Notes on a Scandal (2006)

Kod nas nazvan: Beleške o Skandalu
Žanr: Drama | Triler
Režija: Richard Eyre
Glumci: Cate Blanchett, Judi Dench, Andrew Simpson...

Priča:
Profesorka istorije koja je blizu penzije sprijateljuje se sa mladom profesorkom umetnosti koja je u vezi sa petnaestogodišnjim učenikom. Ubrzo se otkriva da ova sredovečna žena želi nešto više od  prijateljstva.

Moj osvrt:
Braćo i sestre, posle gomile Džulija Roberts, Anđelina Džoli i sličnih polovnjakinja, posle gomile modela izgubljenih u glumi, pogledati ovakvu glumu dve vrhunske glumice je pravi praznik. Prenaviknut sam da preglumljivanje, poziranje, bečenje, odvratne grimase današnjih glumica tako da ovakva stvar lagano leči sve te bulšitarije. Džudi Denč i Kejt Blanše spadaju u sam vrh kada su dame koje glume u pitanju. Ova prva je već odavno dokazani velikan a ova druga oduševljava iz uloge u ulogu i pokazuje da može da glumi šta god poželi. 

Ideja filma nije originalna ali je ovo jedan od najboljih filmova sa ovakvom idejom. Osobe koje su posesivne obično u filmovima budu prikazane kao potpune budale i sve ode u neku krajnost. Grešim, ne "obično" već uvek su svi išli na tu varijantu. Recimo imamo film Fan (Fanatik) sa Robertom De Nirom. Taj film mi je odličan ali je ujedno jedan od retkih koji ima efikasnu završnicu gde ludilo neuravnotežene osobe dolazi do punog izražaja. Bukvalno svi teže ka pokazivanju potpunog ludila. Ovde imamo drugu varijantu. Ludilo osobe koja pre svega želi potpunu kontrolu nad nečijim životom nije ekstremno pokazano, fino je kontrolisano i ne manifestuje se tako i toliko da ceo svet može da ga skonta. 

E sada zamislite da je ta osoba užasno inteligentna... Priznaćete da bi to bio užasno nezgodan protivnik. Prvo ga je teško otkriti, potom sama činjenica da je užasno inteligentna otkriva da ko zna šta može da učini čemu se ne nadate. Možda vam to ne zvuči dovoljno epohalno. A šta ako vam kažem da nas taj lik kao narator, pišući svoj dnevnik, vodi kroz ceo film i da je to zapravo glavni lik u filmu... Do sada nisam gledao film sa ovako mudadžijskim pristupom. Džudi Denč briljira u ulozi ove osobe. Odlično su se potrudili i oko drugog lika. Pre svega veza sa petnaestogodišnjim mladićem je prilično komplikovana tema da bi jednostavno bila predstavljena i iznesena. Ipak moraš da kreiraš takav lik koji može da se upusti u takvo nešto. 

U 99% slučajeva, uslovno rečeno pozitivni likovi žena koje se odluče na preljubu uopšte, u filmovima imaju muževe koji ih muče, muževe za koje su se nevoljno udale, muževe koji ih već varaju, koji su nepažljivi, i svi filmovi se baziraju upravo na već prežvakanim stvarima. Ovaj film je otišao mnogo dalje. Porodica iz koje dolazi lik koji tumači Kejt Blanše nije savršena, ali nije ono na šta smo navikli. Ipak deluju kao jedna sasvim srećna zajednica. E sada kreirati takvu zajednicu u kojoj živi taj lik i nabaciti joj ovakav skandal teško može da upali. Braćo i sestre, ne da je to ovde upalilo, već je izvedeno maestralno. 

Razlog za to je odlično kreiran lik koji tumači Kejt Blanše. Zamislite takav lik koji može da živi u ovakvoj zajednici a može i da radi to što radi... e sada zamislite kako je to lak plen za posesivnu osobu koja zna za njenu tajnu, intelektualno dominira i deluje kao najbolji prijatelj. Ako su spletke iz realnog života u pitanju, ovaj film je sigurno jedan od najboljih a možda i najbolji na ovu temu. Lik koji je posesivan i neuravnotežen je temeljno osmišljen, njegovo ludilo dovoljno ukroćeno i tek povremeno blesne, njegova inteligencija surova, njegova upečatljivost besprekorna. Na sve to nam serviraju osobu koja je zbog svog greha i svoje krhkosti u isto vreme savršen plen i besprekorna žrtva. Bravo...

Zanimljivosti:
Kada Barbara povraća u toaletu, na zidu se vidi natpis "Babs Covett = nasty old lezza. I want to lick her mangy twat." 

Naj scena:

I knew who you were when we met. You were young. I knew it might get tough, but I was prepared. You're a good mother, but at times you've been a fucking lousy wife. Why didn't you come to me? You could have told me how lonely you were. You never trusted me to help you. I'm not saying I was so fucking fabulous, but I was here.

Moja ocena: 7/10

The Grey (2011)

Kod nas nazvan: Sivilo
Žanr: Akcija | Avantura | Triler | Drama
Režija: Joe Carnahan
Glumci: Liam Neeson, Dermot Mulroney, Frank Grillo...

Priča:
Pošto im se avion srušio na Aljasci, grupu radnika u borbi protiv lošeg vremena i čopora krvoločnih vukova predvodi iskusni lovac.

Moj osvrt:
Evo nam još jednog novijeg proizvoda koji nit smrdi nit miriše. Poput recimo Buried imao je ogroman potencijal, ali nije uspeo da ga ostvari. Za razliku od pomenutog nedela, zahvaljujući jednoj jedinoj stvari, nije totalno omanuo, ali o tome kasnije. Početak nam pokazuje glavnog lika, njegovu tešku sudbinu i tužnu životnu priču. Postavlja se pitanjce, ako nam ovde prikažu čoveka koji je spreman da se ubije, kako posle da nas ubede da on ima nešto za čim vredi živeti. Generalno, svaki lik u filmu ima neku tešku priču što se pretvori u jedno te isto kada god neko nastrada. Uvek budemo potreseni time "zaboga pa on ima decu". Isti recept ponavljati toliko puta, mislim da i nije baš pametno. 

Posle pada aviona imamo nekolicinu koja je preživela. Što se tiče ovoga i činjenice da je zimski predeo u pitanju, imamo sličnu situaciju kao u filmu Alive. Čak se taj film pominje posprdno ovde od strane jednog od likova. Zanimljiva stvar je kada poredim ova dva filma, The Grey ispada potpuna sprdnja naspram odličnog Alive. Ono što je ovde otežavajuća okolnost a što nemamo u Alive je činjenca da ove naše likove jure vukovi. Veliki plus su zvučni efekti. Recimo imamo mrak svuda oko naših likova i čuje se režanje i zavijanje. To bi trebalo da stvori opako napetu atmosferu. U tome ponekad ovaj film i uspeva ali mnogo velikih propusta onemogućava da se to ostvari često. 

E sada o propustima i poređenju sa Buried. (spoileri slede za ljude koji možda nisu gledali taj film). Sećate se kako je u tom pomenutom filmu recimo lik koristio upaljač u prostoru sa premalo kiseonika, pa je uletela i zmija, pa je čuo glasove spolja, pa je jedna daska pukla, pa on ima i nož u ruci. Ok, sve je to govorilo da je on zakopan najviše ispod pola metra peska. Sve ove stvari bih lako stavio u stranu da od lika za kog treba da brinemo nije napravljen moron koga je mrzelo da gurne napuklu dasku, ugleda svetlost dana i udahne malo vazduha. Ne, on je ležerno sačekao da ga pesak prekrije i da se fino uguši. Bravo momak. I o takvom liku sam ja brinuo veći deo filma... Nije problem, ako su hteli da ga eliminišu, bolji kraj za mene bi bio da je izašao negde na sred nepregledne pustare i to bi bila završna scena. Upečatljivo i genijalno. E to je ono gde je ovaj film jak za razliku od Buried. 

Ima The Grey ogromnu količinu mana. Recimo vukovi postupaju kao organizovana banda koja ima određeni plan. Zašto bi tolike zveri ubile samo jednog lika a ostale ostavile da spavaju pa kasnije polako jednog po jednog eliminisale. Ova i još mnoge kolosalne bezveznosti u ponašanju vukova ubijaju skoro svu draž filma. Potom mnoge gluposti na koje se troši vreme: U gadnoj trci sa vremenom likovi skupljaju novčanike preminulih kako bi ih odneli njihovim porodicama. Potom mora tu i neki govor da se održi. Pa imamo lika koji se protivi vođi grupe bez toga da da neku alternativu, pa ga vođa naravno nauči pameti. Pa lik pređe boga oca puta da bi na kraju odlučio da umre. Ok, našetao sam se, borio sam se za život nekoliko dana. Sad ću lepo da sednem da umrem zato što mi je dosadno da šetam. I na kraju najbolje, skok koji izvodi jedan lik u istoriji kinematografije nisam video da je neko izveo. Čovek iz zaleta lagano preskače udaljenost koja je misaona imenica i za Majka Pauela. 

To su sve one mane sa kojima bih poredio pomenute iz Buried. Ono gde je ovaj film jak i gde je uspeo da održi koliko toliko kvaliteta je sam kraj, i tu smatram poslednjih pola minuta. Slučajnost do koje je pre toga došlo me je ostavila potpuno ravnodušnim, ali način na koji se film završio je ipak pokazao silna muda. Za one koji se pitaju šta se posle desilo, pomenuću samo da pogledate scenicu posle odjavne špice. Mogli su i nju da ubace u regularni deo filma jer ima donekle šmek poput one u The Thing (1982), doduše ne toliko upečatljiv ali zaista dobar. Time svakako ništa ne bi pokvarili niti epohalno popravili. Još jedna stvar za kojom donekle žalim je ta što nikada ne vidimo barem jednog vuka kako treba. Uvek je neka magla, mrak, loš ugao, velika udaljenost ili krupni plan. U svakom slučaju film ima svetle momente ali ipak previše je ovo grešaka da bih bio naročito zadovoljan.

Zanimljivosti:
Bredli Kuper je trebao glumiti u glavnoj ulozi ali je kasnije zamenjen sa Nisonom. Nison je izjavio kako je tokom snimanja temperatura padala i do -40 stepeni.

Naj scena:

Once more into the fray
Into the last good fight I'll ever know
Live and die on this day
Live and die on this day

Moja ocena: 5/10

Cloud Atlas (2012)

Kod nas nazvan: Atlas Oblaka
Žanr: Drama | Misterija | Naučna Fantastika
Režija: Tom Tykwer, Andy Wachowski, Lana Wachowski
Glumci: Tom Hanks, Halle Berry, Hugh Grant...

Priča:
Istraživanje kako životi pojedinaca utiču jedni na druge u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, kako se jedna osoba menja iz ubice u heroja i jedan akt dobrote se proteže vekovima da bi izazvao revoluciju.

Moj osvrt:
E sada sve ovo što piše u priči bacite slobodno u vodu. Prvo malo više oko ovog dela gde životi pojedinaca utiču jedni na druge. Navedite mi jedan jedini film u kom to ne vidimo. Ja to gledao nisam. Ljudi ostvaruju komunikaciju, rade dobre i loše stvari, čine hrabra, pametna, glupa, herojska, kukavička, bitna, nebitna dela i svako od njih može da utiče bitno na nekog. 

Evo ga glup primer. Recimo neki čova odluči da opere noge u lavoru. Kada to odradi, on prospe prljavu vodu napolje na neki beton po debelom minusu. Ta voda se zaledi. Prođe tu neki drugi čova, oklizne se, padne i ostane nepokretan. E sada ćerka od tog nepokretnog čove se posveti svom ocu. Zbog preterane brige ka ocu, prestane da brine o sebi i svom dečku. Ovaj dečko ne može to da izdrži i prosvira sebi mozak. E sada keva od ovog dečka ne želi da više živi bez svog sina, odluči da se baci pod voz. Ode na železničku stanicu. Tuda se šetao poznati pisac i ugledao je ženu koja deluje potpuno izbezumljeno. Žena se baca pod voz i Lav Nikolajevič Tolstoj dobija ideju za svoj novi roman. Godinama i godinama kasnije, ja čitam tu knjigu i oduševim se. Eto, jedno pranje nogu je uticalo na to da Tolstoj napiše Anu Karenjinu i uticalo je na moje zadovoljstvo mnooogo godina kasnije. Smatrate li i dalje da Cloud Atlas ima epohalnu ideju ili vam ju je samo prodao na dobar način? 

Ne shvatite me pogrešno, ovo je opako zanimljiv film za pogledati, ali da se nije kurčio nečim što uopšte nije ni prikazao, bolje bi prošao kod mene. On se sastoji od šest isprepletanih pričica pa ću tako podeliti i kasnije komentare. Same priče su odlično isprepletane i sjajno je to što se prelazi sa jedne na drugu a sve vreme deluje kao da smo u istoj. To je JEDINA vredna stvar koja pokazuje kakvu takvu povezanost. Sve ostalo je smejurija. Imamo knjigu jednog lika koja se pojavljuje u drugoj priči, imamo jednog lika koji povezuje dve priče, i imamo jednu "osobu" koja postaje nešto poput božanstva kasnije. Bila bi i ovo super veza da je postojala logika zašto bi ta osoba postala to božanstvo. 

Ako neko kaže da je ipak to sve povezano jer imamo reinkarnaciju, onda se žestoko zapitajte da li dotični zna šta reinkarnacija može da predstavlja. Kakva je onda to transformacija osobe ako se ona u narednom životu pojavljuje u sasvim drugim okolnostima i u sasvim drugoj priči. Šta ako je neko u prošlom životu bio biljka. Uuuuu kakva je to onda transformacija ličnosti. Elem, krenimo sa pričama. Ja ću ih komentarisati po dobu kada su se odvijale. Prva priča je iz 1849 i ovo je klasična baljezgarija o jednom advokatu i jednom robu. Znate ono, svi su odvratni i svi su rasisti osim jednog baje i on i taj rob se uzajamno pomažu što naravno kulminira odlukom batice da se posveti iskorenjivanju ropstva. Uuuu majstore. Možda bi ovo i imalo smisla da ovog baticu ne prikazaše kao potpunog šmokljana koji ceo film njanjavi, retko šta uradi, non stop pada u nesvest i leži bolestan. Da da, i baš on će da preokrene sve u toj borbi. Ok, možda se očekuje veeeelika transformacija tog lika ali to je onda klasični holivudski bulšit. 

Druga priča se odvija 1936. Ovo je sasvim ok dramica o talentovanom ali i promašenom čoveku i njegovim mukama da dokaže da je dobar kompozitor. Imamo tu neku ljubavnu stranu koja ipak ovde samo služi da ovaj kompozitor može slati pisma nekom i pričati svoju priču. Ono što mi se ovde ne dopada, primenjena je opet fora da tamo neki pohlepni, veliki ljudi hoće da iskoriste ove male i jadne. Mislim da bi elegantnije bilo da su se odlučili za nekoliko jednostavnih činova zla nego na ovo, ali dobro. Ova pričica je sasvim ok. Treća priča se odvija u 1973. Ovde nemam bitnih zamerki. Jednostavna zaverica u koju pokušava da otkrije novinar i to je to. Ništa što nismo videli ali opet, bilo je sve to ok za pogledati. Nema mana ali ne ostavlja neki opak utisak zadovoljstva. Za ljude koji misle da je epohalna jer imamo spašavanje sveta, samo ću im reći da pogledaju Twelve Monkeys (i to ću da repriziram pre ili kasnije kako bi taj film dobio tekst kakav zaslužuje). 

Četvrta priča je u sadašnjosti. Ovo je potpuno otkačena komedijica o čoveku koji igrom slučaja završava u staračkom domu i pokušava u saradnji sa nekolicinom stanara da pobegne. Jednostavna pričica sa malo likova, ali svi ti likovi su odlični, karakteristični. Mnogo stvari koje će izmamiti sladak osmeh. Postaljva se samo pitanje, kakve veze ova mala pričica ima sa bilo čim. Na osnovu nje je kao snimljen neki filmić koji neko gleda u budućnosti i koristi rečenicu iz njega i to je to. U svakom slučaju fina komedijica. 

Peta priča se dešava 2144. godine i ona je besramna krađa kao prvo Blade Runnera a potom još nekih dela. Ovde su se najviše trudili ali prodali su nam nešto što nam se već prodalo milion puta. Humanoid počinje da oseća... prc, i to je kao epohalno. (Zadnji komentarisan na ovu temu je Appleseed) Mnogo bolji mi je fazon u ranije komentarisanom 2043 gde se jedan lik uzaludno nada da će ti humanoidi zaista osetiti nešto jer se zaljubio u jednog od njih. Što je najgore po Cloud Atlas, ovog humanoida pretvaraju u neko božanstvo i ko zna šta, a niđe veze zbog čega bi ovaj bio bitan i epohalan. Šta, kao je otkrio da vlada nešto muti iza leđa. Uuuu sjajno, vlada je umešana u zavere i u upotrebu čoveka. To do sada nikada nismo gledali. (ko je rekao V for Vendetta) Ok, možda sam po tom pitanju zavera zahtevan zbog savršenstva prikazanog u Nowhere Man-u, ali ovo je zaista smešno. Ovaj deo užasno koketira sa religijom ali o tome ću u poslednjoj priči, jer mi se ovaj aspekt nikako nije dopao. 

Šesta priča je nešto najbolje za gledanje. Daleka budućnost izgleda nešto najbliže Ratovima Zvezda. Recimo da vidimo i daleku prošlost i daleku budućnost u isto vreme. Početak ove priče me je kupio. Čovek, kako bi sačuvao svoj život, kukavički se krije dok prijatelja i prijateljevo dete kasapi neko pleme divljaka. Odličan psihološki momenat. E sada, tu imamo dozu neke fantastike, dozu mistike i svega i svačega. Sve je ovo fino izgledalo ali samo finale je pljunulo na priču bez ikakvog razloga. Prva stvar je ta usrana transformacija iz kukavice u heroja. Ok, može to da se opravda u borbi za život najbližih, ali mislim da su van toga malkice preterali sa ovom transformacijom. 

Ono što mi se ne dopada, to je druga transformacija. Ako me već duže čitate, znate da nisam vernik, ali isto tako znate da u potpunosti poštujem svačiji izbor i svačije mišljenje. Nemam ama baš ništa protiv igrarija sa religijom. Recimo Man From Earth daje alternativnu priču o Isusu, ali nigde ne pljuje po delima tog čoveka. Ako nekog tu vređa što on nije predstavljen kao čudotvorac već kao dobra osoba koja je uticala pozitivno na živote drugih, to je već drugo pitanje. Onda u solidnim Ridikovim Hronikama imamo paralelu sa Krstaškim Ratovima, što je prikazano sasvim dobro i ne može mu se zameriti. 

Šta ovde imamo? Uz kompletnu transformaciju iz kukavice u heroja, imamo transformaciju iz užasno velikog vernika u nekog ko je očas posla ubeđen da je sve to samo bajčica. Braćo i sestre, među vama znam da ima velikih vernika. Kada bih vam neko izneo neki sitan dokaz, koliko god on bio logičan, da li bi vam to bilo dovoljno da vas ubedi da je sve to u šta verujete izmišljotina? Ovaj batica vidi neki video zapis i veruje rečima osobe koju je prvi put video pre dva, tri dana. Kažem, iako nisam vernik, poštujem svačiji izbor i stav, ali ovo je zaista daleko od poštovanja. 

Zajedničko svim pričama je i to da imaju veliku dozu predvidivosti, ali ona ovde ne predstavlja neki užasan problem. Problem je što sva ta predvidivost vodi ka srećnijem ili srećnom finalu svake priče. Sa izuzetkom priče koja je krađa, bukvalno, kakva god bila tragedija u nekoj od ostalih priča, na kraju se sve ipak završilo fino, pa čak i preterano lepo. Ne, braćo i sestre, ovo svakako nije ono za šta se prodaje. Ovo je sasvim zanimljiv filmić, lepo uslikan, sa velikom količinom estetski odličnih scena, sa nekoliko dobrih glumaca... 

E kada smo već kod glume, Henksa i Vivinga je smešno komentarisati, Hali Beri je sasvim ok, nema onog njenog preglumljivanja ali Džim Stardžis se zato istenjao za dve medalje. Ne mogu da verujem da čovek ne može normalno da priča ni u jednoj prokletoj sceni. Kroz ceo film, čova je Orlando Blum stenjanja. Na kraju, film svakako vredi pogledati, ali spustite očekivanja. Ovo je, kako se narodski kaže, klasično prodavanje muda za bubrege.

Zanimljivosti:
Svi glumci se pojavljuju u svim pričama, menjajući rasu pa čak i pol. Ceo film su snimale dve ekipe. Luisa Rej se nalazi u sobi sa brojem 451 što je referenca na lik po imenu Somni-451. Takođe, taj broj je referenca na čuvenu knjigu Reja Bredberija, "Farenhajt 451". Siksmit i Frobišer u filmu ne progovaraju reč jedan drugom. Sa Budžetom preko $100.000.000, Cloud Atlas je do današnjeg datuma najskuplji nezavisni film ikada.

Naj scena:

Kukavica...

Moja ocena: 6/10