija nije između jezika ili misli i stvarnosti, već između toga kako nešto može biti i kako je." - John B. Cobb "Whitehead Word Book: A Glossary with Alphabetical Index To Technical Terms in Process and Reality"


    Ovaj pasaž me je neverovatno podsetio na Kurosavin Rašomon i na ovaj tvoj odlični tekst ovde ali me je i takođe nagnao na misao da je Kurosava verovatno obraćao pažnju na Vajthedove diskurse o istini te možda i bio podstaknut istim prilikom stvaranja Rašomona. Takođe, Kurosava je sigurno i determinisao tok kojim se rasprava o takvoj kompleksnoj problematici vodi što je samo još jedan patron epskog statusa ovog vanvremenskog remek dela.

    ОдговориИзбриши
  4. Анониман22. јун 2022. 02:53

    Bilo bi odlicno kada bi napravio recenziju od Kurosawinog filma 'Ikiru.'

    ОдговориИзбриши
  5. Veljko Damjanovic23. јун 2022. 07:38

    Rasomon je nepresusna tema. Evo primera "Rasomona u praksi". Davno sam citao knjigu o Kurosavi. Tamo je on pricao kako Rasomon nije dobro primljen u Japanu. Svi su ga kritikovali. Narocito direktor filmskog studija koji je finansirao film. Kurosava je branio film koliko je mogao, a onda je, razocaran otisao nekoliko dana na pecanje. Kada se vratio, zena mu je rekla da je film uvrsten u glavni program festivala u Veneciji. Tamo je pobedio, a onda je usledio i Oskar. Odjednom, svi su u Japanu poceli da hvale film. Nekoliko meseci kasnije, na Kurosavino zaprepascenje, na TV-u se pojavio direktor filmskog studija, ranije, glavni kriticar filma, koji je poceo da sipa hvalospeve o filmu i da narocito istice svoje zasluge za uspeh Rasomona, sto je prvi put direktno snimano sunce, itd. Kurosavu i snimatelja Mijagavu jedva da je i spomenuo...

    ОдговориИзбриши