The Hills Have Eyes II (2007)

Kod nas nazvan: Brda Imaju Oči 2

Žarn: Horor | Triler

Režija: Martin Weisz

Glumci: Daniella Alonso, Jacob Vargas, Michael Bailey Smith...

Priča:

Grupa regrutanata se bori protiv zlih mutanata svog poslednjeg dana treninga.

Moj osvrt:

Ok, neću sada da lažem kako je ovaj film mogao biti dobar, jer nije imao teoretske šanse. Aja je sa jedinicom napravio nešto odlično, dvojka nikako nije mogla biti tako dobra. Čak i da su ponovili Ajin recept, ovo bi bila samo kopija. Martin Vajs i njegov tim scenarista su zato išli na drugu kartu. Kada ne znaš šta da radiš, ubaciš nešto gadosti, ubaciš nešto brutalnosti a već će se naći klinci koji će ovo popiti kao dobar horor. Na početku filma imamo devojku koja se porađa i lako je skontati da je njena uloga da produži vrstu degenerika i da umre. Kasnije u filmu imamo još jedan slučaj gde jedan od tih mutanata siluje još jednu devojku. Nagradno pitanje, da li je ovo horor? 

Aja je prikazao par brutalnih scena ali nijedna nije bila ni blizu tako neukusna kao ove ovde a sve su ostavljale jači utisak. Razlog je jednostavan. Aja i njegovi scenaristi su ljudi koji imaju mozga i znaju da horor znači napetost, da horor znači strah. Ove bulšitarije koje imamo ovde, imamo manje više u svakom očajnom filmu sa mutiranim mombrilima. Zašto bih želeo da gledam nešto što liči na svaki prokleti film sa sličnom tematikom. Ima naravno i pozitivnih stvari. Likovi treniraju da budu marinci ili šta već. Očigledno je reč o grupi nesposobnjakovića ali što je najbolje od svega to i nije mana. Likovi rade samo jednu nelogičnu stvar. Neko im sa brda signalizira refleksijom. Oni naravno nisu čuli da postoji nešto što se zove dvogled ili to ne spada u standardnu opremu budućih marinaca, pa odmah kreću tamo. No nije bitno, to je stvar koja i može da se proguta. Pedeset minuta filma likovi šetaju po planinskim predelima a ovi stelt degenerici im prete sa svih strana. Kasnije naši "junaci" ulaze u rudnik i tu sam očekivao već neku napetost, ali ne vredi braćo i sestre, dosada je sve nadjačala. 

Na kraju filma jedan od mutiranih koristi računar kako bi u programu za skeniranje okoline pronašao ove naše likove. Kome ovo ne vređa inteligenciju, taj je nema. Kao što rekoh, ovaj film nije imao šansu da bude dobar, ali je i te kako mogao biti gledljiv. Ako vas zanimaju scene kopanja prstima po mozgu, sečenja, kidanja, kanibalizma, silovanja, izvolite pogledajte ovo. Meni teško da će pasti na pamet da u skorije vreme nešto ovakvo stavim na meni. Dajem mu dvojku čisto što likovi nisu bili totalni degenerici. Sve ostalo je ili već viđeno, ili za zaborav a najčešće i jedno i drugo.

Zanimljivosti:

Rudnik je kreirao isti tim koji je krerao pećine u sjajnom The Descent. Krejven je imao ideju da Brenda iz prvog dela treba da se pojavi ovde kao član vojske. To bi uradila u fazonu da savlada svoje strahove!?!? 

Naj scena:

Okršaj sa velikim tatom. 

Moja ocena: 2/10

Jodaeiye Nader az Simin (2011)

Kod nas nazvan: Razvod

Alternativni naziv: A Separation

Žanr: Drama

Režija: Asghar Farhadi

Glumci: Peyman Moadi, Leila Hatami, Sareh Bayat...

Priča:

Bračni par se suočava sa teškom odlukom, poboljšati život sopstvenom detetu tako što će otići u inostranstvo ili ostati u Iranu i brinuti o starcu koji ima Alchajmerovu bolest. Uz sve to, desilo se nešto nepredviđeno što im dodatno otežava živote...

Moj osvrt:

Pre svega obaveštenje da je ovo ostvarenje pre koji dan dobilo oskara za najbolji strani film. Mnogi ljudi čije mišljenje cenim su mi preporučivali da pogledam ovaj film. Potvrdilo se da postoji dobar razlog zašto mi je stalo do njihovog mišljenja. Pre svega braćo i sestre, nisam imao utisak da gledam film, već sam imao utisak da je neko snimao živote nekolicine ljudi. Ovo toliko realno izgleda i tako snažno deluje da ne mogu da vam opišem. 

Pre svega gluma je savršena. Druga stvar, likovi su genijalni. Treća stvar, u filmu ne postoji nijedan glupi šablon i patetika već samo realna ljudska priča. Vidite raskol između muža i žene. Njihova kćer je tiha i uvek je nekako u pozadini. Braćo i sestre, kada dođe momenat da je primetite kako treba, videti kako se sve to lomi na njoj je zaista potresno. Kada vidite oči na tako blagom licu vidite sve emocije koje tu postoje ne možete ostati ravnodušni. Gluma devojčice koja tumači taj lik zaslužuje oskara i dubok naklon. Mada oskar i nije više tako prestižan ko ga sve dobija u zadnje vreme ali o tome u nekim drugim filmovima. 

Naravno imamo tu i druge likove. Imamo starca koji boluje od Alchajmera. Gluma tog lika je takva da sam pomislio da stvarno boluje. Zaista izgleda bolno gledati tako nešto. U filmu ima dosta rasprava i one su takve kao da su zaista snimali ljude koji se svađaju. Ali to nisu one kretenske rasprave (Kill List grrrrr) već neke koje vam zaista ostavljaju utisak i zaista idu uz karakter aktera. Drame su obično malo sporiji filmovi. Ovaj ne. Ovaj je dinamičniji od 90% akcionih filmova koje sam gledao. Radnja ne stoji, non stop se dešavaju stvari i sve te stvari su bitne za samu priču. Svaka scena nosi neku snažnu emociju a uz to neretko simboliku i poruku. 

Takođe, meni je bilo zanimljivo gledati ovaj film sa stanovišta kulture. Zaista je drugačije kada to gledate sa ovog aspekta. Nemam šta više da vam kažem braćo i sestre osim da prva dva slobodna sata odvojite za ovo remek delo. Što se tiče ljudskosti i emocija, teško da može bolje od ovoga.

Zanimljivosti:

Najveći deo filma je sniman kamerom iz ruke što je odlično ukomponovano u scene. Prvi film ikada koji je osvojio tri Medveda na festivalu u Berlinu.  Sarina Farhadi koja glumi kćerku dvoje glavnih likova je inače rediteljeva kćerka. Iransko Ministarstvo Kulture je na 10 dana obustavilo snimanje ovog filma pošto je režiser pričao tome kako je Jafar Panahi, takođe režiser, nepravedno uhapšen zbog filma koji je pravio. Prvi iranski film koji je dobio Zlatni Globus i Oskar.

Naj scena:

Završnica uz brilijantnu glumu mlade Sarine Farhadi.

Moja ocena: 9/10

The Hills Have Eyes (2006)

Kod nas nazvan: Brda Imaju Oči

Žanr: Horor | Triler

Režija: Alexandre Aja

Glumci: Ted Levine, Kathleen Quinlan, Dan Byrd...

Priča:

Porodica kreće na put kroz pustinju. Na putu im se kvari automobil. Ubrzo shvataju da nisu sami...

Moj osvrt:

Odmah na početku želim da napomenem da original još nisam pogledao tako da ću povlačiti paralele između njega i ovog filma kada dođe vreme da se Krejvenovo ostvarenje pojavi u recenziji na blogu. U zadnje vreme je jednostavno previše filmova sa ovim degenerisanim likovima. Prvi Wrong Turn za mene je bio iznenađujuće dobar, drugi jedva gledljiv a treći ne zaslužuje ni da se pomene. Naravno tu je i zilion drugih naslova slične tematike i zaista je teško tu napraviti nešto spektakularno ili barem dovoljno dobro da gledalac ne počne da se smara pa čak i zaspi. Zbog svega toga Aja je zaslužio da mu skinem kapu. 

Prva i osnovna stvar sa degenerisanim budalama je to što svi filmovi idu na neku brutalnost i odvratnosti, kao da je za scenariste poenta horora biti što kretenskije nastrojen prema svom filmu. Braćo i sestre, tu me je ovaj film dobio. Aja konstantno ide na atmosferu. Neću da kažem da nema brutalnosti, daleko od toga, ali ona je tu samo kao povremeni šok. Atmosfera je to što je veliki plus u filmu. Razumljivo je da scene po noći budu napete, kada nešto vreba iz tame. E ovde su i scene u toku dana odlične. Sledeća stvar koja mi se baš dopala je što Aja nije robovao šablonima. U 99.99% horora pretpostavite ko ostaje živ na kraju i tačno znate ko može da u svemu nagrabusi. Ovde je to prilično iznenađujuće. Neke smrti zaista nisam očekivao. Ako je za mene to neočekivano, onda je to za svaku pohvalu. Imate takva ostvarenja kao novi House of Wax gde možete predvideti manje više sve. Ovakav film posle toga dođe kao melem na ranu. 

Ne postoji nijedan šablonski lik kao npr u pomenutom House of Wax ili ovom nedelu sa ajkulama koje juče opisah. Ako nešto mrzim to su ti šablonci. Zašto da gledam nešto što sam milion puta video. Hoću normalne likove sa kojim mogu da se saživim. U zadnje vreme ti likovi su takvi da više navijam za negativce. Ovde su likovi odlični. Možete se saživeti sa svakim od njih. Takođe nemamo onaj šablon "ovo izgleda kao neko sranje opasno po život... idem da vidim šta je" ili "hajde da uradimo ovo ili odemo tamo, to niko sa dva grama mozga ne bi uradio". Galerija tih stvari je vidljiva u dva zadnja loše ocenjena horora na blogu. 

Ovde se likovi pre svega plaše i traže način da prežive. Zbog toga imaju gledaoce na svojoj strani, zbog toga gledaoci strahuju za njih, zbog toga je ovo sasvim dobar film koji je u moru očajnih horora pravo osveženje. 

Zanimljivosti:

Slike mutacija koje se pojavljuju na početku filma su autentične, samo te mutacije nisu nastale zbog atomskog naoružanja već hemijskog, poznatog kao Agent Orange, koje je američka vojska koristila u Vijetnamu. 2 minuta filma su morala biti izbačena kako bi on dobio R rejting. Sve mutacije u filmu su proizvod specijalnih efekata. Film je sniman u Maroku gde je temperatura dostizala i do 120 stepeni Farenhajta. Nuklearni krater koji je otkriven u filmu je računarski generisan. Scena automobilske nesreće je snimana 3 dana. Ovaj rimejk je 15 minuta duži od originala. Sve rečenice koje izgovara Ted Levin su improvizacija. Krejven je želeo da se ovaj film snima na istom mestu gde i original ali kada je otišao da poseti tu lokaciju otkrio je da tu više nije pustinja već naselje. 

Naj scene:

Pokušaj spašavanja. Upravo ono što sam pominjao. Ove scene se odvijaju po danu ali su užasno napete.

Moja ocena: 7/10

Drugo Mišljenje: The Hills Have Eyes (2006)